Ово су моји синови, сада већ одрасли људи, унуци мог покојног оца, Симеона Симе Смукова, борца Треће војвођанске, народно-ослободилчке, ударне бригаде, који је погинуо 18.јула 1944.г. на планини Бишкна у источној Босни, у борби против нацистичког окупатора, а да пре тога није имао прилике своје унуке ни да види, а нико га није терао, нити би га могао натерати, да убије и једног разоружаног ратног заробљеника, ниједно недужно дете, нити неког цивила, уопште, па позивам превејане лажове, фалсификаторе историје, да затворе своје смрдљиве губице и да престану да блате успомене на часне борце НОР-а, којима треба да буду захвални што постоје и што данас не морају да робују за угојене швапске газде!

Јутрос сам лудо храбар па ћу написати нешто што ће се ретко коме свидети. Новинарство је најнеморалније занимање које је могуће замислити. Медији треба да су објективни, да не падају под утицај ни већине ни појединаца, а они су увек на нечијој страни. Углавном на страни већине. Кад се један амерички криминалац жалио на неподношљиве услове у руским затворима, новинар му је поштено поставио питање - зашто си онда дошао овде да вршиш кривична дела? Занемео је. Није налазио одговор. А овде, кад крене лавина оптужби против наводне бруталности комуналне полиције, према лицу затеченом да се вози без карте, нико да скупи храброст па да постави питање - зашто се возиш без карте на рачун оних поштених који је плаћају? Немаш пара? Па онда се суочи мирно са последицама и неће бити ни "бруталности".Кад неког насилно исељавају из објекта који је бесправно заузео, сви га сажаљевају. Нема где да се смести. Никог да му постави питање - зашто се онда не вратиш у своје село где си оставио родну кућу зараслу у коров. Таквих напуштених кућа је тушта и тма широм Војводе и јужне Србије, са ораницом и баштама, које чекају да буду обрађене и засејане. Кад некога ухвате у крађи туђе имовине, опет општа кукњава: био је гладан, морао је да краде! А није морао да се суочи са последицама свог криминалног чина? Можда сам и ја некад био гладан али то нико није знао.

Hoćete konkretno o klasičnoj cenzuri? Nema je, kao ni Golog otoka, vidljivog i prostog kažnjavanja i zabrane javnih glasila, tog svog primitivnog, nekadašnjeg manira odrekli su se oni koji su sada na vlasti, ali su uveli nešto prepredenije -narogušene i osorne reakcije na novinarska pitanja, pa raspirivanje nečeg što se zove atmosfera straha od verbalog lična i svakovrsnih opako štetnih posledica, po karijeru i društveni uspon, uopšte. Pogledajte najnoviji nedeljnik "Afera".Unisoni napadi na zaštitnika građana Sašu Jankovića, da "monstruozno napada državu", "vojsku", "pokušava da sruši vlast" nije pravilno postupio u slučaju "prebijanja Andreja Vučića od strane Žandamerije" pa i pored tako "ogromne državne plate". Drugim rečima nisu se ispunla očekivanja da će ga potkupiti "masnim platama" pa se pledira za smenom i u " Svakoj normalnoj državi njega bi sačekala marica i bio bi iste sekunde priveden na saslušanje..." Od koga onda da nas štiti zaštitnik građana ako ne od državnih moćnika! I šta bi na to rekla EU kojoj tobož "stremimo", "bez alternative". Eto to je savremena cenzura u zemlji Srbiji - atmosfera straha od svakovrsnih posledica! Ćutite!?

"Полемисати" са истомишљеницима је као да размењујеш мисли са самим собом. Чему? Суочити свој став о истој ствари са ставом неког другог, ко мисли супротно, је оно право уживање из више разлога, да их не вулгаризујем набрајањем. Проблем је што се, и то громогласно, јављају медиокритети, који у недостатку логичних аргумената наступају са извртањем, лажима па и увредама.Па, шта да раде? Желе да учествују у полемици пошто - пото... Ако немају разумне и коректне аргументе за свој против став, што се не би сложили са изнетим ставом? Мања је срамота, напротив!

Ја сам нико. Долазим из несећања, одлазим у заборав! У бројно и сјајно друштво...
А ти? Ко си ти?
Неко, себи за утеху, рече да ни успомена на Гетеа неће живети дуже од десет хиљада година.
А да ће и то проћи.
Заиста, кад нас више не буде било међу живима да ли ће нам нешто значити разлика између годину дана и десет хиљада година?
Ако сам већ Нико, боље да тога будем одмах свестан. И да у томе нађем зрнце среће. Неки чаробни мир. Јер...
Не морам да чекам да бих то постао...
Нити да се трудим и бринем како да одбраним свој варљиви положај.

Нико

Случајан избор књиге

Boje sutonaРецензија издавача:

После мноштва прозних остварења Марко Смуков се јавља својом првом песничком збирком. Једноставним стиховима и римама покушава да прикаже сву сложеност људског живота. Читалац ће осетити да је у стихове стао читав један век живота. Сам писац каже: "Све што имам на снове сам свео". У књизи Боје сутона Марко Смуков говори о вечитим песничким темама: о путовањима, женама, љубави, срећи и несрећи...

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.