Док је седео за управљачем свог, за то време ретко атрактивног аутомобила, поред њега, на предњем, сувозачком седишту, лудирала се, по такту музике из радија, гимназијалка-матуранткиња Ирена.

        Кретали су се улицом Кнеза Милоша, ка периферији. Одједном испред њих се појавило црвено светло семафора на раскрсници где група пешака куља из улице Народног фронта према Масариковој. Морао је да закочи испред самог прелаза. Међу пешацима који су прелазили Кнез Милошеву, срећом на време, пре него што је она угледала њега, препознао је своју супругу. Веома изражене, предпорођајне трудноће,  ваљда се из ГК „Народни фронт“ после неког од рутинских прегледа враћала кући изнад Славије.  Оборио је главу претварајући се да нешто петља око инструмент табле, поред волана.

        -  Хеј пази, нека трудница стала испред каприја и блене у нас! Каква лујка. Куд бленеш, говедо!  Му-у-у-уууу--- Беж ћуркосава, беж' тамо куд си кренула, док још имаш времена, док се није променио сигнал. Невероватно...- викала је Ирена, церекајући се.

        Није подизао главу. Знао је да ће се светло на семафору променити и да ће жена морати да оде. Али то чекање се баш одужило... Само како да се пред њом оправда кад стигне кући. Помисао на сцену која га тамо чека, покварила му је добро смшљену и организовану авантуру са младом, симпатичном гимназијалком.

        А појавило се из подсвести и нешто што се зове савест. А веровао је да је имун на та „самарићанска“ осећања за слабиће. Увек се држао оног схватања да „вук на овцу своје право има...“

        И сад одједном такав, невероватан случај. Да се на тако очигледан начин огреши о брачну верност према жени која носи његово дете и о за који дан треба да му роди сина!

        Наравно, Ирена није ни слутила какве дилеме и бриге море њеног партнера. Она се све време веселила и пренемагала по такту музике коју је сама одабрала, укључујући и снажне басове од који се тресла каросерија и одјекивала свака раскрсница на којој би, због црвеног сигнала, ауто морали да зауставе.

        Чак је своје лепе ноге дигла на инструмент таблу, иако ју је партнер упозоравао да то не чини.   

        Стигли су на његов плац, закључали се у бетонску гаражу, из пртљажника је извадио гумени лежај, укључио приручну пумпу у струју, и за трен су имали одличан лежај. Скинули су се обоје сасвим голи. Он је легао на леђа, рекавши:

        - Знаш Ина, мало сам депримиран, не рачунај на моју активност као што си навикла. Али ево препуштам ти свог нераздвојног сапутника, па покажи шта знаш...

        -  Суперишка, ја ни најмање нисам депрмирана, па пошто ми препушташ иницијативу, баш ћу да је искористим. Држи се. Охооо. Види, види... Мијауууу. Ја сам неваљала цица - маца. Што ја волим да ручакаам мишеве...  

        Тада је прионула. Играла се с тим жилавим комадом, као мачка с мишем, пре него што ће га обзинути и пожвакати.

        - Ха, брзо си се прометнуо у великог пацова. Мислио си нећу моћи да те обзинем и пожваћем. Али ова курождерка има мрежу за тебе. Удавићу те у њој. Гррррр....

        Тада га зајашила, објашила, као истински џокеј на родеу.

        Горела је. Онако рашчупане косе, зажарених зеница, стварно га се доимала као да се прометнула у дивљу мачку. Свршавала је изнад његовог мушког атрибута у серијама...

        „Да ли ћу и ја некад у сексу овако изгарати од уживања или ћу само и даље служити да задовољавам похотне женскаће?“, питао се у себи.

        Стидео се само себе због догађаја испед семафора на раскрсници Кнеза Милоша, Народног фронта и Масаркове. Ни за тренутак није успео да одагна помисао на олују која га чека кад стигне кући, тако да није могао да оргазмира, мада је уживао на известан, чудан начин.

        „Добро је. Ваљда то онда значи да нисам згрешио, да прељубе није ни било.“

        Одвезао је девојку до солитера где је становала са родитељима. На растанку јој је рекао:

        - Знаш Ина, неко време нећемо се виђати. За месец дана полажеш матурски, па гледај да загрејеш столицу.

        - Ха, ха, ха... Хвала душебрижниче. Како- год! Ћао!

        Прилепила му је кратак пољубац и одлепршала у зграду.

        Лако је њој. Сећа се причала му је да је мати престала да пропитује и проверава где се и с ким смуца, а ни отац јој више не приговара да много троши и расипа одкако је престала да му тражи за џепарац.

        Већ је стигао до улаза у свој стан, а никако да му се појави идеја како да жени објсани догађај на раскрсници и да се оправда. Пошто је ушао, жена није као обично прискочила да му придржђи ташну, да га грли и љуби. Дакле, то је то. Лош знак.

          Напокон, баш тада, у последњем тренутку, му је синула идеја како да се извуче. Одлучио је да побесни. Још са врата, бацио је своју ташну с треском на под и почео псовком:

        - Јебеш овај адвокатски живот. Слободна професија тобож, а где видиш слободу. Судијска службена кола на сервису, судија хтеде да одложи увиђај, а мој клијент моли да се не одуговлачи, да ја својим аутом повезем судију, геометра и дактилографкињу, па да обавимо то премеравање парцела док је овако лепо време...

        - Какав судија, какав  геометар, о чему ти причаш? Где су они седели?

        - Зар је то важно? Што ме испитујеш? Па њих двојица су се сместили на задње седиште, а дактилографкињи каваљерски препустили, предње, сувозачко. Мала шашавица, лудача, бар нас је све лепо засмејавала својим будалаштинама...

         Добро је проценио. Сва женина пажња је била скоценрисана на младу гимназијалку која је у њеној свести прекрила сав видик тако није могла бити свесна да у ауту постоји и задње седиште и да неко можда седи на њему...

        Израз жениног лица поче да се мења. Неста оне вертикалне боре између обрва, обрве из косог положаја вратише се у хоризонталу, а лице жене бљесну најлепшим могућим  осмехом, као сунце кад после непогоде сине иза облака.

        Она се мазно приви уз мужа, обасипајући га пољупцима, реквши умилним гласом:

        - Сад ће тебе твоја женица да положи у каду пуну топле миришљаве купке, да ти истрља леђа и да те измасира преко оних делова тела за које знам да  спремно реагују на нежне али страсне додире па ћеш опет да будеш моја срећа и мој расположенко...

        Ма да, давно је то било кад је Жан Жак Русо приметио и забележио да прељуба не постоји ако се за њу не сазна.

        У сваком случају зарицао се  -  никад више швалерације. Моја драга, законита женица, једна једина.


Случајан избор књиге

TrapezКао рецензија уредника:

“Видиш мили, сва сам претрнула од страха када сам постала свесна да испод ових артиста, док високо у ваздуху изводе оне своје вратоломије, није било заштитне мреже. А они су тако храбро, лудо храбро, летели кроз ваздух једно другом у сусрет. И то савршено синхронизовано. Кад се она откачи од својег трапеза и као птица полети њему у сусрет зар није страшно шта би се десило када он на својем трапезу не би стигао до оне, тако прецизно одређене тачке на којој треба њихове руке да се споје и тако чврсто држе. Како то само тако савршено одрађују! За мене је то најлепша љубавна песма која се може видети, коју сам управо одгледала. Срцепарајућа баш ако хоћеш, али са срећним завршетком.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Да би мењали свет који нас окружује понекад је довољно да променимо мисли;

- Основни услов успеха је јасан циљ, максимална концетрација и усмеравање свих снага на једну поенту, без расипања пажње на лево и десно; 

- Проћердао си дан ако данас ниси пеметнији него јуче;

- Конструктивна критика не постоји, зато никад не критикуј, не пресуђуј и не жали се;

- Ако критикујеш показујеш да си заузео став, што одмах изазива контрастав и умањује могућност договора;

- Живот је оно што нам се дешава док очекујемо да нам се деси нешто друго;

- Не дозволи да ти снови остану неостварени само због страха од неуспеха.

М.С.