НЕЗАБОРАВ

Док је његовим дечјим устима приносио кашичицу по кашичицу хране коју је за њега сам припремио, а мали то без журбе полакао жвакао, отац је са уживањем помишљао на дан кад ће малишан толико да порасте да ће сам моћи да држи кашику и да без ичије помоћи јело приноси својим устима: „моје ће бити само да набавим и припремим храну, да тањир ставим на сто испред њега, па нека са конзумирањем растеже колико му драго. Битно је да ћу ја за то време моћи да обављам своје аДвокатске послове, да пишем тужбе, жалбе, приговоре и друге поднеске за суд...“ Јер требало је зарађивати за живот, пошто ни најминималније помоћи није било ниоткуд.
Једном дечји вртићи нису радили, а суд јесте. Мада је знао да се из процедуралних разлога рочиште мора одложити, ипак је требало да се појави као заступник одсутне странке, иначе би настуПИле теже последице. Али где да остави дете? Учинио је невиђен преседан, држећи једном руком за ручицу изузетно мало дете док је у другој носио ташну са документима појавио се на спрату зграде Палате правде. Очекивао је да ће тамо видети неког колегу који би могао да причува малишана док је он у судници. Али нигде никог! Тако касно, пред крај радног времена чекаоница је испражњена. Прозван је и улази у судницу, водећи за руку малишана.
Добро је - председница већа је жена, али то су и обе поротнице. Као отац који се сам стара о малом детету увек је наилазио на разумевање и предусретљивост жена, које и саме мајке одлично знају шта све треба поднети за одгој детета, нарочито тако малог детета, а уз све друге професионалне обавезе.
Пошто је председница рекла да је све у реду само нека мали седне у једну од бројних , празних столица намењених за публику и да буде миран.
Пошто је рочиште завршено судијица прилази још увек непокретном малишану па га пита зашто држи главу тако накривљено, а он одговара:
- Тата реко да не мрдам.
- Тада су се све четири жене, укључујући и дактилографкињу, насмејале са разумевањем. Неке од њих пришле и да га помилују по коси.
Познаници , нарочито познанице, кад чују да се један мушкарац сам као отац без ичије помоћи стара о сасвим малом детету, зачуђено у неверици врте главом.
- Тај има да те кује у звезде кад одрасте, - говорили су неки.
- Нека, не треба, - одговарао би отац. Само нека буде толерантан према једном старцу и минимално пристојан ...


Случајан избор књиге

TabuКао рецензија уредника:

“Ми волимо кога хоћемо, не мрзимо никога. Ми радимо оно што желимо, не гледамо шта раде други. Ми живио живот, не призивамо смрт. Ми не крадемо, оно што немамо то нам и не треба. Ми можемо све, не морамо ништа. Ми живимо данас, не занима нас шта је било и шта ће бити. Ми немамо све што волимо, па волимо оно што имамо. Ми уживамо, не бринемо бриге. Ми господаримо собом, не потчињавамо друге. Ми обуздавамо жеље, па немамо проблеме. Ми живимо своје животе, не мешамо се у туђе. Ми смо срећни, јер смо тако хтели. Ми смо Еросова копилад, неукротива. Ми не лажемо, мачку називамо мачком...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.