- Према до­бром добар, а ни са ким зао. -

            Poljubac je bio strastan i beskrajno dug. Boreći se sa nestrpljivošću svoga muškog ega, čarobni trenutak je namerno odlagao, pošto je bio siguran da sada nastupajući vrhunac sreće ništa neće moći da spreči.

            Zatim je on svoju ljubavnicu okrenuo na leđa, a ona je spremno kao da je samo to i čekala, sama raširila svoje duge, vitke noge, obuhvativši ga njima čvrsto preko leđa,  oko struka i pritiskajući ga svojim petama neverovatno snažno sve više k sebi. Bio je  svestan još samo činjenice da poseduje ključ za otvaranje vrata na ulasku u onaj magični svet sladostrašća, koji ga neodoljivo privlači. Imao je na umu, u trenutku mu sinulu misao, da mora da se maksimalno uživi u događaj koji je u toku, a naročito na onaj koji predstoji, koji ga čeka čim ulaz otvori i kroči u tu cvetnu bajku. Zato je s tim ulaskom otezao, vrteći se na ulazu, kao da se koleba, iako nikakvog kolebanja nije bilo. Trebalo je samo sačekati maksimalno moguću koncetraciju,  prizvati  u svest sve one najlepše muške snove, koji godinama prigušivani vrebaju jednu ovakvu priliku da bi bili ostvareni.

Odlično je znao da se sve sastoji u početku. Seks je u stvari početak. Ako protraći početak neće biti ni kraja, biće ničega. A taj početak, ako je pravi, znači u stvari da nestajemo i ja i ona, da nestaje sve što nas okružuje. Da opstaje samo ljubav koja je seks i seks koji je ustvari ljubav. Znači biti prožet magijom uživanja bez i najmanjeg znaka kontrole, samokontrole... Prepustiti se samo talasu uživanja, uživljavanja u događaj koji je u toku, ono  što je u tom trenutku jedino vredno pojačanog ulaganja pažnje, pa je trebalo onemogućiti i najneznatniju pojavu dekocentracije, čak i u naznakama. Početak, početak, početak... Zato je nastavio i dalje samo da se poigrava,  kružeći oko ulaza gore dole, levo desno, kao da je samo to jedino njegova namera i želja. Ustvari, on to svesno nije hteo, to se spontano  nametnulo htenje da onaj vrhunski užitak bude što duže priželjkivan kako bi i očekivane  boje vatrometa u njihovoj svesti, koja je sada postala zajednička, što lepše zablistale. To je morala biti vrsta vatre iza koje ne ostaje pepeo, mrtav pepeo, nego beskrajno, mirno, morsko plavetnilo, sa svojim pitomim talasićima, na kojima se može mirno leškariti i ljuljuškati. On je to priželjkivao i tome stremio, odugovlačeći sa penetracijom...

Еротико сјајна лепотице,

Заашто кријеш од Бога ти дато,

Хитре ноге, насмејано лице,

И чежњиво тело умиљато,

Хендикепи психички што кажу,

Зашто слушаш кад знамо да лажу.

Ја одлазим, не враћам се више,

Што је било више бити неће,

Илузије несећање брише,

Све се мења, па нек вене цвеће,

Никог брига, на то сам већ свико,

Само иди, трчи, ја сам нико...