ПОРУКЕ  И АФОРИЗМИ  МАРКА СМУКОВА           

Прометеј, Београд, 2014.

          

         Правник по струци који се током неколико деценија борио за  истину и правду, истовремено по главној вокацији запажени романсијер Марко Смуков, читаоце је пријатно изненадио објављивањем песничке збирке под симболичним насловом  ПОРУКЕ. Тај занимљиви писац стварносне прозе нашег времена у првом обимнијем поетском делу разноврсних рефлексивних и претежно животом инспирисаних порука исказује своје „ вјерују“ сведочећи комплексно време што чини и завршним, другим посвећеним контеплативној афористици. Иначе, у оба дела својих претежно симболично – алегоријских  поетско – прозних порука, под овим подразумевамо и мисаону  афористику, Марко Смуков као да се придржавао оне чувене сентенце римског елегичара Проперција „ Страдање ми диктира!“. А истовремено и поруке великог Гетеа о фрагментарности литературе, при том истичући лични став – поруку : „ Према сваком добар, ни са ким зао.“

         Једном приликом  говорећи о себи у вези остварених вредних пажње књижевних дела Марко Смуков је  истакао да „ пише како мисли и живи, односно о оном што је преживео“ што се посебно огледа у збирци ПОРУКЕ  као и његовим многим књижевним прилозима расутим по листовима и часописима, док нарочито у циклусу, заправо плејади запажених романа инспирисаних ауторовим бурним животом на релацији од Београда, преко Ријеке, Голог отока, Хаваја, Хаване, Виаређа, па све до егзотичног Банкока и Патаје, чији симболични наслови гласе: ТРАПЕЗ, ЖИЦА, СТАРАЦ И СУНЦЕ, СВИНГЕРИ, САХАРА, ЛОЗ - три издања, (преведен на енглески под насловом LOTTERY TICKET, преточен у сценарио за ТВ серију и филм).

Опширније: Рецензија за пример

Моје сопствено искуство са књижевним критичарима је такво да се не могу пожалити. Нарочито рецензија коју је познати и признати писац, Коста Димитријевић, написао о мојој најновијој књизи стихова и афоризама ПОРУКЕ може послужити као пример како, аналитички и аргументовано, треба да се пише књижевна критика. Нажалост, такви књижевни критичари су реткост. Још увек гледам на ТВ или читам ту и тамо  да неки назови критичари себи дају за право да о делима других писаца, без навођења аргумената, површно, а оцењивачки пишу "добро је" или "лоше је", као да је у питању школски, писмени задатак, уместо "свиђа ми се" или "не свиђа ми се", што је далеко прихватљивије кад се ради о нечијем уметничком делу... Докле тако наопако?

М.С.

Извод из рецензије Косте Димитријевића уз књигу Марка Смукова ПОРУКЕ:
Песме Марка Смукова указују да њихов стваралац није изневерио оно што је најважније, а то је живот, да се узалудно никад не игра речима, него стваралаштвом доприноси дефинисању поетске симболике, да би успешно примењеним метафорама остварио савршену стилску форму. Инспирисан животом Марко Смуков потрудио се да у сажетом изразу, снажном и мисаоном поетском речју на светло дана изнесе своје ведре и горке истине,  дајући узбудљива сведочанства свог веома тешког времена. Највећи квалитет животне поетике Марка Смукова је у томе што њеном симболиком и повременом алегоријом није изневерио своје мишљење, остајући при  „своме“ успешно сведочећи животну комику и трагику.
Коста Димитријевић

AUTOR: Marko Smukov

IZDAVAČ: Prometej Beograd

BROJ STRANA: 216

POVEZ: Mek

CENA: 540

OVO JE ROMAN: zasnovan na istinitim događanjima, lakmus papir naših karaktera i kartaktera onih koji su kroz istoriju nastojali da, po nekim njiihoviim obrascima preoblikuju našu sudbinu i nas same. "Nemac, znači karakter" pisao je svojevremeno Fihte, kada je trebalo mobilisati nemački narod za odbranu od Napoleonovih nasrtaja. Nama, koji kao narod nikad kroz istoriju nismo osvajali tuđe teritorije, palili tuđa sela niti ubijali žene i decu drugih, osim pojedinaca, izroda, kojima smo sami sudili, kao da nedostaje neki Fihte koji bi napisao:"Srbin, znači plemenitost!" Pozivajući se na istinite događaje, kad je u požaru nestala sva letina jedinog Nemca među Srbima, a ovi mu nesebično pomogli da sa svojom porodicom preživi, Smukov vam, bez nacionalističke konotacije, nudi činjenice, pa presudite: imamo li možda vrlina koje primećuju drugi, dobronamernici, koji nas posećuju i bolje upoznaju, a mi sami prećutkujemo kao da se stidimo svog najvažnijeg brenda - plemenitosti?!?

Опширније: Na raskrsnici bez putokaza (Blic-knjiga)

Велики писац нас подсећа: Само је песми потребна лепота, а лепоти ни песма није...

Да ли су литератури Марка Смукова, његовим вишеслојним и вишезначним делима, потребни хвалоспеви? Као ликовни стваралац чини ми се да насловне корице сваке његове, нарочито ових последњих књига, без обзира ко је аутор слике, имајући у виду да их је овај писац у крајњој линији прихватао и одобрио, могу само да служе на част његовом укусу али и смислу за лепо његовог издавача. Међутим, овде желим нешто истаћи што је у  рецензијама и приказима књига писца Смукова испуштено из вида: мноштво идеја и слојевитост порука које нам се упућују, а пре свега да представљају својеврсну замку за површне читаоце. Оне који расејано читају онако "с брда с дола" или чак и не читајући мисле да могу изрицати свој беспоговорни суд. И то не само о делу него и о самом аутору.

Узмимо као пример роман "Свингери". Основна идеја романа је прича о нахочету, које није имало прилике ни у пристојним и за човека одговарјућим условима да одраста, а камоли да се образује, постаје успешна списатељица и сваког уважавања достојна особа. Ту је онда и на научним открићима заснована теза о атавистичким остацима прапрошлости у психолошким генима homo sapijensa, па анализа менталних девијација главних ликова. Ипак,  неки читаоци су приопустили то да уоче, опседнути само сексуалним догодовштинама које су присутне али само као успутни декор.

Опширније: Читајући Марка Смукова

Случајан избор књиге

Sahara

Вук је прокламовао начело – пиши као што говориш, а писац Смуков – пиши како мислиш и живиш, односно како си живео и проживео, па га је и књижевна критика представљала писцем такозване документаристичке прозе. Још пре десетину година, 6.септембра 2002. г. у „Новостима“, песник, писац и књижевни критичар, Васа Павковић је о овом аутору, између осталог, писао: „Смуков као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота“.

То док је писао у трећем лицу, а познато је да и тада сваки писац, желео то или не, пише и о себи. Шта онда рећи о овом роману писаном у првом лицу и под пуним именом и презименом самог писца?

Уосталом, зар и славни синеаста Хичкок није говорио да је драма стварни живот из којег су искључени само они досадни елементи.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Да би мењали свет који нас окружује понекад је довољно да променимо мисли;

- Основни услов успеха је јасан циљ, максимална концетрација и усмеравање свих снага на једну поенту, без расипања пажње на лево и десно; 

- Проћердао си дан ако данас ниси пеметнији него јуче;

- Конструктивна критика не постоји, зато никад не критикуј, не пресуђуј и не жали се;

- Ако критикујеш показујеш да си заузео став, што одмах изазива контрастав и умањује могућност договора;

- Живот је оно што нам се дешава док очекујемо да нам се деси нешто друго;

- Не дозволи да ти снови остану неостварени само због страха од неуспеха.

М.С.