"Народна књига" је објавила изванредну прозу Љермонтова „Херој нашег доба", коју сам са изузетним уживањем читао давно, пре пола века, па је то било једно пријатно подсећање.

Међутим, ту сам наишао и на део текста који ми се учинио веома актуелним, а то је песимистички закључак главног јунака Печорина који гласи:

„Ето вам људи! Сви су они такви: знају од раније све рђаве стране неког поступка, помажу, саветују, чак га одобравају, видећи да је други излаз немогућан, а после перу руке и окрећу се с негодовањем од онога који је имао храбрости да узме на себе сву тежину одговорности. Такви су они сви, чак и најбољи, најпаметнији".

Опширније: Пресликано стање


Цар се одмиче,
Марко се примиче,
Док доћера цара
до дувара,
Цар се маши руком
у џепове,
Те извади стотину
дуката,
Па их даје
Краљевићу
Марку,
- Иди Марко напиј
ми се вина...


На крају се догађа оно што је познато као:

Касно Марко стиже на Косово...

И сада неки доктор правих наука и професор универзитета тврди да постоје индиције (шта ће му докази када има индиције!) да је актуелна српска власт (о црногорској он индиције не жели да има) измислила корупцију која ће нестати одмах када се реконструише, а најбоље промени цела Влада Србије!

Опширније: Касно Марко на Косово стиже

Некад сам периодична књижевна гласила куповао као и дневну штампу, редовно. Сада више не. Јер данас ако је неко добио, рецимо "НИН-ову" награду ту је крај приче. Могуће су само похвале. Онда, узмем једну такву књигу и једва је са огромним напором воље, дочитам до краја, па се питам: чега ту има занимљивог! Кажем занимљивог. О другим евентуалним вредностима, скривеним од оваквих као што сам ја - не изјашњавам се.

Али не изјашњавају се ни други, такозвани професионални критичари! Па чак ни онај једини члан овог последњег жирија за 2004. годину, који је гласао против награђене, а за књигу Светислава Басаре. Ни он није имао петљу да јавно брани свој став. А баш би била права посластица чути његово, другачије, можда образложено и аргументовано мишљење.

Опширније: Евентуалне вредности

Претпрошле зиме у Патаји, на Тајланду, разговарам са брачним паром из Немачке. Шваба се љути што га тамо нико не разуме кад говори на свом матерњем језику. Мора да се мучи са енглеским који, очигледно, баш не обожава. Подсећа ме да је својевремено у Америчком конгресу недостајао само један глас да би, као службени, био усвојен немачки језик.

Читам неки роман објављен у Аустралији, на енглеском, и једва успевам да схватим о чему се ради. Јер, аустралијски енглески није исти онај којим се говори и, не кајем се, пише у Енглеској, Америци... Чак сам био у прилици, веровали или не, да једном Енглезу на југу Енглеске, у Бермуту објашњавам шта то жели да му каже његов зет из Шкотске!

Дакле, нисам приметио да "конзервативним" Енглезима смета што је њихов језик толико разуђен и "искварен"! А ми баш запели да се заробимо у своју језичку љуштуру. Срећом узалуд. Језик је жив створ и он ће да се мења и развија, хтели ми то или не.

Опширније: Дављење у комплексима

Свака телевизијска емисија оставља неки конкретан утисак. Наметне неки закључак. После получасовне емисије "Читач" на трећем ТВ каналу, од 23. маја, стиче се утисак да књижевно дело може да буде уметност или бестселер. Да једно с другим не може!

Наиме, експерти за књижевност, сложно, без изузетка, критички се изјаснише о "такозваним" књижевницима, који објављују "такозвана" књижевна дела. Један од њих поштено рече да "нажалост" или "срећом" није ни читао књигу о којој се изјашњава!

Реч је о књизи књижевнице, која је именована, (а да није интервјуисана, нити на било који начин укључена у ту расправу о свом стваралаштву!), а њено се литерарно чедо, "без уметничке вредности", продаје у тиражу од по хиљаду примерака седмично! Ништа ново.

Опширније: Литература за сваког и помало за понеког

Случајан избор књиге

MarijanaИз рецензије уредника:

“Роман Маријана је необична и бајковита повест о једној лепој и храброј девојци која је веома рано остала без родитеља, али је захваљујући несвакидашњој искрености и смелости успела да победи на свим животним бојиштима.”

Милијана Грегорић:

“На ненаметљив, занимљив начин писац нам шаље поруку да и из одрастања у суровим околностима може да стаса особа изузетно храбра и хумана, као и да су деца врхунска срећа и утеха. Последње прибежиште...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Да би мењали свет који нас окружује понекад је довољно да променимо мисли;

- Основни услов успеха је јасан циљ, максимална концетрација и усмеравање свих снага на једну поенту, без расипања пажње на лево и десно; 

- Проћердао си дан ако данас ниси пеметнији него јуче;

- Конструктивна критика не постоји, зато никад не критикуј, не пресуђуј и не жали се;

- Ако критикујеш показујеш да си заузео став, што одмах изазива контрастав и умањује могућност договора;

- Живот је оно што нам се дешава док очекујемо да нам се деси нешто друго;

- Не дозволи да ти снови остану неостварени само због страха од неуспеха.

М.С.