"Народна књига" је објавила изванредну прозу Љермонтова „Херој нашег доба", коју сам са изузетним уживањем читао давно, пре пола века, па је то било једно пријатно подсећање.

Међутим, ту сам наишао и на део текста који ми се учинио веома актуелним, а то је песимистички закључак главног јунака Печорина који гласи:

„Ето вам људи! Сви су они такви: знају од раније све рђаве стране неког поступка, помажу, саветују, чак га одобравају, видећи да је други излаз немогућан, а после перу руке и окрећу се с негодовањем од онога који је имао храбрости да узме на себе сву тежину одговорности. Такви су они сви, чак и најбољи, најпаметнији".

Опширније: Пресликано стање


Цар се одмиче,
Марко се примиче,
Док доћера цара
до дувара,
Цар се маши руком
у џепове,
Те извади стотину
дуката,
Па их даје
Краљевићу
Марку,
- Иди Марко напиј
ми се вина...


На крају се догађа оно што је познато као:

Касно Марко стиже на Косово...

И сада неки доктор правих наука и професор универзитета тврди да постоје индиције (шта ће му докази када има индиције!) да је актуелна српска власт (о црногорској он индиције не жели да има) измислила корупцију која ће нестати одмах када се реконструише, а најбоље промени цела Влада Србије!

Опширније: Касно Марко на Косово стиже

Некад сам периодична књижевна гласила куповао као и дневну штампу, редовно. Сада више не. Јер данас ако је неко добио, рецимо "НИН-ову" награду ту је крај приче. Могуће су само похвале. Онда, узмем једну такву књигу и једва је са огромним напором воље, дочитам до краја, па се питам: чега ту има занимљивог! Кажем занимљивог. О другим евентуалним вредностима, скривеним од оваквих као што сам ја - не изјашњавам се.

Али не изјашњавају се ни други, такозвани професионални критичари! Па чак ни онај једини члан овог последњег жирија за 2004. годину, који је гласао против награђене, а за књигу Светислава Басаре. Ни он није имао петљу да јавно брани свој став. А баш би била права посластица чути његово, другачије, можда образложено и аргументовано мишљење.

Опширније: Евентуалне вредности

Претпрошле зиме у Патаји, на Тајланду, разговарам са брачним паром из Немачке. Шваба се љути што га тамо нико не разуме кад говори на свом матерњем језику. Мора да се мучи са енглеским који, очигледно, баш не обожава. Подсећа ме да је својевремено у Америчком конгресу недостајао само један глас да би, као службени, био усвојен немачки језик.

Читам неки роман објављен у Аустралији, на енглеском, и једва успевам да схватим о чему се ради. Јер, аустралијски енглески није исти онај којим се говори и, не кајем се, пише у Енглеској, Америци... Чак сам био у прилици, веровали или не, да једном Енглезу на југу Енглеске, у Бермуту објашњавам шта то жели да му каже његов зет из Шкотске!

Дакле, нисам приметио да "конзервативним" Енглезима смета што је њихов језик толико разуђен и "искварен"! А ми баш запели да се заробимо у своју језичку љуштуру. Срећом узалуд. Језик је жив створ и он ће да се мења и развија, хтели ми то или не.

Опширније: Дављење у комплексима

Свака телевизијска емисија оставља неки конкретан утисак. Наметне неки закључак. После получасовне емисије "Читач" на трећем ТВ каналу, од 23. маја, стиче се утисак да књижевно дело може да буде уметност или бестселер. Да једно с другим не може!

Наиме, експерти за књижевност, сложно, без изузетка, критички се изјаснише о "такозваним" књижевницима, који објављују "такозвана" књижевна дела. Један од њих поштено рече да "нажалост" или "срећом" није ни читао књигу о којој се изјашњава!

Реч је о књизи књижевнице, која је именована, (а да није интервјуисана, нити на било који начин укључена у ту расправу о свом стваралаштву!), а њено се литерарно чедо, "без уметничке вредности", продаје у тиражу од по хиљаду примерака седмично! Ништа ново.

Опширније: Литература за сваког и помало за понеког

Случајан избор књиге

Svako svoju pricu da isprica
“Ево још једне занимљиве збирке прича коју потписује Марко Смуков! После романа Маријана, писац се окреће краћој форми и наизглед лаганијој и необавезујућој тематици која се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице...”

Из рецензије уредника

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Неуспех је понекад уско брвно за прелаз преко набујале реке ка успеху;

- Без обзира шта предузимаш увек ће се наћи неко ко ће ти рећи да грешиш. За успех је најважније имати самопоуздања, а некима као да је једина брига како тога да те лише;

- Треба имати на уму да су људи углавном презаузети размишљањем о себи, тако да су закључци које изводе о теби, површни, те следствено томе и њихова мишљења непоуздана, па им не треба придавати одлучујући значај;

- Познато је да прилика ствара лопова, а кад је у питању прељуба значи да се у правом тренутку, на одговарајућем  месту нашла погрешна особа;

- Стално слушамо да је политика курва, а сви смо до гуше у њој, па да ли то онда значи смо сви ми курвари?

- Ако себе хипнотишемо нетачним уверењима не треба да се чудимо што имамо проблеме;

- Не морамо се волети, али ни мрзети, зар не?

- Мржња не убија оне које мрзе него оне који мрзе;

- Неподношљиво је мрска љубав која се нуди ако на њу не можемо да узвратимо;

Мали подстрек сујети младе особе може да буде од користи за развој њеног самоуздања, без којег нема успеха у животу али је штетно ако тако надувани его постане сам себи сврха...

М.С.