КУБАНСКО ДРУГАРСТВО НА ДЕЛУ

Кад су славног фудбалера, Марадону, питали какве утиске носи из посете социјалистичкој Куби, кратко је одговорио:
- Ја тамо нисам видео ни једно гладно дете. Ако је то социјализам, ја сам безрезервно - за!
Да сте мене нешто слично питали пре тринаест година поменуо бих најбистрије море на свету, непрегледне плаже са чувеним сребрнастим песком каквог нисам видео ни на Хавајима, а не верујем да бих пропустио и да испричам овај догађај који ме је пријатно изненадио: на аутобуској станици градског саобраћаја, крај туристичког комплекса Варадеро стао сам са осталим путницима да сачекам јавни превоз. Зауставља се приватни "шевролет" и позива заинтересоване да би их превезао до центра варошице. Тек у возилу сазнам да је то кубански обичај који се дословно поштује, да возач приватног возила има обавезу да бесплатно повезе путнике који чекају јавни превоз, ако у колима има места, а крећу се у истом правцу.
Тај јединствени обичај ме је толико обузео да бих касније, возећи се таксијем, вребао прилику да се и сам уклопим тако што бих повезао неког путника. Кад сам на једној станици јавног превоза угледао средовечог мушкарца и младу девојку, мелескињу, да чекају аутобус, наредим таксисти да се заустави и позовем их да уђу. Нисам претпостављао да се међусобно чак и не познају. Она је изабрала задње седиште поред мене, а мушкарац напред, сувозачко. Кад је рекла да смо стигли до места где она треба да изађе, питала ме је колико треба она да ми плати на име партиципације, па сам одговорио - натинг.
Пошто је наставила да инсистира, одговорио сам да би један њен пољубац био довољан. Да покушамо, можда?
Учинила је то...
- Успело је!- ускликнуо сам.
И сви четворо смо прснули у смех.
Показала ми је врата неког кафића у којем рече да ради до поноћи, а да је после тога слободна.
-ОК, разумео.
Овде ћу да завршим. Даље се нагађа.
То је један од незаборавно лепших дана мог подужег живота којег волим да се сећам.


Случајан избор књиге

TrapezКао рецензија уредника:

“Видиш мили, сва сам претрнула од страха када сам постала свесна да испод ових артиста, док високо у ваздуху изводе оне своје вратоломије, није било заштитне мреже. А они су тако храбро, лудо храбро, летели кроз ваздух једно другом у сусрет. И то савршено синхронизовано. Кад се она откачи од својег трапеза и као птица полети њему у сусрет зар није страшно шта би се десило када он на својем трапезу не би стигао до оне, тако прецизно одређене тачке на којој треба њихове руке да се споје и тако чврсто држе. Како то само тако савршено одрађују! За мене је то најлепша љубавна песма која се може видети, коју сам управо одгледала. Срцепарајућа баш ако хоћеш, али са срећним завршетком.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.