TabuКао рецензија уредника:

“Ми волимо кога хоћемо, не мрзимо никога. Ми радимо оно што желимо, не гледамо шта раде други. Ми живио живот, не призивамо смрт. Ми не крадемо, оно што немамо то нам и не треба. Ми можемо све, не морамо ништа. Ми живимо данас, не занима нас шта је било и шта ће бити. Ми немамо све што волимо, па волимо оно што имамо. Ми уживамо, не бринемо бриге. Ми господаримо собом, не потчињавамо друге. Ми обуздавамо жеље, па немамо проблеме. Ми живимо своје животе, не мешамо се у туђе. Ми смо срећни, јер смо тако хтели. Ми смо Еросова копилад, неукротива. Ми не лажемо, мачку називамо мачком...”

Др. Симо Турудија, “Глас јавности” 30.август 2004.:

“Овако нам себе представљају јунаци Марка Смукова на самом почетку његовог романа “Табу” у издању Народне књиге 2004. и тим својим начелима настоје да остану доследни до краја, до последње, 206. странице, држећи се начела: према добром добар, а ни са ким зао...

Да ли су у томе успели!

Да ли је апсолутна, ничим не помућена слобода, ограничена само слободом других могућа, овде и данас, занимљиво је питање које аутор поставља. Такође он се пита да ли је бити срећан ствар сопствене воље и одлуке! Зашто смо обавезни и како можемо да будемо срећни због оних који нас воле! Како је могуће усрећити себе усрећујући другу, блиску особу! Зашто смо по стагнацији наталитета скоро светски рекордери одмах иза Јапана који је први! Да ли је испразни, вербални патриотизам прошлост! Да ли је тренутак за нешто као што је сексуални патриотизам данас!

Импресије читалаца са интернета:

Соња Ћирић:

“Овај изванредни роман Марка Смукова неки критичари оцењују као порнографски, па бих се с тим у вези позвала на речи Емила Сиорана, како га цитира Владимир Лазаревић: ‘Мрзим мудрост оних људи које истина не боли, који не болују од меса и крви. Треба прогласити ништавним све истине ушкопљених људи, људи који размишљају без сперме у мозгу, без тешкоће и очајања. Поштујем само виталне истине, органске и сперматске, јер знам да не постоји истина, већ само живе истине, плодови нашег неспокојства’. То је уједно моја импресија о овом роману који, сваки из свог угла посматрања, причају у ствари сами ликови фабуле, што делу даје животност, истинитост и уверљивост."

Жарко Спасић:

“Ово је књига која излази изван оквира онога што сам до сада прочитао. ‘Ми можемо све, не морамо ништа...’Тако нам се на самом почетку представљају јунаци овог необичног романа Марка Смукова. Можемо ли усрећити себе усрећујући другу блиску нам особу? Да ли је могућа апсолутна слобода ограничена само истом таквом слободом других? Читао сам је више пута и читаћу је и даље, сваки пут кад размишљам о томе како да најбоље проживим свој живот, један једини који ћу икад моћи да имам.”

Према податку са интернета:

Роман “Табу” је једна од десет најпродаванијих књига октобра 2004.године када је изашла из штампе.

 

Реч аутора

Кад сам завршио прву верзију романа "Табу" под тадашњим, радним насловом "Еросова неукротива копилад" и рукопис дао веома познатом песнику, писцу, критичару и уреднику одговорио је да он тај роман "на ивици порнографије", без неких мањих корекција,  не би могао потписати ни као аутор ни као уредник издања. Схватио сам. Као што се може радити, а не урадити, да се исто тако може читати, а не прочитати, мислити, а не промислити, осећати, а не осетити, гледати, а не видети, па сам следствено томе променио само назив дела. Да не бих привлачио ону врсту читалаца који очекују нешто друго, различито од онога суштинског, што овај роман може да им пружи. Нисам погрешио. Према подацима са Интернета роман "Табу" је, и у одсуству адекватне промоције, у књижари "Филолог" био једна од десет најпродаванијих књига октобра месеца 2004. године кад је изашао из штампе.


Опширније...

 

Подаци о књизи
Наслов Табу
Издавач Народна књига - Алфа
Година 2004.
Број страна 207
Формат 21 cm
Писмо латиница
ISBN 86-331-1442-9
Куповина

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако си слеп од љубави, ожени се, прогледаћеш;

- Боље је спавати под ведрим небом, него са јежом под истим јорганом;

- У браку је као и у спору пред судом - једна страна је увек незадовољна;

- Ако је превише волиш ожени се њоме, мање ћеш је волети;

- На питање зашто се тако висок и крупан, оженио малом и ситном, одговара да је од два зла бирао мање

М.С.