Gde je Lana Као и Арсеније Божовић (мајстор кик-бокса) о литерарном стваралаштву писца Смукова признајем да имам најбоље могуће мишљење. Али ипак ћу настојати да не будем превише субјективна. Јер за разлику од других читалаца пратила сам изблиза његов рад, па ми је тако познато да неке романе пише годинама. Тако роман "На раскрсници без путоказа" већ шест година никако не успева да приведе крају, а и припрема трећег издања "Лоза", по којем треба да почне снимање ТВ серије, јер већ је са продуцентима закључио уговор по којем им уступа ауторско право, одузела му је половину текуће године. Зато изненађује да је, у међувремену, најновији роман дијалога «Где је Лана» успео да напише за мање од три недеље!

 Да ли је то препорука читаоцима да потраже и прочитају то дело или обрнуто – не знам. Можда овим податком том изврсном делу чиним такозвану медвеђу услугу. Јер мада је у питању штиво од свега 130 страница биће и таквих који ће посумњати да је за тако кратко време уопште могуће написати неки роман, пажње вредан. Као да је и сам изненађен, писац Смуков ту недоумицу, уз осмех, објашњава овако:

«Па, имао сам идеју, која не трпи одлагање, одвлачење... Тражила је да одмах изађе на светлост дана, тако да сам једноставно био принуђен да јој то експресно омогућим. Исти случај је био и са идејом за збирку кратких прича "Свакo своју причу да исприча", коју су касније Американци одабрали и уврстили у фонд библиотеке Универзитетског центра у Берклију. Уопште, најуспелија дела су ми била она која сам писао оном брзином којом су ми текле мисли у складу са теоријом Светислава Предића из његове веома корисне књиге 'Вештина писања'»

Нисам имала прилике да упознам господина Божовића, па ни да чујем чиме се он тачно руководио када је поред Паула Коеља и још двојице других, Марка Смукова уврстио у ту малу групу омиљених (он наводи – најбољих) писаца, мада не изненађује што Смукова ставља у исту раван са популарним Коељом. Јер као и славни Бразилац и наш писац пише разговетно, а поетично, филозофски, а ненаметљиво, искрено, реалистично и читко. Изнад свега занимљиво. Јер како један Смукову одан читалац, пошто је заронио у роман «Где је Лана», рече: «Кад прочитам један одељак то ме вуче ка другом, следећем и тако до краја, све док књигу не исчитам до завршетка, без обзира који је део дана или ноћи...»

Читаоце углавном одбијају текстови слични публистици, есејима, који садрже коментаре и суве, филозофске мисли аутора. У роману «Где је Лана» ништа од тога нема. Радња се од почетка до краја одвија искључиво кроз дијалоге ликова. Смуков је луцидно закључио да су дијалози оно што воле читаоци. Без поповања и придиковања аутора. У роману «Где је Лана» нема аутора. Осим на потпису он се не примећује. Нестао је као и његова млађана јунакиња, за којом се трага. Аутор ту као да није ни најмање важан. Читалац читајући ову књигу се и не сети да запита шта је са аутором.

Па коме је намењена ова књига? Осим петнаестогодишњим адолесценткињама добро би дошла родитељима малолетне деце, бабама и дедовима, али чак и стричевима и стринама. Дакле, свима онима који су на неки начин позвани да се старају о недораслој омладини. Али и сами о себи. Они немају право да угрожавају своје здравље, па ни своју слободу. Немају право ни да умру. Дакле, дужни су да живе и да се посвете онима због којих и постоје. Али не тако што би нека мајка дошла на чудну идеју да би могла усрећити своју малолетну ћерку у кревету са својим љубавником исто онако како је и она сама срећна са тим мушкарцем. С тим у вези није на одмет подсетити се да је Бог створио мајку зато што он сам не може увек и свуда да се нађе. Остаје само да размислимо да ли нам је свима улио и неопходну дозу памети?

У сваком случају, мислим да је ова књига корисна за све узрасте.

Маја Млађеновић

 

Реч аутора

Једна читатељка, одушевљена романом "Где је Лана", који рече да је са уживањем прочитала у једном даху, зажелела је да о томе нешто и напише, па је своју рецензију послала уреднику једног књижевног гласника, који јој је одоговорио питањем: Зашто мислите да би то вредело објавити? Рече да му није ништа одговорила. Јер и за што би? Ако он сам није нашао одговор, а каже да је књигу прочитао до краја (подвиг, а није сам нашао одговор на своје питање!), па онда чему даљи разговор или преписка.

Поенту те причице сам доживео као позитивну и негативну критику, истовремено. У свега неколико речи. Тако сам се присетио кратко али ефектно срочене књиге Џона Фухрмана "ОДБИЈТЕ МЕ - ТО ВОЛИМ". Нарочито реченице:"Никакво одбијање ме не сме зауставити".И даље:"Ако бежите од одбијања скрећете са свог одабраног пута; ваш пут наиме обухвата и одбијања. Код избегавања одбијања најсмешније је то, да вас таква странпутица неће само одвести са вашег пута него ћете на њој вероватно доживети и одбијања..."


Опширније...

 

Подаци о књизи
Наслов Где је Лана
Издавач Прометеј, Београд
Година 2009.
Број страна 127
Формат 21 cm
Писмо латиница
ISBN 978-86-82363-90-3
Куповина

Случајан избор књиге

Loz trece izdanjeШта све можеш кад искрено волиш?

Одговор на ово питање даје овај роман искушења, која непокореним заљубљеницима испоставља њихова непредвидива судбина, на увек актуелним беспућима и животним раскрсницама без путоказа. Мање о рату, а више о миру као сјајном тепиху љубави, националне толеранције и људске солидарности, у који су вредне ткаље источиле очи своје да би затим преко њега загазила прљава војничка чизма. Са апсурдном, нацистичком намером да широм света спасава оне своје сународнике којима је та врста спаса била тако добро дошла као кад би рибу извадили из мора, па је оставили на песку да ужива у благодетима сунчевих зрака. Илија Марковић о томе кратко, сажето каже“Упомоћ! Спасавају ме“. А да ли су ти спашени, после таквог, нетраженог спаса, могли и од кога да затраже помоћ или нешто сами да учине за себе у ратном беспућу у којем су се нашли – тешко.

У свакoм случају рат није доминантна тема овог романа. Пре би се могло рећи да је то прича о љубави, о љубави о каквој се углавном само сања, без потенцијала, али изгледа и прилике, тачније неопходности да се овако изрази. Дакле, ако није стављена на овакво искушење, без обзира на ниво снаге која је подржава, остаје непримећена, тако да је ни сами актери, понекад, нису свесни. А она би да се реализује, упркос свим околностима и непремостивим препрекама, што само доказује да човек заиста може све ако хоће. А Ханс и Бојана су хтели баш то немогуће, рушећи све флоскуле у смислу да је љубав као ватра – без хране се гаси. Или она – далеко од очију далеко и од срца и сл. Због овакве љубави вредно је родити се, проживети свој живот, па о њој нешто и написати, прочитати...

Да ли заиста Бог мотри у интервалима? Да ли му је потребан одмор? Или мотри само оне, на друштвеној лествици важније, па њих све по заслузи награђује или кажњава, а на младе и заљубљене као што су Бојана Петровић и Ханс Грубер не обраћа пажњу? Бар да их тако и други остављају на миру. Али не. Већ током XIX а затим XX века, па и даље све до данашњих дана и сами смо сведоци све већег уплитања државе у живот појединца. Надали смо се да ће то да прође са одласком на сметлиште историје диктаторских режима, комунизма и нацизма. Није прошло. Слободан индивидуализам као бескористан или чак штетан и даље изгледа нема шансе. Зато је ово проблем, вечито актуелан.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

М.С.