Први дан на Голом отоку. Стари кажњеник одређен да ме мучи као "нову банду" је тешким камењем претоварио трагач који сам, држећи предње ручке, теглио испред њега, трчећи, тако да су ми под тим теретом клецала колена. Ђачки дланови, ненавикнути на тако тежак рад, претворили су се у пликове, који су даље током рада попуцали и из њих је потекла светло црвена крв, па капала по белом каменитом тлу. Не знам како сам изгледао. Из групе старих кажњеника, стравично изгладнелих костура, чујем узвик: "Побогу људи, шта је ово дете могло сагрешити, па да овако крваво испашта!" Они око њега стуштише се да га бију: "Шта ти жалиш банду, пизда ти материна" и тсл. све док није пао на тле, а онда да га шутирају, безобзирно и по глави и друм виталним деловима тела. Нико се није усудио да изостане! Кад се несретник људског срца напокон онесвестио, однели су га у дрвену бараку, звану болница, из које се никад није вратио.
Прва и једина људска реч коју сам тамо, међу хиљадама нељудских, могао да чујем. Мрзео сам га што ми је измамио сузе самосажаљења којих сам се стидео и које сам, све до тада, успевао да сузбијем..,Срећом киша је пљуштала, а посао се, као и обично - настављао, без обзира на временске непогоде, па ми је тако тај пљусак сакрио сузе.од (извештачено) злурасдих погледа осталих мученика, који морају да крију своја хумана саосећања, како би се избавили из пакла.....Да, тада тог првог дана, крвава Титова тиранија (за коју он, тобож, "није знао"!) успела је тек да поколеба основно осећање простог људског достојанства једног недораслог средњешколца...


Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.