ИСТИНУ НА ВИДЕЛО
Одломак из романа КОНТРА КОД у припреми:
ИСТИНУ НА ВИДЕЛО
Еуфемистички је неке крволоке у људском обличју називати зверимам,
јер дивље звери кољу само кад су на то принуђене глађу, никад из обести.
Па онда ево и ове приче коју чувам у својој сваштари и носим у свом срцу, не могу више, излудео бих да је нисам понудио за објављивање, а сад испада да сам ја онај који мути воду, а не они који су то направили. Јер ово је доказ како је све почело. Ево сећања због којег су се Срби побунили деведесетих, да би сачували своје животе, своју децу, вековна огњишта. То је потребно да се објасни и да се зна као упозорење шта све може да се деси ако се правимо да не примећујемо буђење повампиреног наци-фашизма.. Да не чујемо оне узвике из стотине хиљада грла и то оних најмлађих „За дом спремни“ и „Уби, уби Србина“.
- И то, уредниче, није моја прича него дословно писмо које је својевремено италијански генерал, Алесандро Лузано послао Мусолинију, са „Драги Дуче“ и о томе како су Павелићеве усташе упале у српоска места Столац,, Чапљину и Љубиње (између 60 и 120 км. северно од Дубровника, силовале учитељицу пред децом, па је заклали и на исти начлин поклали њених 120 ученика, на наин да што више трпе и у ту сврху им, делимично пресечене вратове, отворене ране насипали сољу итд.
И да не набрајам. Ту ти, уредниче, све пише. Итлијански војници то су непосредно утврдили и обелоданили, како кривица за тај монструозни злочин не би на њих пала. Мучно ми је било то читати и о томе писати, али доста је било тога сакривања под тепих, док о нашпем народу потомци тих злочинаца шире своје отровне клевете.