Одломак из романа ТАБУ, Марка Смукова (сценарио за екранизцију):
DON’T TOUCH ME!
EXT. NOĆ. PUSTA ULICA VELEGRADA.
Mladić dvadesetpetogodišnjak, sitan, mršav, srednjeg rasta, intelektualni tip. Deluje mišićavo, žilavo. Lenjo, mlitavo se vuče trotoarom u iznošenoj, jeftinoj majici, farmerkama i pohabanim patikama. Pogleda na svoj ručni časovnik. Kazaljke pokazuju ponoć. On zastaje kod jednog neuglednog restorana. U izlogu je istaknut ručno, flomasterom ispisan spisak jela i cena. Mladić vadi svoj novac iz džepa pantalona, prebrojava ga i posle kraćeg kolebanja ulazi, nesigurno, trapavo i bojažljivo.
INT. SALA RESTORANA PRAZNA. STOLOVI I STOLICE BEZ GOSTIJU. SAMO ZA JEDNIM OD STOLOVA SEDE TROJE: ATRAKTIVNA PLAVUŠA DUGE KOSE I DVA NABILDOVANA GRMALJA.
Pridošlica baci kratak, bojažljiv pogled u pravcu opisane trojke, koja ga gleda netremice, zainteresovano. Njemu to kao da ne sluti na dobro, pa bira mesto za stolom koji je najbliži izlazu. Pošto je seo, ispod obrva diskretno pogleda u pravcu one trojke koja ga i dalje promatra sa interesovanjem. Oni se pri tome međusobno nešto došaptavaju. Očigledno da je pridošli mladić predmet njihovog ne samo interesovanja nego i nekog dogovaranja.
Nonšalantno, pocupkujući po taktu tihe muzike koja dopire iz nevidljivog radia, pridošlici prilazi konobar, odmerava ga svojim ispitivačkim pogledom, sa jedva primetnom senkom ironije u uglu usana.


KONOBAR
(šeretski se osmehujući)
Ako nisam suviše indiskretan možda bi uvaženi gospodin izvoleo reći šta želi. Možda čašu hladne vode bez viskija “džoni voker” ili “balantajn” samo birajte. Želja gosta za ovu firmu je zakon.
MLADIĆ
(učtivo i poluglasno)
Porciju od deset reš pečenih ćevapčića, molim...
KONOBAR
(i dalje oran za šalu)
Oho-ho-o-o! Baš smo rešili da se istrošimo? Kanda nešto proslavaljamo?
Odlazi po porudžbinu i dalje šeretski mašući kukovima, njišući se i poskakujući kao što to čine mladi američki crnci kada se glupiraju ulicama.
Stiže porudžbina,. Konobar i dalje veoma dobro raspoložen.
KONOBAR
(pošto je spustio tanjir sa ćepavčićima pred mladića)
Predlažem ovako: pažljivo nabosti ćevapčić na viljušku, pa otvoriti usta. Tek zatim, dakle nikako pre nego što ste zinuli, staviti zalogaj u usta.Zatim dugo i sa uživanjem žvakati. Najmanje dvadeset zagrižaja. Jer varenje počinje u ustima, ne zaboravite. Tek zatim gutati. Obrnutim redom nikako, ni-kaa-kooo. Ha-ha-haaa.
Mladiću očigledno nije do šale. On jede nervozno, gledajući samo u tanjir pred sobom. Ne usuđuje se da digne pogled u pravcu društva čije je interesovanje izazvao.
Napokon od toga stola se diže jedna od dvojice grmalja. On lenjim, sporim, lelujavim hodom prilazi mladiću, dlanovima svojih ogromnih ručerdi istovremeno tresne o sto za kojim je sedeo momak. Zveket tanjira i pribora. To posuđe poigrava po stolu. Mladić se zagrcne, zalogaj mu je zastao u grlu. Poskočio je uplašeno sa stolice. Mahinalno gleda prema izlazu.
GRMALJ
(očigledno zadovoljan utiskom koji je izazvao, dobroćudno se smeškajući pruža ruku mladiću)
Zdravo. Ja sam Boža.
MLADIĆ
( polupodignut sa sedišta, prihvata pruženu mu ruku, zamuckujući)
Zdravo. Ja sam Petar.
BOŽA
(prijateljski, polušapatom)
Slušaj Pero, jebo te miš, prezime treba da ti je Lakimen, dakle Srećković. A znaš li zašto? Neznaš naravno. Kako bi i mogao da znaš ako ti ja ne kažem. Ali kako ja tebe sada да uverim da si jebeno srećan kad ni sam u to ne mogu da poverujem. Vidiš li onu super - ribu za našim stolom? Kaže ne podnosi krupne, snažne i visoke muškarce. Voli kaže male, sitne i bojažljive... Ćud je ženska ... Nego da ne žvalavim, riba veli loži se na tebe i poziva te za naš sto! Šta kažeš na to, a...?


Случајан избор књиге

Sahara

Вук је прокламовао начело – пиши као што говориш, а писац Смуков – пиши како мислиш и живиш, односно како си живео и проживео, па га је и књижевна критика представљала писцем такозване документаристичке прозе. Још пре десетину година, 6.септембра 2002. г. у „Новостима“, песник, писац и књижевни критичар, Васа Павковић је о овом аутору, између осталог, писао: „Смуков као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота“.

То док је писао у трећем лицу, а познато је да и тада сваки писац, желео то или не, пише и о себи. Шта онда рећи о овом роману писаном у првом лицу и под пуним именом и презименом самог писца?

Уосталом, зар и славни синеаста Хичкок није говорио да је драма стварни живот из којег су искључени само они досадни елементи.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.