Ово су моји синови, сада већ одрасли људи, унуци мог покојног оца, Симеона Симе Смукова, борца Треће војвођанске, народно-ослободилчке, ударне бригаде, који је погинуо 18.јула 1944.г. на планини Бишкна у источној Босни, у борби против нацистичког окупатора, а да пре тога није имао прилике своје унуке ни да види, а нико га није терао, нити би га могао натерати, да убије и једног разоружаног ратног заробљеника, ниједно недужно дете, нити неког цивила, уопште, па позивам превејане лажове, фалсификаторе историје, да затворе своје смрдљиве губице и да престану да блате успомене на часне борце НОР-а, којима треба да буду захвални што постоје и што данас не морају да робују за угојене швапске газде!

Јутрос сам лудо храбар па ћу написати нешто што ће се ретко коме свидети. Новинарство је најнеморалније занимање које је могуће замислити. Медији треба да су објективни, да не падају под утицај ни већине ни појединаца, а они су увек на нечијој страни. Углавном на страни већине. Кад се један амерички криминалац жалио на неподношљиве услове у руским затворима, новинар му је поштено поставио питање - зашто си онда дошао овде да вршиш кривична дела? Занемео је. Није налазио одговор. А овде, кад крене лавина оптужби против наводне бруталности комуналне полиције, према лицу затеченом да се вози без карте, нико да скупи храброст па да постави питање - зашто се возиш без карте на рачун оних поштених који је плаћају? Немаш пара? Па онда се суочи мирно са последицама и неће бити ни "бруталности".Кад неког насилно исељавају из објекта који је бесправно заузео, сви га сажаљевају. Нема где да се смести. Никог да му постави питање - зашто се онда не вратиш у своје село где си оставио родну кућу зараслу у коров. Таквих напуштених кућа је тушта и тма широм Војводе и јужне Србије, са ораницом и баштама, које чекају да буду обрађене и засејане. Кад некога ухвате у крађи туђе имовине, опет општа кукњава: био је гладан, морао је да краде! А није морао да се суочи са последицама свог криминалног чина? Можда сам и ја некад био гладан али то нико није знао.

Hoćete konkretno o klasičnoj cenzuri? Nema je, kao ni Golog otoka, vidljivog i prostog kažnjavanja i zabrane javnih glasila, tog svog primitivnog, nekadašnjeg manira odrekli su se oni koji su sada na vlasti, ali su uveli nešto prepredenije -narogušene i osorne reakcije na novinarska pitanja, pa raspirivanje nečeg što se zove atmosfera straha od verbalog lična i svakovrsnih opako štetnih posledica, po karijeru i društveni uspon, uopšte. Pogledajte najnoviji nedeljnik "Afera".Unisoni napadi na zaštitnika građana Sašu Jankovića, da "monstruozno napada državu", "vojsku", "pokušava da sruši vlast" nije pravilno postupio u slučaju "prebijanja Andreja Vučića od strane Žandamerije" pa i pored tako "ogromne državne plate". Drugim rečima nisu se ispunla očekivanja da će ga potkupiti "masnim platama" pa se pledira za smenom i u " Svakoj normalnoj državi njega bi sačekala marica i bio bi iste sekunde priveden na saslušanje..." Od koga onda da nas štiti zaštitnik građana ako ne od državnih moćnika! I šta bi na to rekla EU kojoj tobož "stremimo", "bez alternative". Eto to je savremena cenzura u zemlji Srbiji - atmosfera straha od svakovrsnih posledica! Ćutite!?

"Полемисати" са истомишљеницима је као да размењујеш мисли са самим собом. Чему? Суочити свој став о истој ствари са ставом неког другог, ко мисли супротно, је оно право уживање из више разлога, да их не вулгаризујем набрајањем. Проблем је што се, и то громогласно, јављају медиокритети, који у недостатку логичних аргумената наступају са извртањем, лажима па и увредама.Па, шта да раде? Желе да учествују у полемици пошто - пото... Ако немају разумне и коректне аргументе за свој против став, што се не би сложили са изнетим ставом? Мања је срамота, напротив!

Ја сам нико. Долазим из несећања, одлазим у заборав! У бројно и сјајно друштво...
А ти? Ко си ти?
Неко, себи за утеху, рече да ни успомена на Гетеа неће живети дуже од десет хиљада година.
А да ће и то проћи.
Заиста, кад нас више не буде било међу живима да ли ће нам нешто значити разлика између годину дана и десет хиљада година?
Ако сам већ Нико, боље да тога будем одмах свестан. И да у томе нађем зрнце среће. Неки чаробни мир. Јер...
Не морам да чекам да бих то постао...
Нити да се трудим и бринем како да одбраним свој варљиви положај.

Нико

Случајан избор књиге

Loz drugo izdanjeИз рецензије уредника:

“Организован као низ појединачних приповедних одељака, роман Марка Смукова ЛОЗ је колико узбудљива толико и потресна прича о чудноватом судбинском обрту који је заснован на забуни и неповерењу. Реалистички сликовит, писан једноставним језиком, овај роман ће, најпре, наћи пут до оних читалаца који воле необичне али животно уверљиве приче...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.