t poruke

Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“

Песник Марко Смуков до крајности је привржен неодољивој, заводљивој магији речи протканој животном философијом изниклој на основу непосредног, личног искуства. Својим животним, поетским порукама, које, како напомиње „дођу тихо, навиру без муке“, у тренуцима правог надахнућа потрудио се поред субјективних исповести „пркосећи животу и смрти“ да читаоце наведе на размишљање о добру и злу, људској срећи и несрећи, оптимизму, песимизму, вери и невери, љубави и женама.

Поменуте песме Марка Смукова указују да њихов стваралац није изневерио оно што је најважније, а то је живот, да се узалудно никад не игра речима попут извесних „модерниста“ надахнутих иностраном рецептуром, него стваралаштвом доприноси дефинисању поетске симболике да би успешно примењеним метафорама остварио савршену стилску форму, ослоњен на законе метрике и версификације. Другим речима, инспирисан животом Марко Смуков потрудио се да у сажетом, синтетичком изразу, снажном и мисаоном поетском речју непосредно на светло дана изнесе своје ведре и горке истине дајући узбудљива сведочанства свог веома тешког, проблематичног времена. А највећи квалитет животне поетике Марка Смукова, неоспорно, садржан је у томе што њеном симболиком и повременом алегоријом није изневерио своје мишљење, остајући при „своме“ успешно сведочећи животну комику и трагику.

Други део збирке ПОРУКЕ Марка Смукова посвећен је његовим афоризмима, чији почеци датирају још из давнине, од чувеног лекара Хипокрита, који такође, обилује разном тематиком (жена, љубав, брак, прељуба, љубомора, мржња, успех и др.), остварени размишљањем у вези са проживљеним сазнањима. Његове кратке, језгровите, синтетички садржајне афористичке поруке, непосредно као и претходне у поетском првом делу, засноване су на изванредном дару запажања и оштроумности, на аналитичком посматрању и животном искуству, многоструко сведочећи време и стварност.

Отворен за свако другачије, па и супротно мишљење, аутор подсећа: „Бавио сам се адвокатуром четрдесет година, трагиком, комиком али и поетиком замршених људских судбина, знам шта говорим. „А да је то, заиста, тачно, указује нам животна симболичко–алегоријска поетика, афористика и исповедна проза Марка Смукова, који је својим изузетно вредним стваралаштвом посведочио књижевни дар да уочи и прикаже најбитније у животу, свету и постојању.

 

 

Подаци о књизи
Наслов Поруке
Издавач Прометеј, Београд
Година 2014.
Број страна 150
Формат 21 cm
Писмо ћирилица
ISBN 978-86-87971-51-6
Куповина

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Неуспех је понекад уско брвно за прелаз преко набујале реке ка успеху;

- Без обзира шта предузимаш увек ће се наћи неко ко ће ти рећи да грешиш. За успех је најважније имати самопоуздања, а некима као да је једина брига како тога да те лише;

- Треба имати на уму да су људи углавном презаузети размишљањем о себи, тако да су закључци које изводе о теби, површни, те следствено томе и њихова мишљења непоуздана, па им не треба придавати одлучујући значај;

- Познато је да прилика ствара лопова, а кад је у питању прељуба значи да се у правом тренутку, на одговарајућем  месту нашла погрешна особа;

- Стално слушамо да је политика курва, а сви смо до гуше у њој, па да ли то онда значи смо сви ми курвари?

- Ако себе хипнотишемо нетачним уверењима не треба да се чудимо што имамо проблеме;

- Не морамо се волети, али ни мрзети, зар не?

- Мржња не убија оне које мрзе него оне који мрзе;

- Неподношљиво је мрска љубав која се нуди ако на њу не можемо да узвратимо;

Мали подстрек сујети младе особе може да буде од користи за развој њеног самоуздања, без којег нема успеха у животу али је штетно ако тако надувани его постане сам себи сврха...

М.С.