TrapezКао рецензија уредника:

“Видиш мили, сва сам претрнула од страха када сам постала свесна да испод ових артиста, док високо у ваздуху изводе оне своје вратоломије, није било заштитне мреже. А они су тако храбро, лудо храбро, летели кроз ваздух једно другом у сусрет. И то савршено синхронизовано. Кад се она откачи од својег трапеза и као птица полети њему у сусрет зар није страшно шта би се десило када он на својем трапезу не би стигао до оне, тако прецизно одређене тачке на којој треба њихове руке да се споје и тако чврсто држе. Како то само тако савршено одрађују! За мене је то најлепша љубавна песма која се може видети, коју сам управо одгледала. Срцепарајућа баш ако хоћеш, али са срећним завршетком.”

 

Реч аутора

Моју причу под насловом "Понос у цицаној хаљини", истинит случај из моје адвокатске праксе, својевремено је објавила "Политика", па како су тим поводом уследила бројна писма читалаца и неки други листови су наставили да анализирају судбину сиромашне, а поносите девојке – мајке. Пошто сам се тако уверио да је у питању атрактивна, чак интригантна тема, настао је овај мој роман "Трапез". Учинило ми се да исте бриге и дилеме муче и не баш занемарљив број других девојака, читатељки, због којих и пишем своје књиге.

Нисам се преварио. Књига "Трапез" је планула и већ је није могуће наћи у књижарама.

Ево те приче у облику романа. По завршетку циркуске представе у мноштву посетилаца могуће је запазити загрљене деветнаестогодишњу лепотицу, Наташу и њеног пет година старијег дечка, Ненада. Док су пролазили кроз Земунски парк он у њеним очима запажа сузице. Одкуд сад то? Па ово није била нека мелодрама него обична циркуска представа – чуди се Ненад. Али зар ниси приметио да није било заштитне мреже доле, а та артисткиња се са пуно поверења откачи од свог трапеза и као птица на оној висини слободно лети у сусрет артисти, који је својим рукама дохвата и чврсто држи. Они сигурно нису само партнери него и нешто далеко дубље и снажније од тога. Она у њега има неограничено поверење, да ће стићи да је прихвати у тачно прорачунатој секунди и на прецизно одређеној тачки високо у ваздуху. Како је то лепо што она њему толико верује, да му препушта и свој живот..Зар то није најлепша љубавна песма без иједне изговорене речи? И ја тебе толико волим да ти од овог тренутка препуштам своју судбину на располагање. Можеш да чиниш са мном све што желиш, па и оно што ти до сада нисам дозвољавала да учиниш, а што ниси ни покушао да оствариш, како се то каже, на мишиће.


Опширније...

 

Подаци о књизи
Наслов Трапез
Издавач Народна књига - Алфа
Година 2006.
Број страна 229
Формат 21 cm
Писмо латиница
ISBN 86-331-2821-7
Куповина

Случајан избор књиге

Loz trece izdanjeШта све можеш кад искрено волиш?

Одговор на ово питање даје овај роман искушења, која непокореним заљубљеницима испоставља њихова непредвидива судбина, на увек актуелним беспућима и животним раскрсницама без путоказа. Мање о рату, а више о миру као сјајном тепиху љубави, националне толеранције и људске солидарности, у који су вредне ткаље источиле очи своје да би затим преко њега загазила прљава војничка чизма. Са апсурдном, нацистичком намером да широм света спасава оне своје сународнике којима је та врста спаса била тако добро дошла као кад би рибу извадили из мора, па је оставили на песку да ужива у благодетима сунчевих зрака. Илија Марковић о томе кратко, сажето каже“Упомоћ! Спасавају ме“. А да ли су ти спашени, после таквог, нетраженог спаса, могли и од кога да затраже помоћ или нешто сами да учине за себе у ратном беспућу у којем су се нашли – тешко.

У свакoм случају рат није доминантна тема овог романа. Пре би се могло рећи да је то прича о љубави, о љубави о каквој се углавном само сања, без потенцијала, али изгледа и прилике, тачније неопходности да се овако изрази. Дакле, ако није стављена на овакво искушење, без обзира на ниво снаге која је подржава, остаје непримећена, тако да је ни сами актери, понекад, нису свесни. А она би да се реализује, упркос свим околностима и непремостивим препрекама, што само доказује да човек заиста може све ако хоће. А Ханс и Бојана су хтели баш то немогуће, рушећи све флоскуле у смислу да је љубав као ватра – без хране се гаси. Или она – далеко од очију далеко и од срца и сл. Због овакве љубави вредно је родити се, проживети свој живот, па о њој нешто и написати, прочитати...

Да ли заиста Бог мотри у интервалима? Да ли му је потребан одмор? Или мотри само оне, на друштвеној лествици важније, па њих све по заслузи награђује или кажњава, а на младе и заљубљене као што су Бојана Петровић и Ханс Грубер не обраћа пажњу? Бар да их тако и други остављају на миру. Али не. Већ током XIX а затим XX века, па и даље све до данашњих дана и сами смо сведоци све већег уплитања државе у живот појединца. Надали смо се да ће то да прође са одласком на сметлиште историје диктаторских режима, комунизма и нацизма. Није прошло. Слободан индивидуализам као бескористан или чак штетан и даље изгледа нема шансе. Зато је ово проблем, вечито актуелан.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Паметна жена никад неће од мужа тражити дозволу за било шта. Она ће га промишљеним потезима навести да и он пожели исто што и она;

-  Отпор жене је боље схватити као одраз њеног искуства;

-  Кад открије да су јој све хаљине постале тесне, пре него што предузме нешто како би своју телесну тежину вратила на ранији ниво, жена ће најпре кренути у акцију да открије да ли су њене познанице гојазније од ње;

-  Једна славна лепотица тврди да колико она познаје мушкарце, било је потребно да му покаже како је привлачна отпозади да би он тек затим обратио пажњу и на лепоту њеног лица

-  Чувај се жене која те превише воли. Што те више воли све више је уверена да јој не узвраћаш довољно;

-  Она никад свесно не лаже, напротив уверена је да истину збори и искрено се чуди што јој нњ верујемо;

-  Тврди се да је високе потпетице измислила жена коју су љубили у чело;

-  Паметна жена са поштењем, као ни са парфемом, неће претеривати