-   Добро вече тј. јутро, адвокате. Хвала што сте ме примили.

-   Какво вече, какво јутро, зар нисте свесни да је ноћ, четир сата!

-   Опростите, нашао сам се у пропутовању кроз Београд, до поласка воза остало ми је нека  два сата, па мислим да искористим...

 -   Добро, добро, пређите на ствар. Сад кад сте ме већ дигли из кревета, да чујем у чему је ствар, где гори?

-    Па ето, морам да се разведен, али кривицом жене, Љубинке, да не бих био обавезан да јој плаћам алиментацију.

-    А имате ли разлоге за то, доказе?

-    Како да немам. Видите, наша ћерка Мира, навршила је  двадесет две године, није моје дете.

-    Хм, можда би то могао да буде разлог, не само за развод него и за поништај брака. Чуваш је издржаваш, школујеш, а онда се после двадесет две године испостави да јој ниси биолошки отац...

-    Ма не после двадесет две године, и пре венчања Љубинка је признала да је трудна од другог човека...

-    Па шта онда, она је поступила поштено, није то крила, ниси био у заблуди. Бриши то.

-    Значи то отпада. А ово, погледајте  све сам тачно записао: 23. јануара сам закуцао на врата њене собе, рекао сам да хоћу да се мало сексирамо, а она неће да отвори, каже - губи се, само ме мрцвариш, мени треба прави мушкарац, мушкарчина, а не такав који носи мали жир међ' ногама...

-   Добро, то би можда могао да буде разлог. Ми Балканци смо мало преосетљиви по питањима мушкости, кад нас наше жене вређају омаловажавањем у односу на друге мушкарце, а без разлога...

-   Али ово није без разлога. Мени је стварно мали, тачно је што је рекла - као жир.

-   Е, сад је стварно доста. Има и других адвоката у Београду. Губи се. Ако се још једном појавиш на вратима мог стана, да ме будиш у сред ноћи зваћу милицију. Носи се.

    М.С.


Случајан избор књиге

t poruke

Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Да би мењали свет који нас окружује понекад је довољно да променимо мисли;

- Основни услов успеха је јасан циљ, максимална концетрација и усмеравање свих снага на једну поенту, без расипања пажње на лево и десно; 

- Проћердао си дан ако данас ниси пеметнији него јуче;

- Конструктивна критика не постоји, зато никад не критикуј, не пресуђуј и не жали се;

- Ако критикујеш показујеш да си заузео став, што одмах изазива контрастав и умањује могућност договора;

- Живот је оно што нам се дешава док очекујемо да нам се деси нешто друго;

- Не дозволи да ти снови остану неостварени само због страха од неуспеха.

М.С.