Starac i sunceДа ли је могуће тако несебично волети неку особу да бисмо се одрекли њене физичке присутности, како би она своју срећу могла остварити негде другде, са неким другим? Писац Марко Смуков својим новим романом "Старац и сунцe" (Прометеј Београд 2008.) нам доказује да је то не само могуће него да се догађа. Јер фабула је заснована на стварним догађајима из адвокатске праксе и сопственог искуства аутора

Лично сам потресен том узбудљивом причом, јер могу да је схватим и прихватим, за разлику од многих других које познајем, који мисле да је тако нешто немогуће. Оних који ухвате несрећну птицу, па је доживотно држе у својем кавезу, зато што је воле! Ма, и иначе, ако погледамо око себе или оно што нам се сервира путем медија, уверићемо се да се свакодневно, сваковрсна зла, па и тешки, понекад монструозни злочини, чине из - љубави! Оне себичне, посесивне која преплављује дневну и периодичну штампу, филм и телевизију.

Као да смо већ огуглали на оно , стандардно-бићеш моја ил' ничија!

Зато је, али не само зато, добродошло освежење М. Смукова у виду његовог најновијег романа "Старац и сунце", где радња почиње од једног зла са београдске улице, али се не наставља и не завршава у истој равни. Напротив, задивиће вас јунаштво и снага онемоћалог и остарелог, универзитетског професора, Мирка Мирковића, који, мада није имун на поразе, из сваког од њих излази јачи и отпорнији. Он и најближима који долазе,поручује: "мој живот није био најсрећнији али је био најзанимљивији од свих које знам, па бих то и вама пожелео, да имате занимљив живот, а срећа само уз такав живот иде".

Према томе, ово није роман о сукобу генерација. Напротив, главни јунак је окружен младима, он међу омладином налази дивне примере поштења и човечности. У малој Каен Ћун, на далеком истоку Мирковић види необичног, женског Микеланђела. За разлику од генијалног уметника који је својим длетом и чекићем из стене ослобађао у њој заробљеног човека, та тајландска девојка је, својеврсни еротски Микеланђело, својим прстићима уснама и језиком, из онемоћалог, старачког тела успевала да ослободи младића, који пуца од снаге и здравља. Изгледа саблажњиво, а није. Смуков је знао да нам то представи уметнички чисто и чедно, па мала Каен постаје хероина честитости. Овде нема довољно простора да би се то илустровало и тако врхунски вредно приказало.

У сваком случају, без обзира на наслов, ово је књига за младе, који ће једно, ако буде среће, остарити, па ће им добро доћи ово мало сунца за старце.

Излази да се мудрост, искуство, љубав не могу купити, али се куповином мудре, искуствено богате књиге све то може стећи и надоместити, па срећно путовање кроз ове бајковите пределе, које нам открива Марко Смуков.

проф. др Симо М. Турудија

 

Реч аутора

Знам, од писца се очекује да буде скроман, иако Гете рече да је скромност врлина кад нема других. А мој најновији роман "Старац и сунце" управо врви врлинама, због чега би била неопростива неправда и то не само према себи и том ремек делу, него, пре свега,  према мојим верним читаоцима  ако бих био скроман. Јер читам и дела других писаца, нарочито савременика, па пошто нисам наиван одлично знам где то моје дело спада. У сам врх, наравно. Један од оних који ту књигу у јавности игноришу, признаде ми, али у четири ока, полушапатом, да му тешко пада што њему самом није пало на ум да напише нешто слично. Тако је то. Сви изгледа имамо своје тренутке зависти али и искрености и поштења.

Али, да, да, најлакше је игнорисати. Завист и умишљено самовеличање некима не дозвољава да о роману "Старац и сунце" пишу онако како заслужује, дакле похвално, а за аргументоване замерке потребан је напор. Где их пронаћи? Лакше је игнорисати га или лењо корачати утабаним стазама, па писати о онима о којима је већ писано. Значи зихерашки. А ја да сам критичан или самокритичан, написао бих да је недостатак романа "Старац и сунце" јасноћа и читкост текста.То би разумели, па и прихватили као ману књиге, они који мазохистички очекују да их писац вуче за нос кроз вештачки исконтруисане  заврзламе и керефеке, да би могли да му се диве:"Како је паметан, ништа га нисам разумео!" А човек једноставно пати од недостатка идеја, па то крије у магли, коју вештачки око свога дела ствара.


Опширније...

 

Подаци о књизи
Наслов Старац и сунце
Издавач Прометеј, Београд
Година 2008.
Број страна 179
Формат 21 cm
Писмо ћирилица
ISBN 978-86-82363-88-0
Куповина

Случајан избор књиге

MarijanaИз рецензије уредника:

“Роман Маријана је необична и бајковита повест о једној лепој и храброј девојци која је веома рано остала без родитеља, али је захваљујући несвакидашњој искрености и смелости успела да победи на свим животним бојиштима.”

Милијана Грегорић:

“На ненаметљив, занимљив начин писац нам шаље поруку да и из одрастања у суровим околностима може да стаса особа изузетно храбра и хумана, као и да су деца врхунска срећа и утеха. Последње прибежиште...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Паметна жена никад неће од мужа тражити дозволу за било шта. Она ће га промишљеним потезима навести да и он пожели исто што и она;

-  Отпор жене је боље схватити као одраз њеног искуства;

-  Кад открије да су јој све хаљине постале тесне, пре него што предузме нешто како би своју телесну тежину вратила на ранији ниво, жена ће најпре кренути у акцију да открије да ли су њене познанице гојазније од ње;

-  Једна славна лепотица тврди да колико она познаје мушкарце, било је потребно да му покаже како је привлачна отпозади да би он тек затим обратио пажњу и на лепоту њеног лица

-  Чувај се жене која те превише воли. Што те више воли све више је уверена да јој не узвраћаш довољно;

-  Она никад свесно не лаже, напротив уверена је да истину збори и искрено се чуди што јој нњ верујемо;

-  Тврди се да је високе потпетице измислила жена коју су љубили у чело;

-  Паметна жена са поштењем, као ни са парфемом, неће претеривати