МАЈКА

Рођена је другим да угађа,
И кад чује и не чује - хвала!
Срећа деце од сопствене слађа,
Све што може другима је дала,
Кад у оку дечјем види сјај,
Доживљава свој сопствени рај.

Бога моли не за лични спас,
Ни због страха од паклених мука,
Већ због бриге за судбину нас,
Где нас вреба глад опаког вука,
И звечарке, отровнице змије,
Што у љубав уме да се скрије.

Неумитни крај кад јој се јавља,
Не плаши је црне земље тама,
Него бриге које нам оставља,
А радост би да подели с нама,
И кад доспе у преворје смрти,
Терет мајке наставља да прти.

Озареног, избораног лица,
С поуздањем да Бог зна шта ради,
И да вредна пчела радилица,
 Има право да умре  нади,
Да анђели будни су и пазе,
Њена деца док беспућем газе,
 Да путеве праве проналазе.




























Случајан избор књиге

Svako svoju pricu da isprica
“Ево још једне занимљиве збирке прича коју потписује Марко Смуков! После романа Маријана, писац се окреће краћој форми и наизглед лаганијој и необавезујућој тематици која се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице...”

Из рецензије уредника

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;

- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;

- Неке жене немају среће зато што за њом  јуре у штиклама;

- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;

- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;

- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.