УСПЕТИ
- Охо Маки, шта ја то видим! Форд - капри, голд металик, бљешти као само сунце, а тек што се појавио, светски хит! Немој ми само рећи да ти је то твоја адвокатура дала... И ти београдски адвокат, а овде ниси ни рођен ни одрастао... Нити кога познајеш нити те ко зна. Ко ће теби да повери судбоносни посао?
- Свако кога стигнем да примим. Ваљда си чуо за ону да иза сваког успешног мушкарца стоји жена. Ето мени се нашла моја угредна симпатија, упознао сам те с њом - Гоца. Налети сва усплахирена на мене беспосленог у ходнику судске зграде и врисну:
- Јао каква срећа да набасам на тебе. Адвокат оне јадне студенткиње није се појавио, судија код којег сам на пракси, бесни, неће да одлаже, шаље ме да нађем неког адвоката, одредиће га по службеној дужности, јер по закону је обавезна одбрана. Можеш ли да ускочиш?
- Још питаш!
- Али имаш свега двадесет минута да прочиташ списе и да се припремиш!
- Брзо читам и још брже мислим. Реци судији да ће ми бити довољно десет минута
У заштиту сиромашне студенткиње којој њени послодавци, осим становања и хране, ништа нису платили за годину дана како су се обавезали уговором. Узела је само колико јој је било закинуто. Док сам говорио у судници је владала напета тишина. Жене чланице пороте су вадиле марамице да сакрију сузе. Епилог - ослобађајућа пресуда, наводно оштећена страна се упућује на грађанску парницу.
На изласку из сале сви који су присуствовали као публика кликћу да им се свиђа мој стил. Траже визиткарту.
Тако то иде, Пале. У адвокатури нема милости. Или добро говориш и пливаш или тонеш. А везе? Па док су други јурили новинаре ја сам волео жене. А ни оне нису мрзеле мене. У томе је сва мудрост. 
Да, волим још и сремски бећарац: "Сирома сам ал'сам бесан...'' Тако сам одрастао...
Пуштај тамбураше!


Случајан избор књиге

Loz trece izdanjeШта све можеш кад искрено волиш?

Одговор на ово питање даје овај роман искушења, која непокореним заљубљеницима испоставља њихова непредвидива судбина, на увек актуелним беспућима и животним раскрсницама без путоказа. Мање о рату, а више о миру као сјајном тепиху љубави, националне толеранције и људске солидарности, у који су вредне ткаље источиле очи своје да би затим преко њега загазила прљава војничка чизма. Са апсурдном, нацистичком намером да широм света спасава оне своје сународнике којима је та врста спаса била тако добро дошла као кад би рибу извадили из мора, па је оставили на песку да ужива у благодетима сунчевих зрака. Илија Марковић о томе кратко, сажето каже“Упомоћ! Спасавају ме“. А да ли су ти спашени, после таквог, нетраженог спаса, могли и од кога да затраже помоћ или нешто сами да учине за себе у ратном беспућу у којем су се нашли – тешко.

У свакoм случају рат није доминантна тема овог романа. Пре би се могло рећи да је то прича о љубави, о љубави о каквој се углавном само сања, без потенцијала, али изгледа и прилике, тачније неопходности да се овако изрази. Дакле, ако није стављена на овакво искушење, без обзира на ниво снаге која је подржава, остаје непримећена, тако да је ни сами актери, понекад, нису свесни. А она би да се реализује, упркос свим околностима и непремостивим препрекама, што само доказује да човек заиста може све ако хоће. А Ханс и Бојана су хтели баш то немогуће, рушећи све флоскуле у смислу да је љубав као ватра – без хране се гаси. Или она – далеко од очију далеко и од срца и сл. Због овакве љубави вредно је родити се, проживети свој живот, па о њој нешто и написати, прочитати...

Да ли заиста Бог мотри у интервалима? Да ли му је потребан одмор? Или мотри само оне, на друштвеној лествици важније, па њих све по заслузи награђује или кажњава, а на младе и заљубљене као што су Бојана Петровић и Ханс Грубер не обраћа пажњу? Бар да их тако и други остављају на миру. Али не. Већ током XIX а затим XX века, па и даље све до данашњих дана и сами смо сведоци све већег уплитања државе у живот појединца. Надали смо се да ће то да прође са одласком на сметлиште историје диктаторских режима, комунизма и нацизма. Није прошло. Слободан индивидуализам као бескористан или чак штетан и даље изгледа нема шансе. Зато је ово проблем, вечито актуелан.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.