ПОРУКЕ  И АФОРИЗМИ  МАРКА СМУКОВА           

Прометеј, Београд, 2014.

          

         Правник по струци који се током неколико деценија борио за  истину и правду, истовремено по главној вокацији запажени романсијер Марко Смуков, читаоце је пријатно изненадио објављивањем песничке збирке под симболичним насловом  ПОРУКЕ. Тај занимљиви писац стварносне прозе нашег времена у првом обимнијем поетском делу разноврсних рефлексивних и претежно животом инспирисаних порука исказује своје „ вјерују“ сведочећи комплексно време што чини и завршним, другим посвећеним контеплативној афористици. Иначе, у оба дела својих претежно симболично – алегоријских  поетско – прозних порука, под овим подразумевамо и мисаону  афористику, Марко Смуков као да се придржавао оне чувене сентенце римског елегичара Проперција „ Страдање ми диктира!“. А истовремено и поруке великог Гетеа о фрагментарности литературе, при том истичући лични став – поруку : „ Према сваком добар, ни са ким зао.“

         Једном приликом  говорећи о себи у вези остварених вредних пажње књижевних дела Марко Смуков је  истакао да „ пише како мисли и живи, односно о оном што је преживео“ што се посебно огледа у збирци ПОРУКЕ  као и његовим многим књижевним прилозима расутим по листовима и часописима, док нарочито у циклусу, заправо плејади запажених романа инспирисаних ауторовим бурним животом на релацији од Београда, преко Ријеке, Голог отока, Хаваја, Хаване, Виаређа, па све до егзотичног Банкока и Патаје, чији симболични наслови гласе: ТРАПЕЗ, ЖИЦА, СТАРАЦ И СУНЦЕ, СВИНГЕРИ, САХАРА, ЛОЗ - три издања, (преведен на енглески под насловом LOTTERY TICKET, преточен у сценарио за ТВ серију и филм).

Опширније: Рецензија за пример

Моје сопствено искуство са књижевним критичарима је такво да се не могу пожалити. Нарочито рецензија коју је познати и признати писац, Коста Димитријевић, написао о мојој најновијој књизи стихова и афоризама ПОРУКЕ може послужити као пример како, аналитички и аргументовано, треба да се пише књижевна критика. Нажалост, такви књижевни критичари су реткост. Још увек гледам на ТВ или читам ту и тамо  да неки назови критичари себи дају за право да о делима других писаца, без навођења аргумената, површно, а оцењивачки пишу "добро је" или "лоше је", као да је у питању школски, писмени задатак, уместо "свиђа ми се" или "не свиђа ми се", што је далеко прихватљивије кад се ради о нечијем уметничком делу... Докле тако наопако?

М.С.

Извод из рецензије Косте Димитријевића уз књигу Марка Смукова ПОРУКЕ:
Песме Марка Смукова указују да њихов стваралац није изневерио оно што је најважније, а то је живот, да се узалудно никад не игра речима, него стваралаштвом доприноси дефинисању поетске симболике, да би успешно примењеним метафорама остварио савршену стилску форму. Инспирисан животом Марко Смуков потрудио се да у сажетом изразу, снажном и мисаоном поетском речју на светло дана изнесе своје ведре и горке истине,  дајући узбудљива сведочанства свог веома тешког времена. Највећи квалитет животне поетике Марка Смукова је у томе што њеном симболиком и повременом алегоријом није изневерио своје мишљење, остајући при  „своме“ успешно сведочећи животну комику и трагику.
Коста Димитријевић

AUTOR: Marko Smukov

IZDAVAČ: Prometej Beograd

BROJ STRANA: 216

POVEZ: Mek

CENA: 540

OVO JE ROMAN: zasnovan na istinitim događanjima, lakmus papir naših karaktera i kartaktera onih koji su kroz istoriju nastojali da, po nekim njiihoviim obrascima preoblikuju našu sudbinu i nas same. "Nemac, znači karakter" pisao je svojevremeno Fihte, kada je trebalo mobilisati nemački narod za odbranu od Napoleonovih nasrtaja. Nama, koji kao narod nikad kroz istoriju nismo osvajali tuđe teritorije, palili tuđa sela niti ubijali žene i decu drugih, osim pojedinaca, izroda, kojima smo sami sudili, kao da nedostaje neki Fihte koji bi napisao:"Srbin, znači plemenitost!" Pozivajući se na istinite događaje, kad je u požaru nestala sva letina jedinog Nemca među Srbima, a ovi mu nesebično pomogli da sa svojom porodicom preživi, Smukov vam, bez nacionalističke konotacije, nudi činjenice, pa presudite: imamo li možda vrlina koje primećuju drugi, dobronamernici, koji nas posećuju i bolje upoznaju, a mi sami prećutkujemo kao da se stidimo svog najvažnijeg brenda - plemenitosti?!?

Опширније: Na raskrsnici bez putokaza (Blic-knjiga)

Велики писац нас подсећа: Само је песми потребна лепота, а лепоти ни песма није...

Да ли су литератури Марка Смукова, његовим вишеслојним и вишезначним делима, потребни хвалоспеви? Као ликовни стваралац чини ми се да насловне корице сваке његове, нарочито ових последњих књига, без обзира ко је аутор слике, имајући у виду да их је овај писац у крајњој линији прихватао и одобрио, могу само да служе на част његовом укусу али и смислу за лепо његовог издавача. Међутим, овде желим нешто истаћи што је у  рецензијама и приказима књига писца Смукова испуштено из вида: мноштво идеја и слојевитост порука које нам се упућују, а пре свега да представљају својеврсну замку за површне читаоце. Оне који расејано читају онако "с брда с дола" или чак и не читајући мисле да могу изрицати свој беспоговорни суд. И то не само о делу него и о самом аутору.

Узмимо као пример роман "Свингери". Основна идеја романа је прича о нахочету, које није имало прилике ни у пристојним и за човека одговарјућим условима да одраста, а камоли да се образује, постаје успешна списатељица и сваког уважавања достојна особа. Ту је онда и на научним открићима заснована теза о атавистичким остацима прапрошлости у психолошким генима homo sapijensa, па анализа менталних девијација главних ликова. Ипак,  неки читаоци су приопустили то да уоче, опседнути само сексуалним догодовштинама које су присутне али само као успутни декор.

Опширније: Читајући Марка Смукова

Случајан избор књиге

Loz trece izdanjeШта све можеш кад искрено волиш?

Одговор на ово питање даје овај роман искушења, која непокореним заљубљеницима испоставља њихова непредвидива судбина, на увек актуелним беспућима и животним раскрсницама без путоказа. Мање о рату, а више о миру као сјајном тепиху љубави, националне толеранције и људске солидарности, у који су вредне ткаље источиле очи своје да би затим преко њега загазила прљава војничка чизма. Са апсурдном, нацистичком намером да широм света спасава оне своје сународнике којима је та врста спаса била тако добро дошла као кад би рибу извадили из мора, па је оставили на песку да ужива у благодетима сунчевих зрака. Илија Марковић о томе кратко, сажето каже“Упомоћ! Спасавају ме“. А да ли су ти спашени, после таквог, нетраженог спаса, могли и од кога да затраже помоћ или нешто сами да учине за себе у ратном беспућу у којем су се нашли – тешко.

У свакoм случају рат није доминантна тема овог романа. Пре би се могло рећи да је то прича о љубави, о љубави о каквој се углавном само сања, без потенцијала, али изгледа и прилике, тачније неопходности да се овако изрази. Дакле, ако није стављена на овакво искушење, без обзира на ниво снаге која је подржава, остаје непримећена, тако да је ни сами актери, понекад, нису свесни. А она би да се реализује, упркос свим околностима и непремостивим препрекама, што само доказује да човек заиста може све ако хоће. А Ханс и Бојана су хтели баш то немогуће, рушећи све флоскуле у смислу да је љубав као ватра – без хране се гаси. Или она – далеко од очију далеко и од срца и сл. Због овакве љубави вредно је родити се, проживети свој живот, па о њој нешто и написати, прочитати...

Да ли заиста Бог мотри у интервалима? Да ли му је потребан одмор? Или мотри само оне, на друштвеној лествици важније, па њих све по заслузи награђује или кажњава, а на младе и заљубљене као што су Бојана Петровић и Ханс Грубер не обраћа пажњу? Бар да их тако и други остављају на миру. Али не. Већ током XIX а затим XX века, па и даље све до данашњих дана и сами смо сведоци све већег уплитања државе у живот појединца. Надали смо се да ће то да прође са одласком на сметлиште историје диктаторских режима, комунизма и нацизма. Није прошло. Слободан индивидуализам као бескористан или чак штетан и даље изгледа нема шансе. Зато је ово проблем, вечито актуелан.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.