Књижевна критика је својевремено о мени као писцу, између осталог, писала да као сведок увек пишем занимљиву исповест из стварног живота," што за љубитеље енигматских текстова не звучи као комплимент. Албер Ками је писао: "Истина је по самој својој дефиницији неплодна и све очигледности су такве." С друге стране постоје мијшљења - кад би свет био јасан уметности не би ни било. Исто тако, славни синеаста Хичкок сматра да је драма стварни живот из киојег су искључени само они досадни елементи.
Навешћу пример из моје адвокатске праксе, описан у једној мојој књизи: Наизглед ситна, крхка девојка, иначе дискретна шампионка борилачких вештина, бранећи се од свог двоструко крупнијег комшије, напасника, тако га је жестоко испребијала да се на суђењу појавио на штакама и са лицем под фластерима.Успео сам девојку да одбраним оптужбе за прекорачење нужне одбране, захваљујући визуелној нелогичности.
За потребе екранизације, поступајући по упутствима продуцента и редитеља, ангажовани писац сценарија је ову девојку представио као снажну, мушкобањасту, јер да оно што се заиста десило, није логично. Тиме је упропаштено уметничкио дело, пошто је изостало изненађење, апсурд!
Излази да је ипак живот, сам по себи, већи уметник од свих нас, тако да из стварности која нас окружује, много корисног можемо да научимо, па и то да "апсурд.има смисао само у оној мери у којој га не прихватамо."


Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Срамежљивост је природно урођена саком људском бићу као заштита од злонамерних поступака других, али ако је претерана води у изолацију и инфериорност;

- Свој таленат уништаваш ако га не користиш;

- Најлепше је и најлакше ако учиниш оно што она жели, а да ли је то и најпаметније често се може знати те кад је сасвим касно;

- Људи читају књиге, гледају филмове, ТВ серије, радо слушају трачеве о другима, како би избегли суочаваање са незадовољством због сопствене реалности;

- Човек све може да опрости али не и ако му уништаваш његове снове;

- Да би реализовао своје снове мораш претходно да се избориш са страхом од неуспеха...

 

 М.С.