- Ја тај део догађаја нисам видела. А не памтим да је и било кад раније између њих двојице дошло до неке туче. Колико је мени познато између убијеног и оптуженог ни вербално није било баш правог сукоба. Више је то било нека врста безазлене полемике.

- Безазлена полемика која је резултирала убиством! Хвала, Можете ићи.

Стицај околности је био такав да је закључак могао бити само један: да је Лазар у свађи усмртио пријатеља, Мајкла Чамда, под којим се именом у Аустралији скривао емигрант, бивши четнички командант, Милојица Чамџић. Порота је била једногласна – крив је! Двадесет година затвора, својеврсна замена за смртну казну, јер је суд нашао као олакшавајућу околност, чињеницу да је оптужени био изазван шамарима, које је претходно добио од убијеног. Суд Лазару једноставно није поверовао да се ко зна одкуд појавио неки маскирани убица са пиштољем којег нема у евиденцији полиције и то у тренутку кад су обе девојке биле одсутне, а Лазар у базену. Истина, видео надзор је био већ извесно време у квару, ван функције, али висока бетонска ограда око имања је морала представљати проблем за сваког уљеза који није птица, који нема крила. Или није баш неки циркуски акробата.

После четрнаест година извесни Чао Линг, инструктор борилачких вештина и угоститељ, на самрти поред свештеника тражи и истражног судију пред којим признаје да је он својевремено из освете лишио живота Мајкла Чамду, зато што му је овај запалио дућан мешовите робе као и кафић, све под истим кровом, јер није хтео прихватити уцену да бандиту плаћа рекет «за заштиту». Своје признање је поткрепио и доказима који су се у појединостима потпуно поклопили са детаљима из истражног записника, укључујући марку и фабрички број пиштоља, што је све могло бити познато само стварном убици.

Тако је Лазар Стојановић, после четрнаест година незаслуженог робијања, ослобођен даљег издржавања казне, а за неоправдано дотадашње тамновање, губитак части, душевне патње и друго, Аустралијска држава је прихватила обавезу да му исплати накнаду у новцу.

Док је трајало суђење Лазара је у затвору неколико пута посетила његова Белинда, која је међу својим клијентима, спонзорима, имала и неке дођоше баш из Београда, те је тако преко ње сазнао да му је у Београду на пречац, због болести срца, умрла супруга, Бисенија. Па ипак синовима и ћерки није хтео да се јавља, јер морао би да објашњава зашто се нашао на робији. Правдања ту не помажу, објашњења никаква не вреде, јер они који су на слободи полазе од тешко оборивог предубеђења да су у затвору стварни кривци, они који су такву судбину и заслужили.

Правда је заиста спора, а да ли је и достижна, како се обично тврди, може само да се нагађа. Неоправдано одузети човеку четрнаест година од живота који му је само једном дат, је ненадокнадив губитак, без обзира којим новцем се то покушава поравнати. Уосталом, чији је то живот на продају? То имање је једноставно ван промета. Али судије само слежу раменима. Где би их то одвело кад би патили од пробуђене савести. Они се једноставно заклањају иза флоскуле да је било каква правда ипак боља него никаква.

Лазар је ипак био смирен, чак задовољан, размишљајући: «Ако и нисам убио Чамџића то још увек не значи и да сам невин. Да нисам неког убио, а да бих ипак остао некажњен да није овог догађаја у далекој Аустралији. Јер кад су ме четници мобилисали у такозвану Југословенску војску у отаџбини и утрапили ми пушку и наредили да пуцам у оне са петокраком звездом на капама да ли сам неког и убио – не знам. Могуће. А то ипак није био немачки окупатор. То су били моји сународници, као што је и Милојица Чамџић. А зашто све човек пуца и убија, никога да објасни. Онај Кинез, Чао Линг, који је пуцао и убио Ћамџића имао је свој реалан мотив – освету. Ја ни тако приземног мотива нисам имао, а пуцао јесам. Морао сам као што је и он, вероватно морао. Он из личних, ја из наметнутих ми разлога. Што моју ситуацију чини још апсурднијом је чињеница да сам, при крају Другог светског рата већ знао да пуцам у оне који побеђују и који ће сигурно победити. Као и да ћу бити позван на одговорност, за тај бесмисао кроз који пролазим, за то лудило које ми је наметнуто да га лудујем. Укратко, ја сам једна трагична, смушена јединка, изгубљена у општем бесмислу постојања. Дакле, ипак сам заслужио да испаштам, па излази да ни ових четрнаест година које сам одробијао, са становишта неке Божје правде, ако је таква уопште на земљи могућа, нису баш сасвим незаслужена казна...»


Случајан избор књиге

Italijanski kroz humor"Италијански кроз хумор" је књига шала и вицева писана у форми двојезичног упоредног текста на српском и италијанском језику. Пошто се нова знања увек лакше прихватају кроз шалу или кроз учење које има шаљиву и опуштену ноту, ова књига је формаирана управо на тој основи. Читаоци ове књиге ће се на првом месту забављати њеним текстовима, али кроз њих и учити језик и повећавати речник новоусвојеним речима из ове књиге.

 

 

 

 

 

 

 

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

М.С.