ВИКТОРИЈА: ОДУЗЕЛИ СМО ИМ СВИНГЕРСКУ НЕВИНОСТ

Иако да се купи запуштен стан, мало среди, па препрода по двоструко већој цени била идеја и новац мога мужа Жиће он је половину зараде уступио Зорану, јер је овај, иначе професионални глумац, одиграо ону одлучујућу, и како сам рече “никад краћу и боље плаћену улогу у животу”, па док смо то прослављали лешкарећи на широком француском лежају у нашој спаваћој соби, после ко зна које по реду испијене флаше шампањца, Зоран рече Жићи:

-         Никад нећу моћи да заборавим какав си ми добитак приуштио. И то баш сада, у правом тренутку, кад сам остао декиниран и го као црквени миш...

-         Добро, али ти си одиграо ону одлучујућу улогу, а затим ангажовао мајсторе, па организовао и надгледао адаптацију...

-         Ма, није то ништа. Ја ипак остајем и даље твој дужник. Не знам како да ти се на прави начин одужим.

-         Како не знаш кад имаш тако лепу и згодну жену, - одвали Жића и оста жив, гледајући мутним, полупијаним погледом Данијелу, која је опуштено лешкарила на самом крају кревета.

Настала је злослутна тишина, која је потрајала. И кад је већ изгледало да ће доћи до свађе или ко зна каквог финала, Зоран отвори уста, цедећи са задршком реч по реч, свеједнако зурећи пожудно у мене:

-         Па и твоја је лепотица, прва лига...

-         И онда, шта чекамо – нестрпљиво викну Жића.

-         Скидај се – заповеди Зоран својој жени.

Што се мене тиче није ни било потребно да ми неко каже шта ми ваља чинити, а не морам ни да наводим да сам у томе стриптизу била најревноснија и најбржа. Најспорија је, погађате, била Данијела. Она као да није могла да схвати да је будна и да се то стварно догађа. Очигледно је то за њу била новост, нешто сасвим неочекивано, што је мене само додатно палило. Јер је у ту сеансу улагала много више него нас троје, у сваком случају више него ја и Жића, који смо већ имали та свингерска искуства.

            Док смо тако узајамно јахали једни друге, при чему сам ја, природно, бирала Зоранову близину, његову курчину и јајца, Данијела је била далеко уздржанија, па је Жића морао да се добро потруди како би  је загрејао и овлажио. Али, што ме је изненадило, та жена се при томе припијала уз мене! Њен језик сам, спонтано и као случајно, осећала сад на једном, сад на другом делићу свога тела! Дакле то је то.

            Не могу рећи да сам била баш равнодушна и да не бих радо одговорила на те импулсе који су ми од ње долазили, али сетила сам се неког ранијег разговора између Зорана и Жиће, када је Зоран изражавао снажан отпор и гађење према и најбезначајнијем зближавању између две жене, без мушкараца. Његова жена сигурно зна за ту његову одбојност, јер тешко је замислити да он то није говорио и својој жени, због чега је она, могуће, још више заинтересована за тако нешто, као за неку врсту интригантне мистерије. Можда је тај табу баш произвео такво њено интересовање за зближавање са другом женом, јер забрањено воће је... зна се. Али онда је чудна њена храброст да се у Зорановом присутву ипак тако жестоко, мада колико је то могуће при датим условима, дискретно, лепи уз мене.

            „Ма шта има да филозофирам – рекох сама сееби – ево ти, лижи, ручкај и уживај“, пошто сам са Зораном сввршила, онако влажна од његове сперме , ухвативши Данијелу за косу њено лице набијем себи међу своје рашље и још  максимално петама притиснем њену главу одпоозади, осећајући је како кркља... 


Случајан избор књиге

Sunce ponovo greje
Из рецензије уредника:

“Вештим продирањем у срж човекове психе, аутор пише о фаталној љубави, разочарањима, враћању поверења у људскост, непромишљености и прељуби... Примерима неочекиваних разрешења догађаја, ова књига читаоцу пружа могуће одговоре на личне сумње и дилеме.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.