2. Почетак

- Према до­бром добар, а ни са ким зао. -

Nedeljnik  „Afera“:

            Kao što je Mikelanđelo iz mermerne stene svojim dletom i čekićem oslobađao u njoj zarobljenog čoveka, tako je i mala Kaen iz onemoćalog staračkog tela, uspevala da oslobodi mladića, koji puca od snage i zdravlja. Kao vrhunski umetnik, ženski, erotski Mikelanđelo. Umesto dleta i čekića koristila je svoje prstiće. Svoje usne i svoj jezik. I nisu je interesovale mermerne stene nego muška tela. Što starija i slabija utoliko veći izazov za umetnika koji ceni svoj talenat. A da je u pitanju urođeni talenat van svake je sumnje, jer devojčica Kaen nije imala vremena da tu umetnost uči, pa ni da dosegne tako visok stepen virtouziteta..

            Nije oklevala. Svukla ga je sasvim golog, postavila u ležeći položaj preko kreveta, ruke mu rašilirila kao na raspeću, pritisla ih uz posteljinu smogavši na oskudnom engleskom da mu naredi „dont muv“, u dva poteza svukla oskudne krpice sa sebe i objašila ga. Dodir njenog golog međunožja, koje je trljala gore dole, preko njegovog mišićavog stomaka, učinio je svoje, kao magično vlažno kresivo. Iako je osetila pulsiranje, njeni pristići su lutali njegovim golim telom, tim klavirskim dirkama, birajući onu  najčarobniju ariju koju je želela da odsvira. Nije ni slutio da njegovo telo poseduje takve erogenske tačke, koje vapiju za ženskim prstima i milovanjima. Eksplodirao je čim je onako prenadražen ušao u nju.

Опширније: TAJLANDSKI MIKELANĐELČIĆI

            Ja sam kao nem i gluv, ona takođe. Reči ii uši okačili smo o čiviluk, tamo gde visi naša odeća, ili smo ih pogubili po parketu gde nas strpljivo čeka u neredu, razbacan naš donji veš, u žurbi da nam ne pobegne sreća. Nećemo to da istražujemo.Ono što želim da proverim je da li joj je i onaj čarobni otvor, kroz koji smo svi morali proći da bismo udahnuli život, takođe postavljen koso, kao njene sjajne, crne oči.  Što se stidimo da to nazovemo pravim, prelepim  imenom, a svi smo kroz nju morali proći da bi smo na svet došli. Da, to je njeno veličanstvo – ali vi nećete da je nazovete pravim imenom pa neću ni ja! Hoćete posle da tupite kako sam prost, a vi tobož niste!  Uostalom, to ime svi znamo. Možda i kako je prelepa. Navlažena pa sjajna. Ja gledam nju i smešim joj se, ona gleda mene, i nemuštim ali veoma izražajnim rečima, mi kaže da sam baš njen tip i da jedva čeka da u nju udenom ono što joj pripada.  Pazi ti to ona koja zna sve jezike sveta, rečitija nego njena vlasnica, koja zna samo svoj maternji!

            Ne, neću dozvoliti dugo da čeka. Od trenutka kada smo se stopili u jedno, opstali su samo mirisi, samo neka skliska rosulja između nas, okolo nas i u nama. Ne čujem joj dah, samo osećam vreli povetarac na svojem vratu. Miris mentola iz njenih, uzburkanih grudi.. Njene sekutiće na svojem vratu, njene kandže ptice grabljivice u svojim plećima. Ispod mene, iznad mene i pored mene, sada je samo morska pena, kojom pluta izmaštana skliska jegulja, koju nosim u svojem pamćenju. U svojem prekratkom pamćenju, koje se već gubi...Usne ne ispuštaju nikakve reči, nikakvo ime. Samo neke neartikulasane zvuke...    Ja više nisam siguran koja je i kako se zove ta koju osećam, a ne vidim. Zaboravio sam. Znaću tek kada se otreznim.

Опширније: TAJLANDSKE TOPLE NOĆI

ИСТИНУ НА ВИДЕЛО
Па онда ево и ове приче коју чувам у својој сваштати и носим у свом срцу, не могу више, излудео бих да је нисам објавио, а сад испада да сам ја онај који мути воду, а не они који су то направили.
Генерал Александрo Лузанo пише Мусолинију:
Драги Дуче
Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.
Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. Tо је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Опширније: ДА ЛИ СМО ЉУДИ

Ти си геније, - каже ми један.
- Ти си ништарија, - осећам да мисли, а не каже други.
- Добро, шта ти треба? - питам првог.
- Па, кад ме већ питаш, можда би могао да ми позајмиш...
- Носи се...

Златно саобраћајно али и политичко правило гласи: вози брзо кад можеш и споро кад мораш. Где су ти наши, вајни психолошки стручњаци да оног кога треба опомену да мало успори са понудама помирења, јер аксиом је да што више доказујеш да си прав, бићеш крив, што си упорнији у покушајима помирења бићеш сумњивији. Оканите се тако нападног освајања симпатија Брисела и Меркелове, јер је и Путин напокон закључио да је тим америчким сателитима све већ познато и јасно, те да им не треба ништа објашњавати, нити им се удварати. Дакле, успорите мало, не понижавајте свој народ пружањем руке помирења свугде и сваком. Помирење да, али не по сваку цену и не док и други, без наше нападне едукације, која може да изгледа као покушај наше, сопстене међународне промоције, сами не схвате да је то услов општег напретка, Напокон, поштујте и њихов понос, никоме не бити привлачно да изгледа као наш ђак првак...

Случајан избор књиге

Претежно ведро - Mostly serenely

Pretezno vedroИз рецензије уредника:

“У овој необичној књизи, штампаној двојезично – на српском и енглеском језику, Марко Смуков се по први пут појављује као приређивач.

Њен садржај ће вас насмејати и омогућити вам да неке омиљене шале и вицеве научите на најраспрострањенијем светском језику.

Марко Смуков, дакле, не престаје да изненађује и радује свoју верну читалачку публику.”

Опширније...

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

М.С.

Опширније...