- Ћао Маки, морнарчино!- обраћа му се неки младић на ријечком корзоу.

       - Ћао Томиславе, неверни Томо! Одкуд тебе Которанина да сретнем овде на овој променади Фиуне?

       - Ха, па знаш, студирам медицину у Загребу, пливам у Опатији, а овде сам скокнуо да мало уживам и у ноћном проводу...

       - У „Небодер бару“ наравно. Акваријума са свакаквим рибама нема тамо у твом скученом Котору.

- Добро, него хајде да седнемо овде код „Плавог Јадрана“ и да се лепо испричамо... Па, онда прекаљени морски вуче, шта ћеш и ти овде у Ријеци? Колико знам био си ученик поморске школе у Котору, није те било неке две године, ја завршио гимназију и отишао у Загреб на студије медицине, тако да не знам да ли си трошио време на неком броду или овде. Сећам се само да смо ми гимназијалци, вама наутичарима завидели на пловидби морским пространствима. Можда би могао о томе нешто да испричаш.

- У заблуди сте. Нема ту шта да нам завидите. На броду си као у затвору, све сиво, небо, непрегледна морска вода, а и сама посада на броду, углавном старије генерације, све породични људи опхрвани бригама шта му ради код куће млада, згодна жена ако ју је оставио без деце, односно како се школују деца ако је код куће оставио породицу. Ја као клинац на пракси тамо на броду нисам могао имати друштво за разговор и зајебанцију.

- Добро, али било је и посете лучким градовима приликом пристајања брода, истовара и утовара терета. На пример, о оној тучи вас, југословенских морнара, са египатским Арапима у Александријској лучкој кафани. Шта се заиста десило са оним Арапином? Да ли га је злогласни џин Баџа заиста придавио својим ручердама или је превејанко своју смрт одглумио да би од вас извукао неку лову? Та рашомонијада, да ли ће икад бити решена?

- Знаш Томиславе, иако сам све време био присутан, на неки начин можда и повод за тај сукоб и тучу, ја ти нисам ту поуздан као сведок. Могу само да ти кажем оно што се сигурно сећам да се догодило. Видиш, мој отац је погинуо као борац Треће војвођанске народноослободилачке ударне бригаде. Савез бораца НОР-а нам је доделио утешну награду - леп ручни сат. Мати је одлучила да ја носим тај сат као старији син, а мој млађи брат да ће бити обештећен тиме што ће њему кад прода пасуљ, сећам се чак и тог детаља, купити нешто друго приближне вредности, по његовој жељи. Тада у александријској лучкој кафани, будући да је било веома топло време, сви смо били у пругастим морнарским мајицама са кратким рукавима, тако да је мој ручни сат привлачио пажњу својом лепотом. Неки арапи су тражили да погледају сат. Ја сам једном од њих, који је тврдио да зна српски, дао да прочита посвету са поклопцем на доњој страни. Он је сат ставио на своју руку, прикопчао га и хтео да пође са њим, одбијајући да ми га врати. То моји другари нису хтели да дозволе. Дошло је до опште туче песничењем. Својом величином и снагом се истицао члан наше посаде звани Баџа, по оном лику из цртаног филма о Попају, дохватио Арапина који је приграбио мој сат, стиснуо га својом ручердом око врата, у свој смртоносни загрљај и само га онако млитавог простро по поду. Туча је нагло престала, Египћани су почели претећи да вриште говорећи да живи нећемо извући главе из тог ћумеза од кафане и заблокирали су излазна врата. Пошто је у кафани било више гостију, међу њима се нашао и један наш земљак, који дуже време борави у Египту, пришао нам је и предложио да скупимо две хиљаде долара за те наводне рођаке погинулог, јер овде се тако се решавају слични случајеви. Па они тада не би пријављивали убиство, него би представили то што се десило као изненадну природну смрт. Ми смо тада скупили тај новац и брже боље напустили кафану и вратили се на свој брод, који је убрзо испловио. Кад смо се вратили у земљу, пронео се глас да је онај Арапин кога је тобож придавио Баџа, жив и здрав, што значи да је само спретно одглумио своју смрт. Новине су објавиле да се ради о групи превејаних криминалаца, која је раније већ осуђивана због сличних превара, над наивним, страним морнарима. А мој ручни сат је послужио само као згодан повод и мотивација да се заподене сукоб и туча.

- И онда, шта је истина Маки мој? Просто невероватно, да сте се сви ви, цела једна група искусних морнара, тебе наравно као клинца искључујем, дали тако насамарити.

- Знаш, тај Баџа је једном већ био осуђиван због сличног убиства својим челичним загрљајем. Осим тога, Арапи су овом приликом били довели и неког доктора који је констатовао смрт.

- Доктора, велиш? А да ли сте му видели лиценцу, докторску диплому?

- Е да смо имали тамо једног неверног Тому као што си ти, не би нас тако лако опељешили полуписмени Египћани, мада ја још увек не знам шта се тачно догодило.

- Како, зар ниси читао те наше новине које су о том случају објавиле неколико чланака.

- Читао, па шта? Познато је да новинари знају да измишљају, па зачињавају и досољавају, како би продавали своје новине, јер од тога живе. Уосталом Томиславе, неверни Томо, немој и ти да сипаш со на ту већ делимично зараслу рану. Изгубио сам своју уштеђевину од џепарца ученика поморске школе на пловидбеној пракси и то сам већ заборавио, тачније трудио се да заборавим, а познато је да је искуство најбоља школа. Најбоља и најскупља.


Случајан избор књиге

Vertigo“Луцидна и занимљива проза, у чијем средишту је једна несвакидашња љубавна прича, показује да је њен аутор – адвокат Марко Смуков, пре свега верни сликар најтананијих стања људске душе..."

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;

- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;

- Неке жене немају среће зато што за њом  јуре у штиклама;

- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;

- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;

- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.