НЕЗАБОРАВ

Док је његовим дечјим устима приносио кашичицу по кашичицу хране коју је за њега сам припремио, а мали то без журбе полакао жвакао, отац је са уживањем помишљао на дан кад ће малишан толико да порасте да ће сам моћи да држи кашику и да без ичије помоћи јело приноси својим устима: „моје ће бити само да набавим и припремим храну, да тањир ставим на сто испред њега, па нека са конзумирањем растеже колико му драго. Битно је да ћу ја за то време моћи да обављам своје аДвокатске послове, да пишем тужбе, жалбе, приговоре и друге поднеске за суд...“ Јер требало је зарађивати за живот, пошто ни најминималније помоћи није било ниоткуд.
Једном дечји вртићи нису радили, а суд јесте. Мада је знао да се из процедуралних разлога рочиште мора одложити, ипак је требало да се појави као заступник одсутне странке, иначе би настуПИле теже последице. Али где да остави дете? Учинио је невиђен преседан, држећи једном руком за ручицу изузетно мало дете док је у другој носио ташну са документима појавио се на спрату зграде Палате правде. Очекивао је да ће тамо видети неког колегу који би могао да причува малишана док је он у судници. Али нигде никог! Тако касно, пред крај радног времена чекаоница је испражњена. Прозван је и улази у судницу, водећи за руку малишана.
Добро је - председница већа је жена, али то су и обе поротнице. Као отац који се сам стара о малом детету увек је наилазио на разумевање и предусретљивост жена, које и саме мајке одлично знају шта све треба поднети за одгој детета, нарочито тако малог детета, а уз све друге професионалне обавезе.
Пошто је председница рекла да је све у реду само нека мали седне у једну од бројних , празних столица намењених за публику и да буде миран.
Пошто је рочиште завршено судијица прилази још увек непокретном малишану па га пита зашто држи главу тако накривљено, а он одговара:
- Тата реко да не мрдам.
- Тада су се све четири жене, укључујући и дактилографкињу, насмејале са разумевањем. Неке од њих пришле и да га помилују по коси.
Познаници , нарочито познанице, кад чују да се један мушкарац сам као отац без ичије помоћи стара о сасвим малом детету, зачуђено у неверици врте главом.
- Тај има да те кује у звезде кад одрасте, - говорили су неки.
- Нека, не треба, - одговарао би отац. Само нека буде толерантан према једном старцу и минимално пристојан ...


Случајан избор књиге

Svako svoju pricu da isprica
“Ево још једне занимљиве збирке прича коју потписује Марко Смуков! После романа Маријана, писац се окреће краћој форми и наизглед лаганијој и необавезујућој тематици која се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице...”

Из рецензије уредника

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.