t poruke

Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“

Песник Марко Смуков до крајности је привржен неодољивој, заводљивој магији речи протканој животном философијом изниклој на основу непосредног, личног искуства. Својим животним, поетским порукама, које, како напомиње „дођу тихо, навиру без муке“, у тренуцима правог надахнућа потрудио се поред субјективних исповести „пркосећи животу и смрти“ да читаоце наведе на размишљање о добру и злу, људској срећи и несрећи, оптимизму, песимизму, вери и невери, љубави и женама.

Поменуте песме Марка Смукова указују да њихов стваралац није изневерио оно што је најважније, а то је живот, да се узалудно никад не игра речима попут извесних „модерниста“ надахнутих иностраном рецептуром, него стваралаштвом доприноси дефинисању поетске симболике да би успешно примењеним метафорама остварио савршену стилску форму, ослоњен на законе метрике и версификације. Другим речима, инспирисан животом Марко Смуков потрудио се да у сажетом, синтетичком изразу, снажном и мисаоном поетском речју непосредно на светло дана изнесе своје ведре и горке истине дајући узбудљива сведочанства свог веома тешког, проблематичног времена. А највећи квалитет животне поетике Марка Смукова, неоспорно, садржан је у томе што њеном симболиком и повременом алегоријом није изневерио своје мишљење, остајући при „своме“ успешно сведочећи животну комику и трагику.

Други део збирке ПОРУКЕ Марка Смукова посвећен је његовим афоризмима, чији почеци датирају још из давнине, од чувеног лекара Хипокрита, који такође, обилује разном тематиком (жена, љубав, брак, прељуба, љубомора, мржња, успех и др.), остварени размишљањем у вези са проживљеним сазнањима. Његове кратке, језгровите, синтетички садржајне афористичке поруке, непосредно као и претходне у поетском првом делу, засноване су на изванредном дару запажања и оштроумности, на аналитичком посматрању и животном искуству, многоструко сведочећи време и стварност.

Отворен за свако другачије, па и супротно мишљење, аутор подсећа: „Бавио сам се адвокатуром четрдесет година, трагиком, комиком али и поетиком замршених људских судбина, знам шта говорим. „А да је то, заиста, тачно, указује нам животна симболичко–алегоријска поетика, афористика и исповедна проза Марка Смукова, који је својим изузетно вредним стваралаштвом посведочио књижевни дар да уочи и прикаже најбитније у животу, свету и постојању.

 

 

Подаци о књизи
Наслов Поруке
Издавач Прометеј, Београд
Година 2014.
Број страна 150
Формат 21 cm
Писмо ћирилица
ISBN 978-86-87971-51-6
Куповина

Случајан избор књиге

t poruke

Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Паметна жена никад неће од мужа тражити дозволу за било шта. Она ће га промишљеним потезима навести да и он пожели исто што и она;

-  Отпор жене је боље схватити као одраз њеног искуства;

-  Кад открије да су јој све хаљине постале тесне, пре него што предузме нешто како би своју телесну тежину вратила на ранији ниво, жена ће најпре кренути у акцију да открије да ли су њене познанице гојазније од ње;

-  Једна славна лепотица тврди да колико она познаје мушкарце, било је потребно да му покаже како је привлачна отпозади да би он тек затим обратио пажњу и на лепоту њеног лица

-  Чувај се жене која те превише воли. Што те више воли све више је уверена да јој не узвраћаш довољно;

-  Она никад свесно не лаже, напротив уверена је да истину збори и искрено се чуди што јој нњ верујемо;

-  Тврди се да је високе потпетице измислила жена коју су љубили у чело;

-  Паметна жена са поштењем, као ни са парфемом, неће претеривати