Poljubac je bio strastan i beskrajno dug. Boreći se sa nestrpljivošću svoga muškog ega, čarobni trenutak je namerno odlagao, pošto je bio siguran da sada nastupajući vrhunac sreće ništa neće moći da spreči.

            Zatim je on svoju ljubavnicu okrenuo na leđa, a ona je spremno kao da je samo to i čekala, sama raširila svoje duge, vitke noge, obuhvativši ga njima čvrsto preko leđa,  oko struka i pritiskajući ga svojim petama neverovatno snažno sve više k sebi. Bio je  svestan još samo činjenice da poseduje ključ za otvaranje vrata na ulasku u onaj magični svet sladostrašća, koji ga neodoljivo privlači. Imao je na umu, u trenutku mu sinulu misao, da mora da se maksimalno uživi u događaj koji je u toku, a naročito na onaj koji predstoji, koji ga čeka čim ulaz otvori i kroči u tu cvetnu bajku. Zato je s tim ulaskom otezao, vrteći se na ulazu, kao da se koleba, iako nikakvog kolebanja nije bilo. Trebalo je samo sačekati maksimalno moguću koncetraciju,  prizvati  u svest sve one najlepše muške snove, koji godinama prigušivani vrebaju jednu ovakvu priliku da bi bili ostvareni.

Odlično je znao da se sve sastoji u početku. Seks je u stvari početak. Ako protraći početak neće biti ni kraja, biće ničega. A taj početak, ako je pravi, znači u stvari da nestajemo i ja i ona, da nestaje sve što nas okružuje. Da opstaje samo ljubav koja je seks i seks koji je ustvari ljubav. Znači biti prožet magijom uživanja bez i najmanjeg znaka kontrole, samokontrole... Prepustiti se samo talasu uživanja, uživljavanja u događaj koji je u toku, ono  što je u tom trenutku jedino vredno pojačanog ulaganja pažnje, pa je trebalo onemogućiti i najneznatniju pojavu dekocentracije, čak i u naznakama. Početak, početak, početak... Zato je nastavio i dalje samo da se poigrava,  kružeći oko ulaza gore dole, levo desno, kao da je samo to jedino njegova namera i želja. Ustvari, on to svesno nije hteo, to se spontano  nametnulo htenje da onaj vrhunski užitak bude što duže priželjkivan kako bi i očekivane  boje vatrometa u njihovoj svesti, koja je sada postala zajednička, što lepše zablistale. To je morala biti vrsta vatre iza koje ne ostaje pepeo, mrtav pepeo, nego beskrajno, mirno, morsko plavetnilo, sa svojim pitomim talasićima, na kojima se može mirno leškariti i ljuljuškati. On je to priželjkivao i tome stremio, odugovlačeći sa penetracijom...

Ali pošto joj se valjda učinilo da to već predugo traje, Lidija je počela da gubi strpljenje. Prestala je da vlada sobom. Donji deo svojih leđa je odvojila od posteljine, pridižući se ka njegovom stomaku, pokušavajući sama da dosegne, uvuče u sebe  ono što joj je već bilo među nogama. On se, međutim opirao, odmicao, odlažući ulazak što više, kao posetilac koji još uvek prebira po mozgu tražeći najlepšu reč kojom bi najviše što je moguće obradovao i usrećio domaćicu, pa je ustvari želeo da je dovede do vrhunca, kako bi ona počela da izgara od želje. Tako je i bilo. Ona je izgubila kontrolu nad svojim postupcima vičući na sav glas:

            « Daj mi ga, ljubavi moja, divan si, uh kako mi to lepo radiš, uđi u mene, volim te,  želim te, molim te, ne mogu više da izdržim, poludeću, daj, daj, daj, jebi me, jebi me, jebi me, rasturaj me, daj mi ga celog ....» Momenat kad prestaju bilo kakvi obziri, stid, razum, kad je svako lupetanje prikladno ili čak jedino i moguće. Drukčije se i ne može uživati. A baš o uživanju se radi. Zato misli moraju da budu isključene, a da ostanu samo osećanja. I to ona životinjski sirova i prirodna. Svoje krike propratila je grčevitim stiskanjem svoga partnera, privlačeći ga k sebi da bi se stopila s njim u jedno jedino biće koje ne haje za bilo šta drugo. 

            On je tek tada krenuo u susret njenoj vlažnoj želji, čudnoj vlažnoj vatri, plamenu koji ni sve vode sveta ne bi mogle da ugase. Pošto je osetio elastičan otpor, tačnije prepreku od opnice, delićem svesti koji mu je još preostao odmah je shvatio šta je to, pa je za trenutak zastao. Ali povratka više nije bilo jer odustajanje u ovom trenutku ona sigurno ne bi mogla da podnese, a ni on. Neka bude šta biti mora – pomisli i uđe u devojku do kraja. Ipak je bio dovoljno priseban da bi ejakulaciju obavio izvan i u slatkoj nemoći se opružio pored devojke koja je u transu doživljavala neku vrstu talasastog smirivanja tako što su grčevi koji su  potresali njeno mlado telo bili sve slabiji i slabiji, kao okrugli talasi na mirnoj površini jezera u koje je ubačen kamenčić, da bi napokon, kad bi on potonuo, prestali. Zaspali su čvrsto zagrljeni kao par najsrećnijih ljudi na svetu.


Случајан избор књиге

srpsko americki humor “Српско – амерички хумор неће вас само насмејати, него и омогућити да без досадног претраживања по речнику, захваљујући упоредном, двојезичном  тексту обогатите свој фонд енглеских израза, односно странцу српских...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Паметна жена никад неће од мужа тражити дозволу за било шта. Она ће га промишљеним потезима навести да и он пожели исто што и она;

-  Отпор жене је боље схватити као одраз њеног искуства;

-  Кад открије да су јој све хаљине постале тесне, пре него што предузме нешто како би своју телесну тежину вратила на ранији ниво, жена ће најпре кренути у акцију да открије да ли су њене познанице гојазније од ње;

-  Једна славна лепотица тврди да колико она познаје мушкарце, било је потребно да му покаже како је привлачна отпозади да би он тек затим обратио пажњу и на лепоту њеног лица

-  Чувај се жене која те превише воли. Што те више воли све више је уверена да јој не узвраћаш довољно;

-  Она никад свесно не лаже, напротив уверена је да истину збори и искрено се чуди што јој нњ верујемо;

-  Тврди се да је високе потпетице измислила жена коју су љубили у чело;

-  Паметна жена са поштењем, као ни са парфемом, неће претеривати