Одломак из романа Марка Смукова, КОНТРА КОД у припреми:

 БОГОУГОДНИ ДИЈАЛОГ

 Људи по инерцији журе у стадо, где јесте загушљиво,

али је безбедније и лакше, јер не мора да се мисли својом главом.

 - Ви сте Петар Панков, магистар психолошких наука са познатим ,

осталим личним подацима да их не понављам, и са неким безбожничким, богохулним ставовима. Је ли тако или није тако ?

 - Нешто је тако а нешто није. Напротив, ја сам најпобожнији човек у овом безбожничком друштву, претварања и лажи.

 - Пре свега, не ради се ни о каквој оптужби, нико вас ни за шта не терети, ово је више један информативни разговор између двојице равноправних грађана, који стреме истом циљу, просперитету народа коме припадају. Наиме, ви сте објавили онај измишљени интервју без наслова па га морамо цитирати:

 - Прича се да играте тенис сами са собом. Како то успевате?

 - Просто, набавио сам оне лоптице на дугом ластишу, па кад сервирам лоптица- скочица ми се враћа, а је је дочекујем рекетом. И тако док ми не досади.

 - И то вам се свиђа?
 - Да, јер никад не губим.
 - А можете изгледа и без опозиције?
 - Како да не. Ето Слободан Милошевић је морао да има свог омиљеног

опозиционара, а ја не. Све транспарентно и без лажи. У интересу нашег народа. Нећу ваљда дозволити странцима да нас газе, да нам одређују шта ћемо и како да радимо.

 - Па добро, ко је тај ваш виртуелни сабеседник у том измишљеном интервју? Ваљда треба читалац то да зна.

 - То је свако ко себе ту препозна.

 - Зар то не може мало одређеније ?

 - Жалим, не може.

 - Много сте ви чудна нека јединка господне Панков.

 - Хвала на комплименту, господине прото.

 - Шта хоћете тиме да кажете ? Ви као да уживате у својем негирању свега и свакога.

 - Не, грешите, прво, не негирам било кога а поготово не свакога како сте се изволели изразити, а друго, не могу да кријем оно што мислим. Изражавам увек свој став не калкулишући да ли ће коме да се свиди или не.

 - Према казненој евиденцији због такве ваше истинољубивости, већ сте робијали. Шта мислите о тој ружној сенци ваше биографије?

 - Није то никаква сенка, а поготово не-ружна. То је најлепши делић мог живота на који сам изузетно поносан, јер то искуство је одредило моју судбину. Уместо да ме ућуткају, само су ме још више мотивисали да истрајем у разобличавању свега што гуши не само мене него и сав овај народ којем по рођењу припадам.

 - Па сте се дрзнули да ударите и на самог Господа Бога ?

 - То је највећа неистина коју покушавају да ми наметну сви они који нису довољно способни да ствари виде онаквим какве јесу или намерно покушавају да искриве моја веровања. А ја сам најпобожнији човек од свих које знам и мислим да су Богу највише одани баш овакви какав сам. Ја само не подносим паганске ритуале, враџбине, манипулације наивним верницима и оним тобожњим молитвама у храмовима, које је Исус изричито забранио а који вређају Бога, јер му приписују људске особине и то оне најгоре врсте, као што је сујета, осветољубивост, окрутност, безосећајност и подстрекавање младих верника на вршење кажњивих дела стављајући им у изглед могућност покајања и опроста греха, што је нешто најнеморалније што црква проповеда. Људи склони вршењу по друштво штетних, недозвољених па према томе и кажњивих дела, ослањајући се на таква учења цркве, размишљају : док ми то чини задовољство зашто не бих грешио, пошто има могућности када ћу моћи да се исповедим, покајем, причестим и да ми све то буде опроштено.

 - А да ли сте свесни да се таквим својим схватањима супротстављате милионима, чак можда милијардама других верника који посећују цркве, пагоде, синагоге и друге верске објекте, уверени да тиме угађају Богу.

 - Да, тачно, велики је број тих залуђених који прихватају да иду линијом мањег отпора, онако како им је лакше и једноставније, без потребе да размишљају својом главом, мисле да тим верским церемонијалима угађају Богу и да ће им тако лако бити опроштено све што су раније грешили и сагрешили. Али то није онај Бог који је једино могућ, а којег људски ум није у стању да досегне и протумачи, него су то богови тих залуђених маса који нису ни налик истинском Богу. Није случајно Мојсије на питање упућено Богу- ко си ти- добио одговор: ЈА САМ ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ, тако да се сви мислиоци слажу да такав одговор Бога само значи да он људима ставља до знања да човечји ум није довољно моћан да би разумео смисао Божанства које није могуће уподобити људском обличју. Тако да Бог не може да представља особу која воли или мрзи. Јер Бог никога не мрзи и никога не воли, пошто би то значило да је Бог човек са свим људским осећањима, добрим и лошим а то није релно могуће.

 - Али и даље огромна већина мисли исто, мада полазећи са различитих становишта, тако да су сви верници целог света, кугле земаљске супротстављени вашим ставовима, господине Панков.

 - Супротстављени, па шта ? И Сократу две ипо хиљаде година пре Христа била је супростављена маса од петстоједног судије који су га осудили на ужасну смрт испијањем отровног чаја од кукуте, од кога је у стравичним мукама умирао читав један дан, да би се одмах сутрадан покајали и споменик му подигли. Зар то није доказ да истина и правда није увек тамо где је већина .

 - А ви сте се онда охрабрили зато што више не постоји правна могућност да вас бројна судска порота осуди на ужасну смртну казну испијањем отровног чаја од кукуте ?

 - Не бих се заклео да и данас не постоје и да се на неки перфидан начин не изричу исто тако опаке смртне казне. Мада се сада другачије зову. А Сократ је био крив само зато што је препоручивао да свако зарони у своју душу и да види шта се тамо скрива. Обзиром на казну која му је изречена и на чињеницу да по протеку тако великог броја година, још увек највећи проблем, чак и за савременог човека, претставља покушај да завири у своју душу, па да преиспита, али искрено и поштено, према самом себи, шта је учинио а није требало да учини. И шта му преостаје даље да чини, а да не би згрешио пред Богом, па макар то био и онај Бог који он замишља да је могућ, да постоји. Е, па ето ја утолико поштујем сваку религју која утиче да се људи клоне злочиначког поступања. Рекао сам злочиначког поступања, јер злочин је у свакој вери ипак злочин, док се грех различито тумачио, па је често апсурдно шта се све у неким религјама сматра грехом. Напокон, било која вера да је у питању не сме да буде наметнута. Мора се поштовати право избора. А ако се вера, односно једна врста веровања, намеће, чак и деци, то је неприхватљиво и не може бити од користи...


Случајан избор књиге

TrapezКао рецензија уредника:

“Видиш мили, сва сам претрнула од страха када сам постала свесна да испод ових артиста, док високо у ваздуху изводе оне своје вратоломије, није било заштитне мреже. А они су тако храбро, лудо храбро, летели кроз ваздух једно другом у сусрет. И то савршено синхронизовано. Кад се она откачи од својег трапеза и као птица полети њему у сусрет зар није страшно шта би се десило када он на својем трапезу не би стигао до оне, тако прецизно одређене тачке на којој треба њихове руке да се споје и тако чврсто држе. Како то само тако савршено одрађују! За мене је то најлепша љубавна песма која се може видети, коју сам управо одгледала. Срцепарајућа баш ако хоћеш, али са срећним завршетком.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.