Држ'те лопова, али неког ситнијег!
За време немачке окупације током Другог светског рата у мом родном селу човек је са тавана свог комшије украо полутку сланине. Месна окупациона власт га је казнила тако што му је ту сланину окачила о врат и тако декорисан је морао проћи кроз свих пет шорова, непрекидно узвикујући: "Ја укр'о сланину!" "Ја укр'о сланину!"
После тога је доживео такву срамоту да је морао побећи из села незнано куд.
Данас видимо људе који су покрали државу за милионе евра и шетају се у јавности без осећања блама! Чак дефилују и у медијима! Кад се то и како у нашем народу уврежило схватање да покрасти државу и није крађа!


Данас би Немачка као и сви ми, такав понижавајући третман лопова, сматрали повредом његове части и достојанства, па сам далеко од тога да бих пропагирао примену тако драстичних метода. Али зар би било неупутно ако би смо ове крупне крадљивце државне имовине, дакле имовине свих нас, третирали на њиховим делима одговарајући начин?

Новинарка која је дословно схватила декларисану слободу јавне речи, о спашавању угрожених из завејаног воза у Фекетићу је написала да благовремено пристигли спасиоци Црвеног крста нису смели приступити спашавању док не дође хеликоптер са врховником, да би он био усликан како икзноси дете из завејаног воза, а њега нема па нема. У свом топлом кревету ваљда се успавао пилот хеликоптера, шта ли!? Напокон, очекивани је стигао, планирани снимак је направљен, а новинарка добила отказ. Већ виђено. У овој земљи увек се знало и зна о коме и како се сме и може писати! Владајући режим ће већ показати ко и када је одређен за одстрел, па тек тада "храбро" навалите!

Португалац Мануело Де Оливиера (94) филмски редитељ био је тада 2002.најстарији учесник на филмском фестивалу у Кану и на питања новинара објашњава парадокс између чедности и порнографије у његовим филмовима: "Користим мноштво алузија па закључак филма може да се сведе на - ми ништа не знамо." Тога сам се и ја држао у писању својих романа, јер то је непорециво једина заједничка истина свих нас, али истовремено нерешива тајна наших живота - незнање! Немојмо се заваравати, наше незнање је срамотно огромно, то су признавали Ајштајн, Тесла, и сви највећи умови света од Сократа до данас. Незнање! Према томе, ви самозвани арбитри, оканите се ћорава посла...

Spasilac: Pas grejao svojim telom devojčicu izgubljenu u šumi
Autor: zivotinje.rs
Trogodišnja devojčica Julija nestala je preksinoć u selu Perzvin u Poljskoj, a pronađena je juče ujutro u šumi nekoliko kilometara od svoje kuće, sa psom koji je bio uz nju i zahvaljujući kome je ona preživela hladnu noć van kuće.
Prema rečima vatrogasca koji je pronašao izgubljeno dete, pas je svojim telom uspeo da zagreje Juliju toliko da joj spasi život.
- Životinja je celu noć provela pored devojčice, nikada je nije napustila. Zapamtite, bilo je pet stepeni ispod nule, a dete je bilo mokro - rekao je on, dodajući da je pvaj hrabri pas najvažniji faktor za preživljavanje male Julije.
Više od 200 ljudi tragalo je za detetom tokom noći. Smatra se da je provela noć lutajući kroz šumu u blizini svoje kuće u selu Perzvin.

Не обраћајте пажњу на самозване арбитре недовољно талентоване да би било чију песму читали као своју. Позивам се на Борхесове речи: "Поезија подразумева искреност осећања, а не особиту памет." А шта би на ту тему тек могао да каже Пауло Коељо, чији роман "Алхемичар" је претходно дванаест издавача (читај - арбитара) одбило да штампа, да би то касније постао бестселер светских размера. Ево његове приче:
"Majka Božja, s detetom Isusom u naručju, rešila je da siđe na Zemlju i obiđe jedan samostan. Puni ponosa, svi fratri su napravili dugačak red i svaki je izlazio pred Devicu da joj iskaže svoje poštovanje. Jedan je recitovao lepe stihove, drugi je pokazao svoje iluminacije kojima je oslikao Bibliju, treći je izrecitovao imena svih svetih. I tako redom, monah za monahom, iskazaše poštovanje Devi Mariji i detetu Isusu.
Poslednji u redu našao se jedan fratar, najskromniji u samostanu, koji nikada nije naučio mudre tekstove toga vremena. Roditelji su mu bili jednostavni ljudi, koji su radili u nekom cirkusu. Jedino su ga naučili da baca loptice u vis i izvodi neke cirkuske veštine.
Kada je on došao na red, ostali fratri su hteli da prekinu ukazivanje počasti jer nekadašnji opsenar nije imao ništa značajno da kaže, a mogao je i da pokvari opštu sliku samostana. Međutim, u dnu svog srca, i on je osećao jednu ogromnu potrebu da nešto učini za Isusa i Devicu.
Stideći se, osećajući na sebi prekorne poglede svoje sabraće, on je izvukao iz džepa nekoliko pomorandži i počeo da ih baca u vis, izvodeći svoje akrobacije, što je bilo jedino što je umeo.
Tek u tom trenutku mali Isus počeo je da se smeši i da pljeska rukama sedeći u majčinom krilu. I upravo njemu je Devica pružila ruke i dala mu da malo podrži mališana."
То је та прича. Коме је дато да разуме, разумеће.

Случајан избор књиге

Zalutali u sopstvenom prividuИз рецензије уредника:

“Пред вама је роман у коме се Марко Смуков афирмише као искусан писац, мајстор заплета и у овом случају сликар психолошких портрета.

Прича говори о несрећној судбини младе Београђанке, жртве дезинформисаности и прерањивости.

Скаче са надвожњака и скраћује свју младост због љубави која је била узвраћана али она то није знала.

Специфичност романа је и да је написан као мозаик различитих прича па видимо како из сваког другог угла једна те иста прича делује потпуно другачије.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.