Формула успеха
Формула успеха гласи: не гледај колико улажеш него колику ћеш корист од тога имати!
М.С.
- Почетак
- Мисли
Мисли
Алхемија писања
Размишљај дуже, пиши брже, а после исправки да буде краће!
Да би сачувао идеју писац мора да пише брзо.
Слободна асоцијација битан је услов за успех у писању.
Најуспешнији писци су они који су највише исправљали своје текстове.
Немилосрдно скраћивање, сажимање је за аутора тежи вид исправљања, нека врста неопходне ампутације.
Исправке су израз талента једног писца.
Погрешна је мода да сваки писац мења књижевни језик по свом нахођењу, подражавајући говорни.
Књижевни језик треба да је сталан, док се говорни непрекидно мења.
Ако писац, у тежњи да би масовније био прихваћен, следи модерни говорни језик, ризикује да га већ кроз коју годину читалац једва може разумети.
Добар текст не воли статичност него покрет. Уместо "на реци је мост" боље је "преко реке преводи мост"...
На крају неизбежно пигтање: шта сам то хтео да кажем, да ли ће ме и мање образован читалац разумети и зашто је потребно да се поред мноштва других појави и овај мој текст?
М.С.
Случајан избор књиге
Шта све можеш кад искрено волиш?
Одговор на ово питање даје овај роман искушења, која непокореним заљубљеницима испоставља њихова непредвидива судбина, на увек актуелним беспућима и животним раскрсницама без путоказа. Мање о рату, а више о миру као сјајном тепиху љубави, националне толеранције и људске солидарности, у који су вредне ткаље источиле очи своје да би затим преко њега загазила прљава војничка чизма. Са апсурдном, нацистичком намером да широм света спасава оне своје сународнике којима је та врста спаса била тако добро дошла као кад би рибу извадили из мора, па је оставили на песку да ужива у благодетима сунчевих зрака. Илија Марковић о томе кратко, сажето каже“Упомоћ! Спасавају ме“. А да ли су ти спашени, после таквог, нетраженог спаса, могли и од кога да затраже помоћ или нешто сами да учине за себе у ратном беспућу у којем су се нашли – тешко.
У свакoм случају рат није доминантна тема овог романа. Пре би се могло рећи да је то прича о љубави, о љубави о каквој се углавном само сања, без потенцијала, али изгледа и прилике, тачније неопходности да се овако изрази. Дакле, ако није стављена на овакво искушење, без обзира на ниво снаге која је подржава, остаје непримећена, тако да је ни сами актери, понекад, нису свесни. А она би да се реализује, упркос свим околностима и непремостивим препрекама, што само доказује да човек заиста може све ако хоће. А Ханс и Бојана су хтели баш то немогуће, рушећи све флоскуле у смислу да је љубав као ватра – без хране се гаси. Или она – далеко од очију далеко и од срца и сл. Због овакве љубави вредно је родити се, проживети свој живот, па о њој нешто и написати, прочитати...
Да ли заиста Бог мотри у интервалима? Да ли му је потребан одмор? Или мотри само оне, на друштвеној лествици важније, па њих све по заслузи награђује или кажњава, а на младе и заљубљене као што су Бојана Петровић и Ханс Грубер не обраћа пажњу? Бар да их тако и други остављају на миру. Али не. Већ током XIX а затим XX века, па и даље све до данашњих дана и сами смо сведоци све већег уплитања државе у живот појединца. Надали смо се да ће то да прође са одласком на сметлиште историје диктаторских режима, комунизма и нацизма. Није прошло. Слободан индивидуализам као бескористан или чак штетан и даље изгледа нема шансе. Зато је ово проблем, вечито актуелан.
Анкета
Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
Афоризми
- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;
- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;
- Неке жене немају среће зато што за њом јуре у штиклама;
- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;
- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;
- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.