Zalutali u sopstvenom prividuИз рецензије уредника:

“Пред вама је роман у коме се Марко Смуков афирмише као искусан писац, мајстор заплета и у овом случају сликар психолошких портрета.

Прича говори о несрећној судбини младе Београђанке, жртве дезинформисаности и прерањивости.

Скаче са надвожњака и скраћује свју младост због љубави која је била узвраћана али она то није знала.

Специфичност романа је и да је написан као мозаик различитих прича па видимо како из сваког другог угла једна те иста прича делује потпуно другачије.”

 

Реч аутора

Радња се одвија тако што ликови причају о догађајима у којима су учесници или били само посматрачи, али на основу сопствених опсервација и могућности свог, личног поимања. На тај начин оно што је неком од њих нејасно постаје јасно читаоцу, пошто прочита исповести других учесника драме.

Роман почиње самоубиством младе девојке која се баца са надвожњака тако да пада тик испред надолазеће колоне аутомобила. А том трагичном кораку претходио је покушај њеног младића, који је обожава, али сумња у њену верност, да је тестира тако што ће је продати на кратко, током једног викенда,времешном богаташу за десет хиљада еура. Будући да и она свог дечка воли у највећој могућој мери, она тај његов покушај тумачи онако како се њој у привиду чини да је једино могуће, јер није свесна дубине његових сумњи и дилема.

Неспоразум између двоје младих који се истински узајамно воле је у томе што је девојка случајно открила да Михаило Тревирац није њен биолошки отац, јер да је он неспособан за оплодњу, због чега је његова жена Теодора нашла решење да, уз посредовање сеоског травара из Семберије, затрудни са шесторицом непознатих младића. Ту добро чувану тајну Теодора сама после дванаест година открива у тренутку живчане растројености, када је по повратку са пута затекла једанаестогодишњу ћерку у кревету са Михаилом, што погрешно схвата и тој околности придаје значај који она објективно нема. Схвативши зашто је њена мајка тако јаросна Марина бежи из куће довикујући мајци:"Мрзим те, мрзим те, мрзим те..." Пошто јој Михаило показује, од пре дванаест година, у корпи за отпатке нађену повратну аутобуску карту на релацији Београд – Бијељина – Београд, а већ је знао да се тамо налази надрилекар који се рекламира да нероткињама са педесет процената сигурности помаже да затрудне, показало се уз помоћ сеоских момака. Тај Михаилов поступак, открива да је већ од рођења девојчице знао да она није његово биолошко дете, али то не смирује Теодору него је, напротив, још више разјарује:"Значи знао си да није твоје дете, па си рачунао да не чиниш инцест. Гадиш ми се, ти за затвор, барабо..."

Тако долази до драматичног заплета.


Опширније...

 

Подаци о књизи
Наслов Залутали у сопственом привиду
Издавач Народна књига - Алфа
Година 2005.
Број страна 206
Формат 21 cm
Писмо ћирилица
ISBN 86-331-1911-0
Куповина

Случајан избор књиге

Starac i sunceДа ли је могуће тако несебично волети неку особу да бисмо се одрекли њене физичке присутности, како би она своју срећу могла остварити негде другде, са неким другим? Писац Марко Смуков својим новим романом "Старац и сунцe" (Прометеј Београд 2008.) нам доказује да је то не само могуће него да се догађа. Јер фабула је заснована на стварним догађајима из адвокатске праксе и сопственог искуства аутора

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.