Boje sutonaРецензија издавача:

После мноштва прозних остварења Марко Смуков се јавља својом првом песничком збирком. Једноставним стиховима и римама покушава да прикаже сву сложеност људског живота. Читалац ће осетити да је у стихове стао читав један век живота. Сам писац каже: "Све што имам на снове сам свео". У књизи Боје сутона Марко Смуков говори о вечитим песничким темама: о путовањима, женама, љубави, срећи и несрећи...

"Курир" од 28. X 2007. и "Глас јавности« од 2. XII 2007. "Хаотичне боје сутона":

Прозни писац Марко Смуков изненађује нас необичном збирком песама "Боје сутона" (Народна књига 2007). Необичном због тога што се бави општим хаосом који преовлађује, па су му и песме, мада строго римоване, тако разбацане, тематски несистематизоване ("Природа се савршенства гади, о хаосу у нама се ради"). Али кад је у пигтању љубав онда је све јасно ("Моје жеље одводе ме к теби, ближа си ми него ја сам себи"). С друге стране ако се довољно унесете у читање песме "Спасилац" можда ће вам добро доћи марамица. Избегавајући стереотип модерности, Смуков својим једноставним и свима доступним речником, кроз римоване стихове, као да се враћа у нека ранија времена. Али, показаће се да је то само привид који се намеће површном читаоцу. Онај читалац који је спреман да прихвати и следи схватање да се уживање догађа као резултат појачаног улагања пажње, испод једноставне форме откриће саме бисере луцидоностзи ове у извесном смислу – примењене поезије, посебно у песмама "Сусрет", "Пириел", "Интервју", односно оду хуманости у стиховима "Спасилац", или еротике под насловом "Играчица", "Гена", "Старост-лудост", "Глава, срце и ...". Чини се да се ипак издваја песма «Неред», која репрезентује ову збирку. То је она основна нит која повезује све ове намерно хаотично разбацане песме. Свака поједина песма из ове збирке на један нов начин уводи у одувек постојећи, дакле стари, а ипак нмепознати свет. Ова збирка са 63 песме намењена је, пре свега, онима који не воле поезију, да би је заволели, и да би имали шта да шапућу вољеној особи.

Г.Ј.

Импресије и препоруке читалаца (www.knjizara.com):

28.09.07. - О збирци песама Марка Смукова "Боје сутона" веома импресиван приказ дао је "Глас јавности" као и "Политика", а писасо је и "Курир", објављен је интервју са писцем на ТВ Ентер, па би ту било немогуће било шта још додати или одузети. Можда тек само стих: "Живот нам се нуди, као зрело воће, срећан биће свако ко то стварно хоће..." Звучи као превише оптимистичко, али је ипак, веровали или не, крајње истинито и луцидно запажање... И поново ћу се позвати на Хегелову мисао да поезија сажима и рационалну и ирационалну сферу човековог бића и тврдњу Новалиса да у сну има нечег дубљег и истинитијег него у реалности. Па и да ове песме треба да прочитају, пре свега, они који мисле да не воле поезију како би је заволели.

Маја Млађеновић, студент библиотекарства

08.01.08 - Из збирке песама "Боје сутона" на мене је највећи утисак оставила песма "Спасилац" кад поред среће, што по изласку из коме, види своју породицу, своје најрођеније, спашена жена испољава и на прво место ставља бригу "Но како је спасилац прошао, што ми није на увид дошао?" И "Ако је свој за мој живот дао, нећу живот хоћу у пакао." Заиста је страшно дуговати за свој живот некоме ко се жртвовао да би ти могао наставити да живиш. А каже се да треба дати тако да се онај који прима не осети дужним. Али то као да није сваки пут могуће.

Једна од спашених

Подаци о књизи
Наслов Боје сутона
Издавач Народна књига - Алфа
Година 2007.
Број страна 119
Формат 21 cm
Писмо ћирилица
ISBN 978-86-331-3140-7
Куповина

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Да би мењали свет који нас окружује понекад је довољно да променимо мисли;

- Основни услов успеха је јасан циљ, максимална концетрација и усмеравање свих снага на једну поенту, без расипања пажње на лево и десно; 

- Проћердао си дан ако данас ниси пеметнији него јуче;

- Конструктивна критика не постоји, зато никад не критикуј, не пресуђуј и не жали се;

- Ако критикујеш показујеш да си заузео став, што одмах изазива контрастав и умањује могућност договора;

- Живот је оно што нам се дешава док очекујемо да нам се деси нешто друго;

- Не дозволи да ти снови остану неостварени само због страха од неуспеха.

М.С.