Zalutali u sopstvenom prividuИз рецензије уредника:

“Пред вама је роман у коме се Марко Смуков афирмише као искусан писац, мајстор заплета и у овом случају сликар психолошких портрета.

Прича говори о несрећној судбини младе Београђанке, жртве дезинформисаности и прерањивости.

Скаче са надвожњака и скраћује свју младост због љубави која је била узвраћана али она то није знала.

Специфичност романа је и да је написан као мозаик различитих прича па видимо како из сваког другог угла једна те иста прича делује потпуно другачије.”

 

Реч аутора

Радња се одвија тако што ликови причају о догађајима у којима су учесници или били само посматрачи, али на основу сопствених опсервација и могућности свог, личног поимања. На тај начин оно што је неком од њих нејасно постаје јасно читаоцу, пошто прочита исповести других учесника драме.

Роман почиње самоубиством младе девојке која се баца са надвожњака тако да пада тик испред надолазеће колоне аутомобила. А том трагичном кораку претходио је покушај њеног младића, који је обожава, али сумња у њену верност, да је тестира тако што ће је продати на кратко, током једног викенда,времешном богаташу за десет хиљада еура. Будући да и она свог дечка воли у највећој могућој мери, она тај његов покушај тумачи онако како се њој у привиду чини да је једино могуће, јер није свесна дубине његових сумњи и дилема.

Неспоразум између двоје младих који се истински узајамно воле је у томе што је девојка случајно открила да Михаило Тревирац није њен биолошки отац, јер да је он неспособан за оплодњу, због чега је његова жена Теодора нашла решење да, уз посредовање сеоског травара из Семберије, затрудни са шесторицом непознатих младића. Ту добро чувану тајну Теодора сама после дванаест година открива у тренутку живчане растројености, када је по повратку са пута затекла једанаестогодишњу ћерку у кревету са Михаилом, што погрешно схвата и тој околности придаје значај који она објективно нема. Схвативши зашто је њена мајка тако јаросна Марина бежи из куће довикујући мајци:"Мрзим те, мрзим те, мрзим те..." Пошто јој Михаило показује, од пре дванаест година, у корпи за отпатке нађену повратну аутобуску карту на релацији Београд – Бијељина – Београд, а већ је знао да се тамо налази надрилекар који се рекламира да нероткињама са педесет процената сигурности помаже да затрудне, показало се уз помоћ сеоских момака. Тај Михаилов поступак, открива да је већ од рођења девојчице знао да она није његово биолошко дете, али то не смирује Теодору него је, напротив, још више разјарује:"Значи знао си да није твоје дете, па си рачунао да не чиниш инцест. Гадиш ми се, ти за затвор, барабо..."

Тако долази до драматичног заплета.


Опширније...

 

Подаци о књизи
Наслов Залутали у сопственом привиду
Издавач Народна књига - Алфа
Година 2005.
Број страна 206
Формат 21 cm
Писмо ћирилица
ISBN 86-331-1911-0
Куповина

Случајан избор књиге

Italijanski kroz humor"Италијански кроз хумор" је књига шала и вицева писана у форми двојезичног упоредног текста на српском и италијанском језику. Пошто се нова знања увек лакше прихватају кроз шалу или кроз учење које има шаљиву и опуштену ноту, ова књига је формаирана управо на тој основи. Читаоци ове књиге ће се на првом месту забављати њеним текстовима, али кроз њих и учити језик и повећавати речник новоусвојеним речима из ове књиге.

 

 

 

 

 

 

 

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.