ODGOVOR LAVA TOLSTOJA NA ODLUKU SINODA RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE O NJEGOVOJ EKSKOMUNIKACIJI

Učenje crkve je laž i skup praznovjerja i vradžbina U početku nisam htio da odgovaram na odluku Sinoda o meni, ali je ova odluka izazvala vrlo mnogo pisama u kojima me meni nepoznati korespodenti – jedni psuju zbog onoga što odbacujem ono što ja i ne odbacujem, drugi me savjetuju da povjerujem u ono u šta ja nisam prestao vjerovati, treći izjavljuju da imaju isto mišljenje, u šta sumnjam da u stvarnosti postoji, i izražavaju saosjećanje, na koje sumnjam da imam pravo; i odlučio sam da odgovorim i na samu odluku i da ukažem na ono što je u njoj nepravedeno, i na pisma koja mi šalju nepoznati korespondenti.

Autor: Lav Tolstoj Veličina slova:aaa
Odluka Sinoda uopšte ima mnogo nedostataka. Ona je nezakonita ili namjerno dvosmislena; ona je proizvoljna, neosnovana, nepravična i, osim toga, sadrži klevetu i podstrekava na ružna osjećanja i postupke. Ona je nezakonita ili namerno dvosmislena zato što ako ona hoće da bude isključenje iz crkve, ona ne zadovoljava one crkvene propise po kojima se može proglasiti takvo isključenje, ako je ona, pak, izjava o tome da onaj ko ne vjeruje u crkvu i njene dogme ne može ni da joj pripada, onda se samo po sebi razumije da takva izjava ne može imati nikakav drugi cilj, sem taj, da pošto to u suštini nije isključenje, liči na isključenje, što se upravo i dogodilo pošto je tako i shvaćeno. Ona je proizvoljna zato što u svim navedenim tačkama okrivljuje samo mene za nevjerovanje, dok ne samo veliki broj nego i skoro svi obrazovani ljudi u Rusiji zastupaju takvo nevjerovanje, i neprestano su ga izražavali i izražavaju i u diskusijama, i u predavanjima, u brošurama i knjigama.

Опширније: Толстој и синод

Приватни живот Луис Хорхе Борхеса

Марија Кодама 2010. на сајму књига у Франкфурту
Обзиром да је Борхес био слеп његова мајка старала се о њему, била је његов лични секретар, одговарала је на писма, пратила га је на путовањима. Неочекивано, 1967. године, Борхес се оженио са својом старом пријатељицом из младости, Елсом Миљан.[6] Његови пријатељи су сматрали да је управо његова мајка инсистирала на томе како би имао ко да се брине о њеном слепом сину када она умре. Међутим, брак је трајао свега три године. Након развода, Борхес се вратио мајци, са којом је живео у малом стану, све до њене смрти[7]. Наредних година, путовао је широм света. Након мајчине смрти улогу асистенткиње преузима Марија Кодама, аргентинка немачког и јапанског порекла. У априлу, 1986. године оженио се са њом преко парагвајског адвоката, што је тада била уобичајена појава за Аргентинце који су желели да избегну оштре законе у вези развода. Уз неколико изузетака, жене су скоро потпуно одсутне у већини Борхесових дела. Међутим постоје нека дела као што је прича „Улрике“ из „Књиге о песку “, у којој је писао о романтичној љубави. Такође и у својим кратким причама „Захир“ и „Алеф “, Борхес пише о неузвраћеним љубавима. Хорхе Борхес умро је од рака јетре 1986. године у Женеви. Марија Кодама, његова удовица и наследница, стекла је потпуну контролу над његовим делима.

Iz intervjua:
A, žene? Što da krijem. Nisam svetac. Obožavam ih, a što mi, kao i Herman Heseu, " ...to što je dobro za moju umetnost stvara teškoće u životu, posebno sa ženama, jer ja ne mogu da volim samo jednu ženu, ja moram da volim ljubav i život uopšte.“ Volim i one koje ne vole mene, jer ako čovek voli teletinu on ne pita da li tele voli njega. Bitno je da one vole sebe.Takve će i drugi zavoleti. Žena koja veruje da je lepa ubrzo takva i postaje! Još samo kad bi shvatila da biti umiljata, ne znači ponižavanje nego, naprotiv, izraz superiornosti. Ako bi ove naše bile umiljate kao što su Tajlanđanke, do kraja života ne bih mrdnuo iz Beograda.

Карма као процес без почетка и краја

Од санскритске речи кри што значи чинити, добијамо појам карма која је истовремено учењење , догма браманизма, будизма и џаинизма, о владавини свеопштег закона, карме, који управља животом и смрћу,те поновним рађањем, осигуравајући сваком поједином лицу онакву судбину или облик појављивања (као животиња, биљка...) какву је заслужио својим поступањем током претходног живота.

Према индијској филозофији ради се о утицају протеклих радњи човека на његове животе у будућности, односно реинкарнацији. У основи је убеђење да је садашњи живот само један у низу живота. Дакле, како у будизму тако и у хиндуизму познато схватање самсара о бескрајном циклусу рађања и смрти, те поновног рађања, којем подлежу сва постојећа бића. Према самсари нема, дакле, ни почетка ни краја, а појединости лавиринта на путовању појединца кроз самсару одређене су кармом. Ипак у хиндуизму постоји могућност ослобођења од карме преко мокше . С друге стране, слично у будизму самсара се може превазићи доспевањем у нирвану.

Опширније: Карма

Будистички монаси, једни другима шаљу поруке подсећајући их на 227 правила, по којима треба дати предност духовном у односу на материјални аспект начина живота. Из тога сам нешто и сам научио и по повратку у Београд ниједном се нисам напио, стомак претоварио тешко сварљивом, масном или неке врста скроба, презасићеном храном, и - ниједном ме ни глава није заболела! Па ипак, будисти су весела религија, нису се могли одупрети општем тренду да за своје светковине, у сврху промоције; ангажују младе и лепе играчице!

Случајан избор књиге

Bracno - vanbranim lavirintomИз рецензије уредника:

“Без лажног стида и колебања писац уверљиво описује љубавничке авантуре чија нас занимљивост наводи да се најежимо и насмејемо...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.