"I'd like to get this straight . What you want, what you're talking about. You're playing some kind of strange game."
"Mr. Smukov, I'm one of the bluntest people I know I just told you everything. I don't want my daughter near me. I can't live with her anymore. And as long as you keep her and take care of her and see that she's safe and not out somewhere on the streets, I'll leave you alone."
"And what if I don't?" I asked. "What if hurt her? Or she decides to walk out?"
"I know all about you, Mr. Smukov," she said.gently. "I know you've been taking good care of her."

Odlomak iz rasprodatog romana Marka Smukova, TRAPEZ, poznatog po tome što ga majke preporučuju svojim ćerkama: 
Dok je Tristan tokom celog obeda jedva popio čašu crnog vina, Nenad i Nataša kao da su se takmičili. Ispijali su jednu čašu za drugom. Posle kafe Nenad predloži gostu da njih dvojica malo prošetaju po vrtu stazom okićenom mirisnim, crvenim, roze i belim ružama.
- Tristane, pitam te kao muškarac muškarca: kako ti se sviđaju moje ćerke?
Očigledno, posle onog razgovora sa Jovanom njen muž je odlučio da bude
jasan i direktan. Da bi stvari napokon isterao na čistinu i znao šta se događa, na čemu je i da li on kao otac treba nešto da preduzme i šta bi to trebalo da bude.
Iznenađen takvim pitanjem iznebuha, bez bilo kakvog uvoda ili nekog okolišanja, Tristan, ne otkrivajući još da mu je Nenad otac, a njegove ćerke sestre, polusestre, reče:
- Pa ti i sam znaš da su lepotice. Prelepe su, ali i šarmatne, izuzetno
privlačne... Ja ih istinski obožavam.
- Kako, zar obe?- čudio se Nenad.

Опширније: TRAPEZ

Odlomak iz romana DON'T TOUCH ME u pripremi:

Pričica LIDO nagrađena svojevremeno, vredi li pomena, sa šest hiljada dinara:
Ko ima para kupa se u moru, a ko nema dobro mu je (možda čak i bolje) na zemunskoj plaži Lido. Topao i čist pesak, a Dunav na tome mestu napokon čist bez motornog ulja koje su ranijih godina rasipnički za sobom ostavljali vlasnici brojnih čamaca.
A Dunav kao da se ulenjio ili umorio pošto je protekao celom Evropom, pa tu na tome čarobnom mestu zastao, kolebajući se da li da nastavi svoj dosadni put do Crnog mora ili da se pretvori u ogromno jezero i stane da tu miluje obnažena tela beogradskih lepotica. Takvih kakve nije imao prilike da grli kroz celu severnu i srednju Evropu.
Jer ako ova balkanska zemlja ima čim da se podiči onda je to sigurno i ovaj buket prelepih beogradskih devojaka.
Ali kao što je poznato u svakom buketu ruža nađe se neka koja se izdvaja svojom svežinom i lepotom.
Pošto je završio sa ispitima a nije mu se išlo kući u zabačenu i dosadnu selendru na jugu Srbije, student filozofije Igor, je svojem ocu poslao telegram sledeće sadržine: Dragi ćale položio nisam pao šalji pare. Njegov otac budući da nije studirao filozofiju i da nije bio upućen u pravopis i značaj interpukcije, a naročito važnosti zareza u tekstu, tu poruku je protumačio tako kako svi i tumačimo kada smo u neizvesnosti: onako kako nam je lepše i prijatnije pa je sinu ipak poslao pare.

Опширније: Лидо

Исповест једног титоисте и слобисте – роман ЗАЛУТАЛИ У СОПСТВЕНОМ ПРИВИДУ, одломак МИХАИЛО:
„Већ сам заборавио када сам постао члан Комунистичке партије Југославије, па Савеза комуниста Југославије и напокон Социјалистичке партије Србије. Мењали су се само називи иначе је остало све исто. И организационо и идејно. Дакле ту ако је и било неких промена, биле су само косметичке, али у сваком случају ван моје воље. Нико мене ништа није питао. Одлучивало се негде на врху, без мојег знања и сагласности. Али тако и треба да буде. Нека политику креира онај ко има памети, знања и храбрости за то. Ни у војсци не одлучују сви војници демократским гласањем. Зато су војске и ефикасне. Што је јача дисциплина, војска је успешнија.
Иначе, одувек сам био привржен комунистичкој идеји социјалне правде. Почев од Народноослободилачког рата па све до данашњих дана. Јер ко је поднео главни терет истеривања фашистичког окупатора из ове земље? Наравно, комунисти. Ко је обновио ратом разрушену земљу? Опет комунисти. Ко је спровео индустријализацију и електрификацију земље? Исто комунисти... И онда ми дође неки мудријаш који то оспорава, тврдећи да су поразу Немаца одлучујуће допринели они који су заговарали тактику чекања да фашисте порази неко други и да нам на тацни донесе слободу. Није него.
А онда и оне пароле водимо љубав а не рат...Да смо се сви за тим повели данас бисмо били фашистичко робље. Теглили би и црнчили и ми и наши потомци за Хитлера и његове потомке, његову “вишу, аријевску расу”. Зато не прихватам оцену да је деловање комуниста било штетно за народ, да нису били прави патриоти. Тобож, борили су се за власт. Па и треба да се боре за власт, ако се сматрају способним и позваним да би спровели своје идеје о добробити друштва. А да ли су у томе и успели...

Опширније: ЗАЛУТАЛИ У СОПСТВЕНОМ ПРИВИДУ

Роман ТАБУ, завршно поглавље – одломак, СНЕЖАНА:
Сада ме је још само занимало како ће, кад стигнемо кући, да нас дочека она преостала трећина нашег луцкастог триумвирата, пошто чује шта се десило. Угледавши нас кроз прозор она је излетела пред нас на улицу и док је Стефан још закључавао “фићу” навалила да нас обоје грли и љуби, као да се нисмо видели годинама.
“Како су моји драги, доларски милионери? Где вам је врећа са новцем? Нисте је ваљда препустили неком камионџији, специјалисти за селидбе? Она позната фирма “од врата до врата”? Ја чак и немам представу колики је то дењак лове. Да ли може да стане у ову нашу гајбицу, ако избацимо намештај, па спавамо у врећама за књавање у дворишту...”
Прионула сам да брзо смислим неку цаку. Шта рећи. Како јадну Стелу да поштедим неминовног шока када чује целу истину? Пошто нисам ништа друго могла на брзину да смислим, рекох:
“Можеш ли ти то да замислиш: кулов се одрекао два милиона долара! Види само како је пресрећан. Поносан и задовољан собом...”
Стела је за тренутак занемела. Прво израз неверовања, недоумице, а затим нека мрачна сенка окрзну њену лепу фацу. Она је својим погледом заронила у његове сјајне зенице. И као да је тамо нашла и прочитала нешто што ја нисам могла да видим, тамни облак је полако почео да исчезава са њеног лица. Сунце се најпре стидљиво помаљало иза облака, а затим је синуло у пуном сјају. То као да је Стефану дало крила. Повикао је видно охрабрен.

Опширније: Два милиона

Случајан избор књиге

Svingeri

Овакав наслов може да привуче оне које не би требало да привуче, али и да одбије оне читаоце који би у овој књизи могли наћи баш оно што желе, мада им име романа сугерише нешто друго. Према томе, потврђује се правило да није могуће односно да није лако испуњавати очекивања других. Поготово оних површних читалаца које већ сам наслов може да поколеба, чак обесхрабри, па да и не отворе ову, иначе интересантну, без претеривања говорећи, и  корисну књигу. Јер тај наслов  подсећа на оне модерне црквенодостојнике у неким западним земљама који у својим црквама  богослужења почињу рок музиком, е да би некако привукли и цркву приближили младој генерацији.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Да би мењали свет који нас окружује понекад је довољно да променимо мисли;

- Основни услов успеха је јасан циљ, максимална концетрација и усмеравање свих снага на једну поенту, без расипања пажње на лево и десно; 

- Проћердао си дан ако данас ниси пеметнији него јуче;

- Конструктивна критика не постоји, зато никад не критикуј, не пресуђуј и не жали се;

- Ако критикујеш показујеш да си заузео став, што одмах изазива контрастав и умањује могућност договора;

- Живот је оно што нам се дешава док очекујемо да нам се деси нешто друго;

- Не дозволи да ти снови остану неостварени само због страха од неуспеха.

М.С.