Моје сопствено искуство са књижевним критичарима је такво да се не могу пожалити. Нарочито рецензија коју је познати и признати писац, Коста Димитријевић, написао о мојој најновијој књизи стихова и афоризама ПОРУКЕ може послужити као пример како, аналитички и аргументовано, треба да се пише књижевна критика. Нажалост, такви књижевни критичари су реткост. Још увек гледам на ТВ или читам ту и тамо  да неки назови критичари себи дају за право да о делима других писаца, без навођења аргумената, површно, а оцењивачки пишу "добро је" или "лоше је", као да је у питању школски, писмени задатак, уместо "свиђа ми се" или "не свиђа ми се", што је далеко прихватљивије кад се ради о нечијем уметничком делу... Докле тако наопако?

М.С.