Ти си геније, - каже ми један.
- Ти си ништарија, - осећам да мисли, а не каже други.
- Добро, шта ти треба? - питам првог.
- Па, кад ме већ питаш, можда би могао да ми позајмиш...
- Носи се...

ВИКТОРИЈА: ОДУЗЕЛИ СМО ИМ СВИНГЕРСКУ НЕВИНОСТ

Иако да се купи запуштен стан, мало среди, па препрода по двоструко већој цени била идеја и новац мога мужа Жиће он је половину зараде уступио Зорану, јер је овај, иначе професионални глумац, одиграо ону одлучујућу, и како сам рече “никад краћу и боље плаћену улогу у животу”, па док смо то прослављали лешкарећи на широком француском лежају у нашој спаваћој соби, после ко зна које по реду испијене флаше шампањца, Зоран рече Жићи:

-         Никад нећу моћи да заборавим какав си ми добитак приуштио. И то баш сада, у правом тренутку, кад сам остао декиниран и го као црквени миш...

-         Добро, али ти си одиграо ону одлучујућу улогу, а затим ангажовао мајсторе, па организовао и надгледао адаптацију...

-         Ма, није то ништа. Ја ипак остајем и даље твој дужник. Не знам како да ти се на прави начин одужим.

-         Како не знаш кад имаш тако лепу и згодну жену, - одвали Жића и оста жив, гледајући мутним, полупијаним погледом Данијелу, која је опуштено лешкарила на самом крају кревета.

Опширније: СВИНГЕРАЈ

Ma kako da nisam bila spremna za brak! Ja da ne znam šta je muž? Pa to je meni moja mamica sasvim lepo objasnila. To je onaj čovek što radi i zaradjuje pare, za koje se onda kupuju živežne namirnice i hrana uopšte. On brine o plaćanju računa za utrošenu vodu, struju, telefon i tome slično. On svojoj ženici donosi cveće i kupuje joj poklone za rodjendan i za druge značajne datume.Uvek je obraduje lepim stvarima kada se vraća sa puta. Šapće joj na uho da je voli. Muž je onaj što svojoj ženi uvek priča samo ono što ona voli da čuje. To je onaj čovek koji zna da majmuniše i da se šali zasmejavajući svoju ženu do suza. On se trudi da ona uvek bude dobro raspoložena i da joj ništa ne nedostaje.
Ne mogu baš reći da moj muž nije takav. Naprotiv, sve to on ispunjava, ali ima jedna čudna stvar koju ja ne razumem. On je insistirao da zajedno spavamo, u istom krevetu! Zamisli ti to... Kaže tako je to u braku...Dvoje u istom krevetu! I onda počne da me ljubi, pa me pita: draga hoćeš li da, ono, znaš već šta?Ja mu odgovorim da hoću ali da sam imala težak dan i da me mnogo boli glava i da sam umorna, pa on odustaje i još mi kaže:
“Da mila, shvatam, oprosti mi...”
Ali sledeće noći on ponovo pokušava pa mu ja opet odgovorim da me boli glava tako da mi baš i nije do toga, pa on odustaje i još me umiruje da ne treba da brinem, da je sve u redu.
Treće noći on takodje pokušava iznova! Zamislite vi to...Takav seksualni manijak. Tri noći zaredom bi hteo!

ОДЛОМАК ИЗ НОВОГ РОМАНА У ПРИПРЕМИ:


Напокон му је у свести синуо закључак да је та дивна девојка уствари чувала њега могуће заразе, а не себе. Она није мислила о себи и свом задовољству. Обуздавајући своје жеље, штитила је по сваку цену непознатог мушкарца, неког кога раније никад није срела, који о њој ништа не зна И не може да је прати Нити да је позива на одговорност. Могла је да му се, онако непромишљено навалентном, само препусти, узме га до краја, да задовољи свој успаљени нагон, своју страст. И после свега једноставно да - нестане. Кад се након годину, две или више, колико траје инкубација, појаве први симптоми опаке, смртоносне болести, она је могла бити далеко. И даље неухватљива.
Али не. Она је бринула о њему.
Према томе није потребна непријатна исповест, признање. Остани само часно недоступна... а да не знам прави разлог за то!

РАСТАНАК (одломак из романа у припреми)


Заиста је већ следећег дана дошла, баш како је доктору обећала да ће доћи. Са неким бочицама мирисног уља за масажу. То је распострла по помоћном сточићу и готово без поздрава одмах отпочела свој ритуал.
Петар је схватио да тако нешто никад раније није доживео. Чудно му је било да су то његова боса стопала, која су га верно служила двадесет пет година, а да он није могао ни сањати да тако спремно, и чак страсно, реагују на спретне, нежне прстиће симатичне цуре, каква је Маријана!
Присећао се свих најлепших тренутака свог живота али такву пријатну опијеност, коју му је приуштила Маријана својом мсажом стопала, био је сигуран да никад раније, чак ни у сексу, није доживео!
Док је изводила свој шоу програм, она је све време неуморно чаврљала, нешто нијансирано извештачено веселим, умиљатим тоном. Речима које су изражавале њену љубав према њему. Али ти изрази љубави и уважавања, некако су га се доимали као ода опраштања. Као оно кад нам неко каже: „...диван си, сладак и добар, такви се не срећу на свакм кораку...“ и онда већ осећаш како ти се кожа јежи и хладни срси струје телом, јер очекујеш да ће да уследи оно фатално – „али“!
Петар није знао да ли ће да га растужи или обрадује то „али,“ које очекује да уследи.

Опширније: RASTANAK

Случајан избор књиге

Loz trece izdanjeШта све можеш кад искрено волиш?

Одговор на ово питање даје овај роман искушења, која непокореним заљубљеницима испоставља њихова непредвидива судбина, на увек актуелним беспућима и животним раскрсницама без путоказа. Мање о рату, а више о миру као сјајном тепиху љубави, националне толеранције и људске солидарности, у који су вредне ткаље источиле очи своје да би затим преко њега загазила прљава војничка чизма. Са апсурдном, нацистичком намером да широм света спасава оне своје сународнике којима је та врста спаса била тако добро дошла као кад би рибу извадили из мора, па је оставили на песку да ужива у благодетима сунчевих зрака. Илија Марковић о томе кратко, сажето каже“Упомоћ! Спасавају ме“. А да ли су ти спашени, после таквог, нетраженог спаса, могли и од кога да затраже помоћ или нешто сами да учине за себе у ратном беспућу у којем су се нашли – тешко.

У свакoм случају рат није доминантна тема овог романа. Пре би се могло рећи да је то прича о љубави, о љубави о каквој се углавном само сања, без потенцијала, али изгледа и прилике, тачније неопходности да се овако изрази. Дакле, ако није стављена на овакво искушење, без обзира на ниво снаге која је подржава, остаје непримећена, тако да је ни сами актери, понекад, нису свесни. А она би да се реализује, упркос свим околностима и непремостивим препрекама, што само доказује да човек заиста може све ако хоће. А Ханс и Бојана су хтели баш то немогуће, рушећи све флоскуле у смислу да је љубав као ватра – без хране се гаси. Или она – далеко од очију далеко и од срца и сл. Због овакве љубави вредно је родити се, проживети свој живот, па о њој нешто и написати, прочитати...

Да ли заиста Бог мотри у интервалима? Да ли му је потребан одмор? Или мотри само оне, на друштвеној лествици важније, па њих све по заслузи награђује или кажњава, а на младе и заљубљене као што су Бојана Петровић и Ханс Грубер не обраћа пажњу? Бар да их тако и други остављају на миру. Али не. Већ током XIX а затим XX века, па и даље све до данашњих дана и сами смо сведоци све већег уплитања државе у живот појединца. Надали смо се да ће то да прође са одласком на сметлиште историје диктаторских режима, комунизма и нацизма. Није прошло. Слободан индивидуализам као бескористан или чак штетан и даље изгледа нема шансе. Зато је ово проблем, вечито актуелан.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

М.С.