Да ће током неколико хиљада година  савремена књижевна дела нестати, и њихови аутори бити заборављени, а остати да живе само изнете идеје, имао сам прилике да се и сам у то уверим. Само нису ми биле потребне године за то. Прошло је тек нешто више од пола века од како сам прочитао тај чудни роман, а већ сам заборавио његов нази, па и име аутора. Али се сећам да се читава фабула своди на причу о неком човеку, сјајном, на далеко чувеном говорнику, који је умао тако лепо и убедљиво да говори окупљеној маси слушалаца, да су људи, кад се прочује да ће говорити, долазили у невероватно великом броју да га слушају. А он је говорио и говорио. Све лепше и лепше.  И тако од прве до последње странице. Нестрпљиво сам очекивао да нам писац напокон открије садржину говора тог изузетног говорника, али то се није догодило. Само хвалоспеви о успешном говорнику, а ни речи о томе шта је говорио. Романописац је препустио машти читаоца  да сам, у складу са сосптвеним очекивањем, то измашта!. 

Књижевна критика је својевремено о мени као писцу, између осталог, писала да као сведок увек пишем занимљиву исповест из стварног живота," што за љубитеље енигматских текстова не звучи као комплимент. Албер Ками је писао: "Истина је по самој својој дефиницији неплодна и све очигледности су такве." С друге стране постоје мијшљења - кад би свет био јасан уметности не би ни било. Исто тако, славни синеаста Хичкок сматра да је драма стварни живот из киојег су искључени само они досадни елементи.
Навешћу пример из моје адвокатске праксе, описан у једној мојој књизи: Наизглед ситна, крхка девојка, иначе дискретна шампионка борилачких вештина, бранећи се од свог двоструко крупнијег комшије, напасника, тако га је жестоко испребијала да се на суђењу појавио на штакама и са лицем под фластерима.Успео сам девојку да одбраним оптужбе за прекорачење нужне одбране, захваљујући визуелној нелогичности.
За потребе екранизације, поступајући по упутствима продуцента и редитеља, ангажовани писац сценарија је ову девојку представио као снажну, мушкобањасту, јер да оно што се заиста десило, није логично. Тиме је упропаштено уметничкио дело, пошто је изостало изненађење, апсурд!
Излази да је ипак живот, сам по себи, већи уметник од свих нас, тако да из стварности која нас окружује, много корисног можемо да научимо, па и то да "апсурд.има смисао само у оној мери у којој га не прихватамо."

Први дан на Голом отоку. Стари кажњеник одређен да ме мучи као "нову банду" је тешким камењем претоварио трагач који сам, држећи предње ручке, теглио испред њега, трчећи, тако да су ми под тим теретом клецала колена. Ђачки дланови, ненавикнути на тако тежак рад, претворили су се у пликове, који су даље током рада попуцали и из њих је потекла светло црвена крв, па капала по белом каменитом тлу. Не знам како сам изгледао. Из групе старих кажњеника, стравично изгладнелих костура, чујем узвик: "Побогу људи, шта је ово дете могло сагрешити, па да овако крваво испашта!" Они око њега стуштише се да га бију: "Шта ти жалиш банду, пизда ти материна" и тсл. све док није пао на тле, а онда да га шутирају, безобзирно и по глави и друм виталним деловима тела. Нико се није усудио да изостане! Кад се несретник људског срца напокон онесвестио, однели су га у дрвену бараку, звану болница, из које се никад није вратио.
Прва и једина људска реч коју сам тамо, међу хиљадама нељудских, могао да чујем. Мрзео сам га што ми је измамио сузе самосажаљења којих сам се стидео и које сам, све до тада, успевао да сузбијем..,Срећом киша је пљуштала, а посао се, као и обично - настављао, без обзира на временске непогоде, па ми је тако тај пљусак сакрио сузе.од (извештачено) злурасдих погледа осталих мученика, који морају да крију своја хумана саосећања, како би се избавили из пакла.....Да, тада тог првог дана, крвава Титова тиранија (за коју он, тобож, "није знао"!) успела је тек да поколеба основно осећање простог људског достојанства једног недораслог средњешколца...

Пошто одлазим могу и да приупитам вас хипнотисане који остајете,, нарочито сад пред иззборе - штга је то што желите? Јаког вођу или јаке институције? Ако нас је историја било чему научила онда је то да су иза сваког јаког вође остајале слабе институције, а то значи хаос, трвење, крвави сукоби. Треба ли нам и даље то? Видим и чујем да ови киоји су приграбии све полуге власти, увели невиђену аутоцензуру јавног изражавања,, изузетно јаки, траже да им дамо да буду још јачи, јер да је то у интересу Србије! Докле тако, наопако? Пример - јавни тужилац изјављује да није гонио криминал зато "што није било плитичке воље за то"! Да ли је смењен? Није! И даље прима плату за посао који ће обављатзи... кад му јака власт одобри!

Испричајте неки свој доживљај неколицини људи и замолите их да вам понове то што сте им рекли. Уверићете се да ниједна од тих особа не може суштински тачно да наведе шта је чула. Тако долазимо до поражавајућег закључка да нико никог не слуша, барем не пажљиво у мери која је неопходна да се боље разумемо. А познато је да се разумевање догађа искључиво као резултат појачаног улагања пажње.

То нарочито важи за однос између писаца и књижевних критичара, а следствено томе и између аутора и саме читалачке публике. Неки уредници су ми отворено признали да читању рукописа који им долазе не само да не прилазе са довољно пажње, него их чак и не читају дословно, редом, онако како су написани. Не, читају их на прескоке, што би се рекло с брда с дола! Какав онда закључак о тако "прочитаном" тексту могу да изведу - познато је.

О текстовима моје двадесетри до сада издате књиге (двадесет четврта је у припреми) слушао сам и читао само афирмативне приказе. Али прилично уопштене, без одговарајуће аналитичке оцене. Тако сам сазнао да сам ја писац који ..."као сведок увек пише занимљииву исповест из стварног живота" (Васа Павковић), одосно да моји јунаци који пате ..."настоје да икзбегну замке судбине, људску пакост па и идеолошко-политичке условљености и да се супротставе највећом силом коју поседују: вером у снагу младости, душевну чистоту и правичан, повољан исход" (Милета Аћимовић Ивков). Итд.

Опширније: САМОЋА КАО СУДБИНА

Случајан избор књиге

srpsko americki humor “Српско – амерички хумор неће вас само насмејати, него и омогућити да без досадног претраживања по речнику, захваљујући упоредном, двојезичном  тексту обогатите свој фонд енглеских израза, односно странцу српских...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако си слеп од љубави, ожени се, прогледаћеш;

- Боље је спавати под ведрим небом, него са јежом под истим јорганом;

- У браку је као и у спору пред судом - једна страна је увек незадовољна;

- Ако је превише волиш ожени се њоме, мање ћеш је волети;

- На питање зашто се тако висок и крупан, оженио малом и ситном, одговара да је од два зла бирао мање

М.С.