ИЗГУБЉЕНИ

- Доста ми је тих бајки о Титу као угледном, светском државнику. Па и сада пошто га већ годинама више нема певају му песме и скандирају «и после Тита, Тито -. Приче за малу децу. Треба да разговараш са млађим људима који отуда долазе. Његова империја већ пуца по свим шавовима. А и иначе био је само играчка у рукама великих. Миш у шапама мачака, које су се са њим мало поигравале, разрачунавајући се између себе... Поравнавајући своје међусобне рачуне. Његова тобожња демократија! Комуниста – демократа! Каква слобода, друго време, о чему трућаш. У одређеном периоду био је само потребан и Истоку и Западу, као пион на шаховској табли. Видећеш шта ће се десити са његовом харизмом и његовим братством и јединством, кад се ова тамошња игра око власти и превласти заврши и спусти завеса. Кад ови садашњи политички ривали, подељени по националним феудима, престану са својом некрофилијом, заклањајући се иза тога мртвака.

- Али позивали су га у посету и велики и мали, и краљеви и председници држава...А и на сахрану су му, као ником пре ни после њега, дошли сви државници света. Па и оних такозваних, супер сила...

- И цареви, и цареви. Зашто ниси навео и цареве, поготово оног афричког канибала, доказаног људождера, који је са терасе своје палате меркао младе гардисте, па кад му се неки од њих свиди, нареди да му га спреме за вечеру. А овамо су призивали Тита само да би пред светском јавношћу опрали своје крваве руке. И баш их брига зашто је тако медијски експониран, Западу против Истока, а Истоку против Запада. Мада је највише уживао да се шепури пред афричким мајмунима обученим у тамна, свечана одела и са привезаним краватама. Ако нису баш у својим кичерским униформама, декорисани неким измишљеним медаљама, којима су сами себе одликовали, као за неку карневалску фешту.

- Али зар му није долазила у посету чак и британска краљица?

- Сад ми још само спомени ону флоскулу како је надмудрио Черчила, па овај пригрлио њега, а краља Петра натерао да нас пусти низ воду. И направи ону лакрдију од владе Тито- Шубашић, за коју је сваки малоумник знао да може бити само кратког века. Климави мостић за прелаз преко набујале реке. Као да то није историја Енглеске да увек налази неког ко ће за њих да вади кестење из ватре. И баш их брига што ће милиони наших сународника платити главом за њихове интересе. Колико су само оклевали да у Првом светском рату пруже помоћ десеткованој Српској војсци на Крфу. Преброј прво наше жртве па онда погледај ко је кога надмудрио. Зато ми не спомињи Тита. Док је он уживао са својом Даворјанком, као да је на неком излету, његов народ је масовно крварио за његову харизму.

- Па ево и ови његови наследници у својим прегањањима се позивају на њега, пребацују једни другима да у својим републичким срединама и политичким иступањима немају довољно Тита.

- Да, толико га воле да ће се сами угушити од превелике љубави. Да ли се сећаш оне приче 'Кавкаски круг кредом?' Живи били па видели. А видеће се да најмање воле њега и његов деспотски режим, они који се превише на њега позивају. Јер, и тако мртав им је потребан. Али све мање и мање. На крају ће да се ограђују као да су увек били противници његове, на силу склепане заједнице љутих непријатеља.

- Ипак не можеш порећи да су сви они против наше Југословенске војске у отаџбини.. Сложно нас оптужују за сарадњу са окупатором.

- И ти им верујеш?


Случајан избор књиге

t poruke

Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.