Србе треба спокојно бомбардовати јер ће све брзо заборавити
Кумановскi споразум,.документ који су потписали представници СРЈ и Међународних безбедносних снага (КФОР), предвиђено је повлачење ВЈ са Косова и Метохије, а покрајина постаје протекторат УН у саставу Републике Србије.
Деценију крвавих сукоба, који су почели грађанским ратом и распадом СФРЈ, Србија је завршила новом капитулацијом и то, опет(прим. ату. Дејтонски споразум), за преговарачким столом. Срби су означени као главни кривци за почетак и изазивање ратова, а расистичке и шовинистичке изјаве европских званичника, верских поглавара, али и домаће „елите“, говоре у прилог томе:
„Требало би да бомбардујете Србе”.
(Папа Јован Павле Други – Речи упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу)
„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста”.
(Изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ)

Опширније: Бомбардовање

Словенска женска лепота, здрав, природни шарм, ведрог израза лица
очигледно неоптерећеног проблемима витке линије, егзистенције, уопште! икон smile Кад је неки западњачки, режимом оних који га плаћају, програмиран новинар једну од њих питао шта мисли о недостатку слободе и људских права у Русији, прснула је у смех: "О чему ви сањатете? Први пут сам поносна што сам Рускиња!"

Живот као уметничко дело
Познати књижевни критичар, Васа Павковић је својевремено о мени као писцу у "Новостима", између осталог, објавио следеће запажање:"Смуков као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота," што за љубитеље енигматских текстова не звучи као комплимент. Алберт Ками је писао: "Истина је по самој својој дефиницији неплодна и све очигледности су такве." С друге стране постоје мијшљења - кад би свет био јасан уметности не би ни било. Исто тако, славни синеаста Хичкок сматра да је драма стварни живот из киојег су искључени само они досадни елементи.
Навешћу пример из моје адвокатске праксе, описан у једној мојој књизи: Наизглед ситна, крхка девојка, иначе дискретна шампионка борилачких вештина, бранећи се од свог двоструко крупнијег комшије, напасника, тако га је жестоко испребијала да се на суђењу појавио на штакама и са лицем под фластерима.Успео сам девојку да одбраним оптужбе за прекорачење нужне одбране, захваљујући визуелној нелогичности.
За потребе екранизације, поступајући по упутствима продуцента и редитеља, ангажовани писац сценарија је ову девојку представио као снажну, мушкобањасту, јер да оно што се заиста десило, није логично. Тиме је упропаштено уметничкио дело, пошто је изостало изненађење, апсурд!
Излази да је ипак живот, сам по себи, већи уметник од свих нас, тако да из стварности која нас окружује, много корисног можемо да научимо, па и то да "апсурд.има смисао само у оној мери у којој га не прихватамо."

Дубока, аналитичко-псхилошка драма, роман Марка Смукова, СВИНГЕРИ, одломак:
" Пошто су потаманили Индијанце, огромном војном силом упадају у мале и слабе, обично нафтом богате земље у тобожњој потрази за скривеним оружјем за масовно уништавање. Тамо заробе шефа суверене државе (Норијега) или га убију, (Садам Хусејин, Моамер Гадафи и многи други), проузрокују смрт, рањавање и прогон милиона људи, претежно цивила, па њихов председник Буш на конференцији за штампу прави виц од тога, сагиње се под сто «да није ту можда негде сакривено то опасно оружје за масовно уништавање» јер тамо где су његови обавештајци тврдили да га има, није нађено. Па се присутни новинари, послушници, подрепаши, заценише од смеха због толике духовитости њиховог, свемоћног спонзора. Онда се поручнику морнарице исте велесиле, извесном Џејмсу Матису, приликом дискусије током једне, телевизијске панел емисије (како преноси штампа) омакне искрено признање:
«У ствари, борбе су веома забавне. Крици, галама, волим све то; забавно је када убијате људе.» "
Све неки крваво, шаљиви борци за демократију и људска права.

""Ona, (EKSKOMUNIKACIJA IZ PRAVOSLAVNE CRKVE - M.S.) najzad, podstrekava na ružna osjećanja i postupke, jer je, kao što se moglo i očekivati kod neprosvijećenih i nepromišljenih ljudi izazvala ozlojeđenost i mržnju prema meni koja dovodi i do prijetnji ubistvom, i koja se ispoljava u pismima koja dobijam. „Sad si ti predan anatemi i posle smrti dopašćeš vječitih muka i izdahnućeš kao pas… prokletstvo tebi… matori đavole… proklet bio“ – piše jedan, drugi prekorijeva vladu štoveć nisam zatvoren u manastir, i pismo mu je puno psovki. Treći piše: „Ako te vlada ne ukloni – mi ćemo te sami natjerati da ućutiš“, pismo se završava prokletstvom. „Imam ja načina, nitkove, da te uništim“, piše četvrti…
Slijede nepristojne psovke...""
Дакле, ако је такав третман могао доживети један Лав Толстој за кога други славни писци пишу да је најбољи писац у последњеих двеста година, а неки чак кажу - свих времена, шта онда ја да кажем који сам познат тек уском кругу, вас, мојих фејсбук пријатгеља међу којима се, нажалост, налазе и медиокритети, чији ум је тако ограничен да своје мисли нису у стању да запосле вреднијим темама, него да своје време, прекратко време свог живота, траће на измишљање увреда, па уживање у вређања оних који их ничим нису изазвали!? Са којим не деле ни добро ни зло! Какав је то загађивачки нагон? Зашто је то за такве разонода, уживање? Чуди ме да нешто о томе не напишу они који су психијатријски квалификованији од мене?
У сваком случају чини ми се да сад боље разумем оно што је пок.Момо Капор, пред смрт, написао у једној, својој колумни за НИН да је половину живота утрошио да би постао познат, а другу да би био заборављен!
Да, битги заборављен још у старту изгледа да је, нажалост, једино могуће утешно решење... Да, да, можда није без разлога речено да је мржња из зависти најгора врста мржње.

Случајан избор књиге

Pretezno vedroИз рецензије уредника:

“У овој необичној књизи, штампаној двојезично – на српском и енглеском језику, Марко Смуков се по први пут појављује као приређивач.

Њен садржај ће вас насмејати и омогућити вам да неке омиљене шале и вицеве научите на најраспрострањенијем светском језику.

Марко Смуков, дакле, не престаје да изненађује и радује свoју верну читалачку публику.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.