ИЗГУБЉЕНИ

- Доста ми је тих бајки о Титу као угледном, светском државнику. Па и сада пошто га већ годинама више нема певају му песме и скандирају «и после Тита, Тито -. Приче за малу децу. Треба да разговараш са млађим људима који отуда долазе. Његова империја већ пуца по свим шавовима. А и иначе био је само играчка у рукама великих. Миш у шапама мачака, које су се са њим мало поигравале, разрачунавајући се између себе... Поравнавајући своје међусобне рачуне. Његова тобожња демократија! Комуниста – демократа! Каква слобода, друго време, о чему трућаш. У одређеном периоду био је само потребан и Истоку и Западу, као пион на шаховској табли. Видећеш шта ће се десити са његовом харизмом и његовим братством и јединством, кад се ова тамошња игра око власти и превласти заврши и спусти завеса. Кад ови садашњи политички ривали, подељени по националним феудима, престану са својом некрофилијом, заклањајући се иза тога мртвака.

- Али позивали су га у посету и велики и мали, и краљеви и председници држава...А и на сахрану су му, као ником пре ни после њега, дошли сви државници света. Па и оних такозваних, супер сила...

- И цареви, и цареви. Зашто ниси навео и цареве, поготово оног афричког канибала, доказаног људождера, који је са терасе своје палате меркао младе гардисте, па кад му се неки од њих свиди, нареди да му га спреме за вечеру. А овамо су призивали Тита само да би пред светском јавношћу опрали своје крваве руке. И баш их брига зашто је тако медијски експониран, Западу против Истока, а Истоку против Запада. Мада је највише уживао да се шепури пред афричким мајмунима обученим у тамна, свечана одела и са привезаним краватама. Ако нису баш у својим кичерским униформама, декорисани неким измишљеним медаљама, којима су сами себе одликовали, као за неку карневалску фешту.

- Али зар му није долазила у посету чак и британска краљица?

- Сад ми још само спомени ону флоскулу како је надмудрио Черчила, па овај пригрлио њега, а краља Петра натерао да нас пусти низ воду. И направи ону лакрдију од владе Тито- Шубашић, за коју је сваки малоумник знао да може бити само кратког века. Климави мостић за прелаз преко набујале реке. Као да то није историја Енглеске да увек налази неког ко ће за њих да вади кестење из ватре. И баш их брига што ће милиони наших сународника платити главом за њихове интересе. Колико су само оклевали да у Првом светском рату пруже помоћ десеткованој Српској војсци на Крфу. Преброј прво наше жртве па онда погледај ко је кога надмудрио. Зато ми не спомињи Тита. Док је он уживао са својом Даворјанком, као да је на неком излету, његов народ је масовно крварио за његову харизму.

- Па ево и ови његови наследници у својим прегањањима се позивају на њега, пребацују једни другима да у својим републичким срединама и политичким иступањима немају довољно Тита.

- Да, толико га воле да ће се сами угушити од превелике љубави. Да ли се сећаш оне приче 'Кавкаски круг кредом?' Живи били па видели. А видеће се да најмање воле њега и његов деспотски режим, они који се превише на њега позивају. Јер, и тако мртав им је потребан. Али све мање и мање. На крају ће да се ограђују као да су увек били противници његове, на силу склепане заједнице љутих непријатеља.

- Ипак не можеш порећи да су сви они против наше Југословенске војске у отаџбини.. Сложно нас оптужују за сарадњу са окупатором.

- И ти им верујеш?


Случајан избор књиге

Svingeri

Овакав наслов може да привуче оне које не би требало да привуче, али и да одбије оне читаоце који би у овој књизи могли наћи баш оно што желе, мада им име романа сугерише нешто друго. Према томе, потврђује се правило да није могуће односно да није лако испуњавати очекивања других. Поготово оних површних читалаца које већ сам наслов може да поколеба, чак обесхрабри, па да и не отворе ову, иначе интересантну, без претеривања говорећи, и  корисну књигу. Јер тај наслов  подсећа на оне модерне црквенодостојнике у неким западним земљама који у својим црквама  богослужења почињу рок музиком, е да би некако привукли и цркву приближили младој генерацији.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Срамежљивост је природно урођена саком људском бићу као заштита од злонамерних поступака других, али ако је претерана води у изолацију и инфериорност;

- Свој таленат уништаваш ако га не користиш;

- Најлепше је и најлакше ако учиниш оно што она жели, а да ли је то и најпаметније често се може знати те кад је сасвим касно;

- Људи читају књиге, гледају филмове, ТВ серије, радо слушају трачеве о другима, како би избегли суочаваање са незадовољством због сопствене реалности;

- Човек све може да опрости али не и ако му уништаваш његове снове;

- Да би реализовао своје снове мораш претходно да се избориш са страхом од неуспеха...

 

 М.С.