- Мама, хало мама! Чујеш ли ме? Нешто крчи, сметње, лоше те чујем.

        - Ја тебе баш добро чујем, Анчице, кћери моја. Како се сналазиш тамо у тој џунгли на асфалту, дете моје? Ја и твој отац овде поједосмо се од бриге.

        - Немате потребе да се бринете. Одлично сам се снашла код једног декице. Имам стан и храну, све бесплатно, а и џепарац негде скоро двеста евра месечно. Већ сам примила и први бонус за екстра услуге.

        - Које то екстра услуге, црна ми ти ћерко.

        - Ништа нарочито, мало масаже за старе кости.

        - О, па то је баш дивно.

        - Али оне, еротске, мама. Да ли је и то дивно?

        - Па, ако добро плаћа и ако ти не пада тешко, онда је и даље дивно. Али шта ти знаш о масажи и то оној еротској?

        - Све.

        - Како то – све?

        - Ма, једноставно, нашла сам у књижари илустровани приручник, и то у бојама.

        - Па ти си то нашла нешто као да си се запослила баш у струци. Примењена медицинска наука.

        - Наравно. Има да бриљирам на часовима анатомије.

       - А он, да ли је задовољан?

        - Презадовољан.

        - Тако ти је рекао?

        - Шта има да ми говори, кад ја то знам. Видим. Знаш, ако ниси већ заборавила, мушка тела имају онај сензор, који показује да ли му је лепо или не. Као онај живин стуб у топломеру. Само га мало протрљаш и он расте, расте, диже се.

        - И не пада ти тешко?

        - Мислиш на онај сензор, живин стуб, да ли пада?

        - Добро, јасно ми је да то чудо не може непрекидно да стоји усправно, него мислим да ли теби тај посао тешко пада.

        - Ма какви тешко! Баш ми је слатко. Једва чекам да ми то затражи. Чак кад он то, не знам зашто, одлаже, ја му сама предложим да се мало опусти уз моју масажу. 'Ајде нећу даље да те смарам.

        -   Ма, не смараш ти мене, него мислим да не трошимо даље импулсе.

        -   Какве импулсе, мама. Па, то је његов телефон. Он то плаћа.

        -   Ух, ћерко, па ти си баш погодила бинго. Пази да то не испустиш.

        -   Е, па ако ниси знала ја то што у'ватим не испуштам тако лако.

        -   То је лепо чути.  

        - Ти се, значи, слажеш? То ми је било потребно да знам. Сад ми је баш све суперишка. Каква мајка, таква ћерка...

        -   Шта рече?

        -   Ма, ништа. ' Ајд здраво.


Случајан избор књиге

Pretezno vedroИз рецензије уредника:

“У овој необичној књизи, штампаној двојезично – на српском и енглеском језику, Марко Смуков се по први пут појављује као приређивач.

Њен садржај ће вас насмејати и омогућити вам да неке омиљене шале и вицеве научите на најраспрострањенијем светском језику.

Марко Смуков, дакле, не престаје да изненађује и радује свoју верну читалачку публику.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.