Starac i sunceДа ли је могуће тако несебично волети неку особу да бисмо се одрекли њене физичке присутности, како би она своју срећу могла остварити негде другде, са неким другим? Писац Марко Смуков својим новим романом "Старац и сунцe" (Прометеј Београд 2008.) нам доказује да је то не само могуће него да се догађа. Јер фабула је заснована на стварним догађајима из адвокатске праксе и сопственог искуства аутора

Лично сам потресен том узбудљивом причом, јер могу да је схватим и прихватим, за разлику од многих других које познајем, који мисле да је тако нешто немогуће. Оних који ухвате несрећну птицу, па је доживотно држе у својем кавезу, зато што је воле! Ма, и иначе, ако погледамо око себе или оно што нам се сервира путем медија, уверићемо се да се свакодневно, сваковрсна зла, па и тешки, понекад монструозни злочини, чине из - љубави! Оне себичне, посесивне која преплављује дневну и периодичну штампу, филм и телевизију.

Као да смо већ огуглали на оно , стандардно-бићеш моја ил' ничија!

Зато је, али не само зато, добродошло освежење М. Смукова у виду његовог најновијег романа "Старац и сунце", где радња почиње од једног зла са београдске улице, али се не наставља и не завршава у истој равни. Напротив, задивиће вас јунаштво и снага онемоћалог и остарелог, универзитетског професора, Мирка Мирковића, који, мада није имун на поразе, из сваког од њих излази јачи и отпорнији. Он и најближима који долазе,поручује: "мој живот није био најсрећнији али је био најзанимљивији од свих које знам, па бих то и вама пожелео, да имате занимљив живот, а срећа само уз такав живот иде".

Према томе, ово није роман о сукобу генерација. Напротив, главни јунак је окружен младима, он међу омладином налази дивне примере поштења и човечности. У малој Каен Ћун, на далеком истоку Мирковић види необичног, женског Микеланђела. За разлику од генијалног уметника који је својим длетом и чекићем из стене ослобађао у њој заробљеног човека, та тајландска девојка је, својеврсни еротски Микеланђело, својим прстићима уснама и језиком, из онемоћалог, старачког тела успевала да ослободи младића, који пуца од снаге и здравља. Изгледа саблажњиво, а није. Смуков је знао да нам то представи уметнички чисто и чедно, па мала Каен постаје хероина честитости. Овде нема довољно простора да би се то илустровало и тако врхунски вредно приказало.

У сваком случају, без обзира на наслов, ово је књига за младе, који ће једно, ако буде среће, остарити, па ће им добро доћи ово мало сунца за старце.

Излази да се мудрост, искуство, љубав не могу купити, али се куповином мудре, искуствено богате књиге све то може стећи и надоместити, па срећно путовање кроз ове бајковите пределе, које нам открива Марко Смуков.

проф. др Симо М. Турудија

 

Реч аутора

Знам, од писца се очекује да буде скроман, иако Гете рече да је скромност врлина кад нема других. А мој најновији роман "Старац и сунце" управо врви врлинама, због чега би била неопростива неправда и то не само према себи и том ремек делу, него, пре свега,  према мојим верним читаоцима  ако бих био скроман. Јер читам и дела других писаца, нарочито савременика, па пошто нисам наиван одлично знам где то моје дело спада. У сам врх, наравно. Један од оних који ту књигу у јавности игноришу, признаде ми, али у четири ока, полушапатом, да му тешко пада што њему самом није пало на ум да напише нешто слично. Тако је то. Сви изгледа имамо своје тренутке зависти али и искрености и поштења.

Али, да, да, најлакше је игнорисати. Завист и умишљено самовеличање некима не дозвољава да о роману "Старац и сунце" пишу онако како заслужује, дакле похвално, а за аргументоване замерке потребан је напор. Где их пронаћи? Лакше је игнорисати га или лењо корачати утабаним стазама, па писати о онима о којима је већ писано. Значи зихерашки. А ја да сам критичан или самокритичан, написао бих да је недостатак романа "Старац и сунце" јасноћа и читкост текста.То би разумели, па и прихватили као ману књиге, они који мазохистички очекују да их писац вуче за нос кроз вештачки исконтруисане  заврзламе и керефеке, да би могли да му се диве:"Како је паметан, ништа га нисам разумео!" А човек једноставно пати од недостатка идеја, па то крије у магли, коју вештачки око свога дела ствара.


Опширније...

 

Подаци о књизи
Наслов Старац и сунце
Издавач Прометеј, Београд
Година 2008.
Број страна 179
Формат 21 cm
Писмо ћирилица
ISBN 978-86-82363-88-0
Куповина

Случајан избор књиге

TabuКао рецензија уредника:

“Ми волимо кога хоћемо, не мрзимо никога. Ми радимо оно што желимо, не гледамо шта раде други. Ми живио живот, не призивамо смрт. Ми не крадемо, оно што немамо то нам и не треба. Ми можемо све, не морамо ништа. Ми живимо данас, не занима нас шта је било и шта ће бити. Ми немамо све што волимо, па волимо оно што имамо. Ми уживамо, не бринемо бриге. Ми господаримо собом, не потчињавамо друге. Ми обуздавамо жеље, па немамо проблеме. Ми живимо своје животе, не мешамо се у туђе. Ми смо срећни, јер смо тако хтели. Ми смо Еросова копилад, неукротива. Ми не лажемо, мачку називамо мачком...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Неуспех је понекад уско брвно за прелаз преко набујале реке ка успеху;

- Без обзира шта предузимаш увек ће се наћи неко ко ће ти рећи да грешиш. За успех је најважније имати самопоуздања, а некима као да је једина брига како тога да те лише;

- Треба имати на уму да су људи углавном презаузети размишљањем о себи, тако да су закључци које изводе о теби, површни, те следствено томе и њихова мишљења непоуздана, па им не треба придавати одлучујући значај;

- Познато је да прилика ствара лопова, а кад је у питању прељуба значи да се у правом тренутку, на одговарајућем  месту нашла погрешна особа;

- Стално слушамо да је политика курва, а сви смо до гуше у њој, па да ли то онда значи смо сви ми курвари?

- Ако себе хипнотишемо нетачним уверењима не треба да се чудимо што имамо проблеме;

- Не морамо се волети, али ни мрзети, зар не?

- Мржња не убија оне које мрзе него оне који мрзе;

- Неподношљиво је мрска љубав која се нуди ако на њу не можемо да узвратимо;

Мали подстрек сујети младе особе може да буде од користи за развој њеног самоуздања, без којег нема успеха у животу али је штетно ако тако надувани его постане сам себи сврха...

М.С.