Ако напишем ово што сам видела и чула, изгледаће као да рекламирам прозног писца и песника Марка Смукова и његову књигу поезије „Боје сутона". Јер, тачно се зна ко има право да буде рекламиран. Као и да је могуће објавити само приказ дела оних о којима је већ писано, који су већ превише рекламирани! Ето, од недавно је чак и наша омиљена „Политика" подлегла том стереотипу, па ниједан недељни, Културни додатак не може да прође без обавезног прилога писца Г. Б. да би, почетком ове године у истом броју била објављена чак два позамашна прилога истог писца! А да угледа светло дана неки противстав неприкосновеном критичару, можемо само да сањамо.

Опширније: Поезију има ко да воли

Ивана Драговић: Као свој цитирала бих део утиска једног читаоца из Канаде објављен у штампи, а који је и мене навео да купим ову књигу: '...ако одлучимо да мало загребемо заводљиви омот финог хумора и жаргонске ноншаланције у који је упакован роман Марка Смукова "Залутали у сопственом привиду" суочићемо се са чудним мада препознатљивим светом апсурда кроз који можда и сами пролазимо, а да тога извесно нисмо ни свесни. Овај роман нас позива да пресудимо и бацимо се каменом на осумњиченог, али само ако нам је сопствена савест мирна. Ако смо сигурни да смо мање грешни него главни актери ове несвакидашње приче, а то значи да због сопствене учаурености и сами нисмо жртве мањкавости сврсисходне комуникације са оним најближима до којих нам је нарочито стало. На тај начин о поуци и поруци речено је све, а што се тиче очекиваног уживања при читању ове књиге подсећам да је оно могуће само као резултат појачаног улагања пажње.

Опширније: Препоруке читалаца са интернета

"Јунаци Марка Смукова у животној школи завршавају све испите. Узор писцу Смукову је, дакле, живот сам. Јер имао је повлашћен положај што је кроз професију био у могућности да живот посматра са стране, а што је касније у животу веома профитабилно за успешно књижевно стваралаштво.

Марко Смуков своју женску јунакињу Маријану потретише као издвојену личност како због чињенице да сувише рано остаје без оба родитеља тако и обзиром да је живот ни у ком смислу ни најмање није мазио. Она ипак при томе не губи своју хуманистичку наклоност према животу, нагон да по свку цену чини само добро.

Опширније: Маријанa

"Искуство нам говори да се може гледати а не видети, слушати а не чути, читати а не прочитати... Али, ако одлучимо да мало загребемо заводљиви омот финог хумора и жаргонске ноншаланције у који је упакован роман Марка Смукова "Залутали у сопственом привиду" суочићемо се са чудним, мада препознатљивим светом апсурда кроз који можда и сами пролазимо, а да тога извесно нисмо ни свесни.

Опширније: Заводљиви омот финог хумора и жаргонске ноншаланције

"Случајно сам у књижари Народне књиге наишла на необичну књигу Марка Смукова, са двојезичним упоредним текстом, под насловом ‘Претежно ведро - Mostly Srenely' , а на сајту knjizara.com прочитала сам импресију једне читатељке да је то књига која доказује да није сасвим тачна, позната изрека да без муке нема науке. Јер ето, појавила се публикација која, иако не може да замени одговарајући курс и уџбеник страног језика, може да надокнади оно што та учила заинтересованима не могу да пруже. То значи да кроз забаву обогате свој фонд страних речи: нашем човеку енглеских и обратно – странцу српских.

Опширније: И без муке има науке

Случајан избор књиге

Loz trece izdanjeШта све можеш кад искрено волиш?

Одговор на ово питање даје овај роман искушења, која непокореним заљубљеницима испоставља њихова непредвидива судбина, на увек актуелним беспућима и животним раскрсницама без путоказа. Мање о рату, а више о миру као сјајном тепиху љубави, националне толеранције и људске солидарности, у који су вредне ткаље источиле очи своје да би затим преко њега загазила прљава војничка чизма. Са апсурдном, нацистичком намером да широм света спасава оне своје сународнике којима је та врста спаса била тако добро дошла као кад би рибу извадили из мора, па је оставили на песку да ужива у благодетима сунчевих зрака. Илија Марковић о томе кратко, сажето каже“Упомоћ! Спасавају ме“. А да ли су ти спашени, после таквог, нетраженог спаса, могли и од кога да затраже помоћ или нешто сами да учине за себе у ратном беспућу у којем су се нашли – тешко.

У свакoм случају рат није доминантна тема овог романа. Пре би се могло рећи да је то прича о љубави, о љубави о каквој се углавном само сања, без потенцијала, али изгледа и прилике, тачније неопходности да се овако изрази. Дакле, ако није стављена на овакво искушење, без обзира на ниво снаге која је подржава, остаје непримећена, тако да је ни сами актери, понекад, нису свесни. А она би да се реализује, упркос свим околностима и непремостивим препрекама, што само доказује да човек заиста може све ако хоће. А Ханс и Бојана су хтели баш то немогуће, рушећи све флоскуле у смислу да је љубав као ватра – без хране се гаси. Или она – далеко од очију далеко и од срца и сл. Због овакве љубави вредно је родити се, проживети свој живот, па о њој нешто и написати, прочитати...

Да ли заиста Бог мотри у интервалима? Да ли му је потребан одмор? Или мотри само оне, на друштвеној лествици важније, па њих све по заслузи награђује или кажњава, а на младе и заљубљене као што су Бојана Петровић и Ханс Грубер не обраћа пажњу? Бар да их тако и други остављају на миру. Али не. Већ током XIX а затим XX века, па и даље све до данашњих дана и сами смо сведоци све већег уплитања државе у живот појединца. Надали смо се да ће то да прође са одласком на сметлиште историје диктаторских режима, комунизма и нацизма. Није прошло. Слободан индивидуализам као бескористан или чак штетан и даље изгледа нема шансе. Зато је ово проблем, вечито актуелан.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

М.С.