МАСЕРКА

 

- Добар дан! Ја сам Ана Симић. Студирам медицину. Ви сте господин Стојановић? Дали сте оглас да вам треба нека студенткиња за помоћ у кући?

- О радна снага, значи... Па изволите, уђите. Лепа, млада, на изглед здрава и пуна живота. Још орна за рад.

- Да ли ви то мене мувате, пре него што сам заправо и крочила у ваш стан? Неће ваљда то бити оно што се зове мобинг, на радном месту? Тако се зове и кажњава. Да ли сте чули? Рекла сам - и кажњава!

- Ма слушај лутко...

- Немојте ви мени лутко. Нисам ја никаква лутка. Мени треба посао и зарада, а не да ми овде неко тепа и да ме тетоши, лутко, луткице...

- Добро, хтео сам само да будем љубазан.

- Не знам ја шта сте ви хтели, знам само како сте ме дочекали. И шта сте ми при сусрету рекли. Могли би деда да ми будете.

- Могао бих али нисам.

- И онда мислите – што да не. Имам ја искуства, знате.

- Имам и ја, знаш.

- Могу и мислити. За сто година живота накупи се подоста тога. Онда обећавате ли ми да онога «лутко, луткице» више неће бити између нас.

- Добро, онда госпођице. Да ли је тако у реду? И да се разумемо. Ја девојке које код мене раде нити нападам нити се браним, ако оне мене нападну. Да ли ти мени обећаваш да нећеш да ме нападнеш? Да не морам да се закључавам у својој соби док спавам?

- Ха, ха, ха,... Баш сте ме добро насмејали.

- И баш вам тај смех лепо стоји. Тај осмех од ува до ува и ти бели зубићи. То је оно што недостаје овом старачком амбијенту.

- Нисте ме ваљда због тога запослили.

- Па, наравно и због тога. Али зар мислиш да ја, са својих сто година, како си луцидно проценила моје животно доба, треба да се знојим, сагињем и извијам да бих усисао и обрисао прашину? И то само зато да бих сачувао свој новац и оставио га у наслеђе својим, незахвалним, «баш ме брига», потомцима? Не драга моја, ја ћу сад мало да уживам и да посматрам тебе како севаш по овом стану, као светла муња, а без грмљавине, ако је то убудуће икако могуће, молим. И ми се никад нећемо посвађати.

- Па то вам већ могу обећати, господине Стојановићу. Извините што сам у почетку помињала мобинг и оне друге глупости.

- Ма то је све разумљиво. Него, чему то «господине Стојановићу?» Зар није лепше, а и мојем уху пријатније само оно «Лазаре» или још боље «Лазо»? Можда «Лаки»? И на ти, ако је могуће...

- И нећете, хтедох рећи, нећеш то да злоупотребиш?

- Да ли ти то мени ласкаш? Ја да учиним према теби нешто на силу, могу само још у машти. Али не бавим се фантазирањем. Ни за то немам жеље.

- Па добро, Лазо, колика ће ми бити плата, Лаки?

- Добро питање, Сваки дан по десет еура, а за нарочите услуге хонорар се увишестручује. Јел' то сада у реду?


- Сада јесте, али не знам када долази до тога да се хонорар увишестручује, како рекосте? Које су то нарочите услуге?

- О том по том. Знаћеш кад дође, и ако дође, тренутак за то. А тај тренутак ће бити онај када ја буде расположен и кад теби буде затребало нешто мало више лове.

- Ух, баш сам се попалила од радозналости и нестрпљења. Скоро да ми се чини да је тај тренутак већ наступио.

- Ти то кажеш само из радозналости.

- Не, стварно ми је потребан новац.

- Новац је свима потребан, осим мени. Ја већ не знам шта бих с њим.

- Значи, даћеш га мени? Треба да уплатим следећу рату за школарину. Већ сам прешишала остављени рок. Дакле, даћеш ми?

- Највероватније.

- А шта треба да урадим, да би то «највероватније» постало стварно.

- Ништа страшно, ништа изван твојих могућности. Само напуни ђакузи каду и зови ме. Вода нека буде благо топла и са пуно миришљаве пене. Linola Fett је моја омиљена купка.

- И опростићете ми за оно што сам лупила сто година? Знам ја да ви немате више од шездесет. То бих и слепа могла да оценим.

*

- Мама, хало мама! Чујеш ли ме? Нешто крчи, сметње, лоше те чујем.

- Ја тебе баш добро чујем, Анчице, кћери моја. Како се сналазиш тамо у тој џунгли, дете моје. Ја и твој отац овде поједосмо се од бриге.

- Немате потребе да се бринете. Одлично сам се снашла код једног дедице. Имам стан и храну, све бесплатно, а и џепарац негде скоро двеста евра месечно. Већ сам примила и први бонус за екстра услуге.

- Које то екстра услуге, црна ми ти ћерко.

- Ништа нарочито, мало масаже за старе кости.

- О па то је баш дивно.

- Али оне, еротске, мама. Да ли је и то дивно?

- Па ако добро плаћа и ако ти не пада тешко, онда је и даље дивно. Али шта ти знаш о масажи и то оној еротској?

- Све.

- Како то – све?

- Па једноставно, нашла сам у књижари неку публикацију, приручник. Још све онако илустровано, па у колору.

- И то све што ти треба да научиш нашла си у томе приручнику?

- Па, наравно. Шта је ту чудно? Ваљда се зато и штампају приручници да би из њих било могуће научити оно што ти је потребно.

- Па ти то нешто као да си се запослила баш у струци. Примењена медицинска наука.

- Наравно, имам да бриљирам на часовима анатомије...

- А он, да ли је задовољан?

- Презадовољан.

- Тако ти је рекао?

- Шта има да ми говори, кад ја то знам. Видим. Знаш, ако ниси већ заборавила, мушка тела имају онај сензор, који показује да ли му је лепо или не. Као онај живин стуб у топломеру. Мало га протрљаш и он расте. Диже се.

- И не пада ти тешко.

- Мислиш на онај сензор, живин стуб, да ли пада?

- Добро, јасно ми је то чудо не може непрекидно да стоји усправно, него мислим да ли ти тај посао тешко пада.

- Ма какви тешко! Баш ми је слатко. Једва чекам да ми то затражи. Чак кад он то из неких разлога, одлаже ја му сама предложим да се мало опусти уз моју масажу. 'Ајде нећу даље да те смарам.

- Ма, не смараш ти мене, него мислим да не трошимо даље импулсе. Причаћеш ми кад се видимо.

- Какве импулсе, мама. Па то је његов телефон. Он то плаћа.

- Ух, ћерко, па ти си баш погодила бинго. Пази да то не испустиш.

- Е, па ако ниси знала ја то што у'ватим не испуштам тако лако.

- То је лепо чути.

- Ти се, значи, слажеш? То ми је било потребно да знам. Сад ми је баш све суперишка. Каква мајка, таква ћерка...

- Шта рече?

- Ма, ништа. ' Ајд здраво.

 

Марко Смуков


Случајан избор књиге

Likovi naslikani zbiljom“Драматично и реалистично, водећи читаоца из једне у другу исповест... адвокат Марко Смуков у својој књизи говори о истинама и лажима, злочину и казни... Нису то сувопарна бележења једног адвоката, већ убедљива слика нарави нашег човека са свим његовим слабостима.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Неуспех је понекад уско брвно за прелаз преко набујале реке ка успеху;

- Без обзира шта предузимаш увек ће се наћи неко ко ће ти рећи да грешиш. За успех је најважније имати самопоуздања, а некима као да је једина брига како тога да те лише;

- Треба имати на уму да су људи углавном презаузети размишљањем о себи, тако да су закључци које изводе о теби, површни, те следствено томе и њихова мишљења непоуздана, па им не треба придавати одлучујући значај;

- Познато је да прилика ствара лопова, а кад је у питању прељуба значи да се у правом тренутку, на одговарајућем  месту нашла погрешна особа;

- Стално слушамо да је политика курва, а сви смо до гуше у њој, па да ли то онда значи смо сви ми курвари?

- Ако себе хипнотишемо нетачним уверењима не треба да се чудимо што имамо проблеме;

- Не морамо се волети, али ни мрзети, зар не?

- Мржња не убија оне које мрзе него оне који мрзе;

- Неподношљиво је мрска љубав која се нуди ако на њу не можемо да узвратимо;

Мали подстрек сујети младе особе може да буде од користи за развој њеног самоуздања, без којег нема успеха у животу али је штетно ако тако надувани его постане сам себи сврха...

М.С.