Роман АВАНТУРА, одломак СПАС
Роман АВАНТУРА, одломак СПАС
Потпуно очајна у ситуацији која јој је изгледала безизлазна Данијела је одлучила да се више не препире и не опире, него да смирено и прибрано одлучи шта јој је даље чинити. Схватила је да је једино решење да се покаже помирена са судбином и толерантна и да чека и вреба повољну прилику да би се спасла.
Али како када у град није никад могла изаћи без мушке пратње и то углавном Халалове млађе браће, која су на њу пазила као ловачки пси на драгоцени улов. И при томе је морала ићи на понижавајући начин иза свога мушког пратиоца на растојању од неколико метара, а никако упоредо са њим. Па и када он негде случајно застане да би се са неким поздравио или се само загледао у излог она је морала да стане на месту на којем се затекла и да тако стојећи на растојању сачека да он поново крене, а она тада за њим.
Само то не значи да он није изузетно пажљиво мотрио да ли га она прати и да случајно не покуша да бежи.
Међутим, та пажња не може да буде интензивна и баш стално беспрекорна, па је један такав тренутак Данијела искористила када су пролазили поред полицијске станице и утрчала у зграду у тренутку док је Халалов брат Моа расејано гледао у правцу неког саобраћајног удеса, који се догодио на улици.
Данијела је тако спретно и хитро утрчала у полицијску станицу да Моа једноставно није могао да схвати где је тако брзо нестала као да је пропала у земљу.
У полицијској станици онако задихана и уплашена, Данијела је потражила командира испоставе и онако усплахирена му укратко на енглеском испричала у каквој невољи се нашла, те како је жива сахрањена у Халаловој богатој палати одакле никуд не може да макне без пратње његове браће или других
проверених чувара.
Командир станице ју је пажљиво и учтиво саслушао, замолио је да сачека пар минута, да би се он са претпостављенима договорио о даљим потезима па нестао у суседној просторији. Тамо је подигао телефонску слушалицу и позвао свог претпостављеног министра унутрашњих послова, никог другог него самог Халала:
- Шефе, овде ваш верни командир испоставе на лучком пристаништу, имам за вас једно несвакидашње питање- да ли вам нешто недостаје?
- Не Мунире, све што ми је потребно и више од тога ту ми је под мојом контролом.
- Мислите министре можда на ону плаву лепотицу са другог краја планете?
- Да, погодио си. Тај драгуљ ми је драгоценији од свих осталих.
- Е па тај драгуљ више није у вашем трезору. Напротив, овде је код мене, тражи заштиту од тортуре, којој каже да је изложена у твом кавезу.
- Дођавола, тако значи. Дај ми Моа, хоћу њега да чујем.
- Нажалост то не могу. Он није овде. Овде је само мала плавушица. Чека ме тамо у суседној просторији.
- Слушај ме добро. За њу ми животом одговараш, док не стигне моја екипа да је преузме. Хвала ти на овом обавештењу. Нећу ти то заборавити.