Svako svoju pricu da isprica
“Ево још једне занимљиве збирке прича коју потписује Марко Смуков! После романа Маријана, писац се окреће краћој форми и наизглед лаганијој и необавезујућој тематици која се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице...”

Из рецензије уредника

"Писац је овом књигом успео да превазиђе самог себе и свој често експлоатисан манир да својим јунацима препушта одлучујућу, наративну улогу. Како и сам назив каже, у овој књизи сваки лик добија прилику да исприча своју причу, са свог субјективног становишта и онако како он види догађаје у којима је био главни актер, односно посматрач. Али не ради се само о томе да штиво оваквом нарацијом постаје занимљивије, а излагање уверљивије.

Изузетност оваквог начина је што сваки лик, причајући своју сопствену причу, то чини на свој начин, својим речима, са сопственог становишта онако како он види свет око себе, обзиром на своје животно искуство, особине свога карактера и сопствени ниво образовања. Тако ова књига постаје галерија сваковрсних живописних слика које као да су вековима чекале да их неки аутор оживи, да им реч, могућност да нам се представе. Ако се у некој од тих прича и сами нађемо у нешто искошеној, комичној пози, не треба да за то кривимо писца. Можемо само да му будемо захвални на оштром оку и изванредно изабраном углу снимања. Снимао нас је онако како нас је затекао и изненадио, тачније како смо му дозволили да нас види.

Занимљивости доприноси карактеристичност да се ниједна прича не завршава у оној равни у којој почиње. Напротив, као да се возите правим путем, па се одједном појави окука иза које вас задиви још лепши и заводљивији хоризонт. Неочекивано сјајан и привлачан. Дакле, негде на половини, а најчешће при самом крају, долази до изненадног обрта, који ће читаоца да изненади, раздрма, растужи, али најчешће насмеје. Некад чак и до суза. Као репрезенте у том смислу издвојила бих приче, „Психијатар“, „Адвокат“, „Парничар“, „Зубобољац“..."

Марина Млађеновић

 

Реч аутора

Према изводу из рецензије уреднице издања књиге "Свако своју причу ... да исприча" Марко Смуков ..." се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице, али и неизбежан коментар писца који са великом љубављу и разумевањем представља своје јунаке."

Са оваквом оценом могао бих се сложити али само делимично, јер ја не стојим иза онога што чине и причају моји јунаци. То су њихове приче, а не моје. Ја јесам аутор али моје ауторство се своди само на одабир занимљивих случајева и угла посматрања, па снимања онога што нас окружује, што се око нас догађа, а да тога извесно нисмо ни свесни. Или одбијамо то да приметимо, а поготово да му дамо такав значај да би се о томе написала једна оваква књига.

А ето, та књига се нашла у библиотеци Америчког универзитетског цента у Берклију, што је мене наравно веома изненадило, јер нисам ништа учинио да би се тако нешто десило, а не верујем да је томе допринео, на било који начин, ни мој издавач, јер се он није потрудио ни да се та књига, нађе у продаји. Наиме, кад је лист "Глас јавности" објавио о томе врло ефектно срочен чланак, са фотографијом моје маленкости у гро плану, уследили су бројни коментари на Интернету са питањем читалаца где се може купити та књига пошто је у књижарама мојег издавача, а самим тим и дистрибутера, није било могуће наћи. На моје инсистирање где нестаде та књига од издавача добијам одговор да је у њиховом магацину у Батајници дошло до поплаве, па да су уништене многе књиге. Изгледа нека селективна поплава, пошто су "уништене" највише тражене и најпродаваније књиге, а ипак опстале оне које су имале слабију прођу на тржишту књига.


Опширније...

 

Подаци о књизи
Наслов Свако своју причу... да исприча
Издавач Народна књига - Алфа
Година 2002.
Број страна 187
Формат 21 cm
Писмо латиница
ISBN 86-331-0748-1
Куповина

Случајан избор књиге

TabuКао рецензија уредника:

“Ми волимо кога хоћемо, не мрзимо никога. Ми радимо оно што желимо, не гледамо шта раде други. Ми живио живот, не призивамо смрт. Ми не крадемо, оно што немамо то нам и не треба. Ми можемо све, не морамо ништа. Ми живимо данас, не занима нас шта је било и шта ће бити. Ми немамо све што волимо, па волимо оно што имамо. Ми уживамо, не бринемо бриге. Ми господаримо собом, не потчињавамо друге. Ми обуздавамо жеље, па немамо проблеме. Ми живимо своје животе, не мешамо се у туђе. Ми смо срећни, јер смо тако хтели. Ми смо Еросова копилад, неукротива. Ми не лажемо, мачку називамо мачком...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;

- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;

- Неке жене немају среће зато што за њом  јуре у штиклама;

- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;

- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;

- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.