Лоз - прво издање
"Необичним сплетом догађаја, који само живот може да ‘намести’ један лоз повезаће судбине и драме неколико породица – раздвајајући оне који се не воле и повезујући друге који су љубав заслужили..."
- Према добром добар, а ни са ким зао. -
Сунце поново греје
Из рецензије уредника:
“Вештим продирањем у срж човекове психе, аутор пише о фаталној љубави, разочарањима, враћању поверења у људскост, непромишљености и прељуби... Примерима неочекиваних разрешења догађаја, ова књига читаоцу пружа могуће одговоре на личне сумње и дилеме.”
Ликови насликани збиљом
“Драматично и реалистично, водећи читаоца из једне у другу исповест... адвокат Марко Смуков у својој књизи говори о истинама и лажима, злочину и казни... Нису то сувопарна бележења једног адвоката, већ убедљива слика нарави нашег човека са свим његовим слабостима.”
Случајан избор књиге
Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“
Анкета
Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
Афоризми
- Срамежљивост је природно урођена саком људском бићу као заштита од злонамерних поступака других, али ако је претерана води у изолацију и инфериорност;
- Свој таленат уништаваш ако га не користиш;
- Најлепше је и најлакше ако учиниш оно што она жели, а да ли је то и најпаметније често се може знати те кад је сасвим касно;
- Људи читају књиге, гледају филмове, ТВ серије, радо слушају трачеве о другима, како би избегли суочаваање са незадовољством због сопствене реалности;
- Човек све може да опрости али не и ако му уништаваш његове снове;
- Да би реализовао своје снове мораш претходно да се избориш са страхом од неуспеха...
М.С.