МАСЕРКА

 

- Добар дан! Ја сам Ана Симић. Студирам медицину. Ви сте господин Стојановић? Дали сте оглас да вам треба нека студенткиња за помоћ у кући?

- О радна снага, значи... Па изволите, уђите. Лепа, млада, на изглед здрава и пуна живота. Још орна за рад.

- Да ли ви то мене мувате, пре него што сам заправо и крочила у ваш стан? Неће ваљда то бити оно што се зове мобинг, на радном месту? Тако се зове и кажњава. Да ли сте чули? Рекла сам - и кажњава!

- Ма слушај лутко...

- Немојте ви мени лутко. Нисам ја никаква лутка. Мени треба посао и зарада, а не да ми овде неко тепа и да ме тетоши, лутко, луткице...

- Добро, хтео сам само да будем љубазан.

- Не знам ја шта сте ви хтели, знам само како сте ме дочекали. И шта сте ми при сусрету рекли. Могли би деда да ми будете.

- Могао бих али нисам.

- И онда мислите – што да не. Имам ја искуства, знате.

- Имам и ја, знаш.

- Могу и мислити. За сто година живота накупи се подоста тога. Онда обећавате ли ми да онога «лутко, луткице» више неће бити између нас.

- Добро, онда госпођице. Да ли је тако у реду? И да се разумемо. Ја девојке које код мене раде нити нападам нити се браним, ако оне мене нападну. Да ли ти мени обећаваш да нећеш да ме нападнеш? Да не морам да се закључавам у својој соби док спавам?

- Ха, ха, ха,... Баш сте ме добро насмејали.

- И баш вам тај смех лепо стоји. Тај осмех од ува до ува и ти бели зубићи. То је оно што недостаје овом старачком амбијенту.

- Нисте ме ваљда због тога запослили.

- Па, наравно и због тога. Али зар мислиш да ја, са својих сто година, како си луцидно проценила моје животно доба, треба да се знојим, сагињем и извијам да бих усисао и обрисао прашину? И то само зато да бих сачувао свој новац и оставио га у наслеђе својим, незахвалним, «баш ме брига», потомцима? Не драга моја, ја ћу сад мало да уживам и да посматрам тебе како севаш по овом стану, као светла муња, а без грмљавине, ако је то убудуће икако могуће, молим. И ми се никад нећемо посвађати.

- Па то вам већ могу обећати, господине Стојановићу. Извините што сам у почетку помињала мобинг и оне друге глупости.

- Ма то је све разумљиво. Него, чему то «господине Стојановићу?» Зар није лепше, а и мојем уху пријатније само оно «Лазаре» или још боље «Лазо»? Можда «Лаки»? И на ти, ако је могуће...

- И нећете, хтедох рећи, нећеш то да злоупотребиш?

- Да ли ти то мени ласкаш? Ја да учиним према теби нешто на силу, могу само још у машти. Али не бавим се фантазирањем. Ни за то немам жеље.

- Па добро, Лазо, колика ће ми бити плата, Лаки?

- Добро питање, Сваки дан по десет еура, а за нарочите услуге хонорар се увишестручује. Јел' то сада у реду?


Случајан избор књиге

TabuКао рецензија уредника:

“Ми волимо кога хоћемо, не мрзимо никога. Ми радимо оно што желимо, не гледамо шта раде други. Ми живио живот, не призивамо смрт. Ми не крадемо, оно што немамо то нам и не треба. Ми можемо све, не морамо ништа. Ми живимо данас, не занима нас шта је било и шта ће бити. Ми немамо све што волимо, па волимо оно што имамо. Ми уживамо, не бринемо бриге. Ми господаримо собом, не потчињавамо друге. Ми обуздавамо жеље, па немамо проблеме. Ми живимо своје животе, не мешамо се у туђе. Ми смо срећни, јер смо тако хтели. Ми смо Еросова копилад, неукротива. Ми не лажемо, мачку називамо мачком...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.