случају чиста је глупост раширено схватање да је човек постао од мајмуна. Оваквих какве их данас знамо! Можда и потичу од истог претка, али су се негде на путу еволуције раздвојили. Та вечита борба, по оном закону јачега, одвијала се милијардама година, али како. Док се безрепи мајмуни, (за разлику од људи, њих је безброј сродничких врста), такође међусобно жестоко боре али те њихове борбе се никад не завршавају смрћу побеђеног, битке између људи су крваве и сурове, борбе до смрти. И парадоксално или не, то је је изгледа управо и био услов напретка. Побеђивали су они најачи, а нестајали, изумирали, они најслабији. Гене снаге, довитљивости, лукавства, инвентивности они најачи преносили су на своје потомке, наследнике и тако се вршио одабир, који је довео до оваквог Homo sapiensa какви смо ми данас.

Ако погледамо друге сисаре видећемо да свака врста има више сродника док само човек нема ни једног. Потаманио је све двадесетдве врсте људских предака пошто се, пре седам милиона година људског развоја, одвојио од шимпанзе, па кренуо другим смером сопственог развоја, да би, напокон, остао сам на врху пирамиде сопствене породице Хоминида из које потиче. Према налазима учењака Америчког природњачког музеја из Нујорка, Естебана Самиенто и других, у сваком од нас се могу наћи трагови неандерталца. По њиховим истраживањима човек је увек био нетоларантан створ, а оне око себе уважавао је или толерисао само када је и док је на то био принуђен.


Случајан избор књиге

Sahara

Вук је прокламовао начело – пиши као што говориш, а писац Смуков – пиши како мислиш и живиш, односно како си живео и проживео, па га је и књижевна критика представљала писцем такозване документаристичке прозе. Још пре десетину година, 6.септембра 2002. г. у „Новостима“, песник, писац и књижевни критичар, Васа Павковић је о овом аутору, између осталог, писао: „Смуков као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота“.

То док је писао у трећем лицу, а познато је да и тада сваки писац, желео то или не, пише и о себи. Шта онда рећи о овом роману писаном у првом лицу и под пуним именом и презименом самог писца?

Уосталом, зар и славни синеаста Хичкок није говорио да је драма стварни живот из којег су искључени само они досадни елементи.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.