Одломак из романа ТАБУ, Марка Смукова (сценарио за екранизцију):
DON’T TOUCH ME!
EXT. NOĆ. PUSTA ULICA VELEGRADA.
Mladić dvadesetpetogodišnjak, sitan, mršav, srednjeg rasta, intelektualni tip. Deluje mišićavo, žilavo. Lenjo, mlitavo se vuče trotoarom u iznošenoj, jeftinoj majici, farmerkama i pohabanim patikama. Pogleda na svoj ručni časovnik. Kazaljke pokazuju ponoć. On zastaje kod jednog neuglednog restorana. U izlogu je istaknut ručno, flomasterom ispisan spisak jela i cena. Mladić vadi svoj novac iz džepa pantalona, prebrojava ga i posle kraćeg kolebanja ulazi, nesigurno, trapavo i bojažljivo.
INT. SALA RESTORANA PRAZNA. STOLOVI I STOLICE BEZ GOSTIJU. SAMO ZA JEDNIM OD STOLOVA SEDE TROJE: ATRAKTIVNA PLAVUŠA DUGE KOSE I DVA NABILDOVANA GRMALJA.
Pridošlica baci kratak, bojažljiv pogled u pravcu opisane trojke, koja ga gleda netremice, zainteresovano. Njemu to kao da ne sluti na dobro, pa bira mesto za stolom koji je najbliži izlazu. Pošto je seo, ispod obrva diskretno pogleda u pravcu one trojke koja ga i dalje promatra sa interesovanjem. Oni se pri tome međusobno nešto došaptavaju. Očigledno da je pridošli mladić predmet njihovog ne samo interesovanja nego i nekog dogovaranja.
Nonšalantno, pocupkujući po taktu tihe muzike koja dopire iz nevidljivog radia, pridošlici prilazi konobar, odmerava ga svojim ispitivačkim pogledom, sa jedva primetnom senkom ironije u uglu usana.

Опширније: ТАБУ

Роман СВИНГЕРИ, одломак НАЂЕНКА:
Тако сам нашла да су се Фројд и Јунг исцрпно бавили проучавањем снова. Нарочито први, који је веровао да снови представљају неиспуњене жеље и чежње, а које се углавном односе на инстиктивне импулсе, који порекло воде из најранијег детињства лица које сања. Сматрао је да свака цивилизована особа задржава инфантилне облике сексуалног живота, на овај или онај начин, те да зато потиснуте, неиспуњене сексуалне жеље представљају основни мотив – “снагу за конструкцију сна”. Мада се такве жеље не појављују непосредно у сновима, него прерушене на различите начине, да би сањачу биле прихватљивије.
Све ми је то изгледало бесмислено. Какве везе могу имати разјапљене чељусти крвожедне звери из мојих снова са неким мојим “потиснутим инфатилним сексуалним жељама”?
Насупрот Фројду, Јунг није сматрао да снови нешто скривају, него да су изражени симболичким језиком што се можда тешко може разумети, али је у суштини, природни облик људског изражавања. “Поезија је други облик људског изражавања где метафора и симбол имају главну улогу, али ми зато не сматрамо да је највећи део поезије нешто намерно неразумљиво”, односно “снови могу да садрже недокучиве истине, филозофске ставове,илузије, дивље фантазије, сећања, планове, ишчекивања, ирационалне доживљаје, чак телепатске визије, као и ко зна шта још...”
Имајући у виду да се рађамо и умиремо сваког трена, зар није могуће да они неразумљиви делови наших снова, који ни најмање не асоцирају на призоре нашег, садашњег света, нису можда потсећања на нешто што смо проживели у ранијем животу?

Роман истине САХАРА, одломак:
Нисам могао више да се уздржавам, па сам прснуо у смех:
- Еј Пале, ја мислио да си и ти адвокат, кад шта видим – гинеколог! Па, нађе ли што тамо у тим рудокопима сексизма?
Пашко се није дао збунити:
- Само ти Маки уживај гледајући ове пичкице, као бресквице, ово нећеш наћи ни у америчким порно филмовима...
За све то време Тамара је мене гледала унезверено, правдајући се:
- Ја не знам шта им је! Никада им се овако нешто није десило! - онда окренувши се ка њима – Јесте ви полудели или сте само пијани?! – А затим опет према мени – Никада нису били овакви.
Ово Тамарио пренемагање поново ме је насмејало:
- Ма, не треба да се правдаш. Знам ја да се ти дружиш само са поштеним светом, свецима, часним сестрама и калуђерицама.
Тада се Пашко окренуо према оној, коју је представио као Матилду, загрлио је и привукао к себи, па обраћајући се мени, рече:
- Ово је моја Илда, тек је допала у мој харем, њу ти не дам. Али ми смо другари и све братски делимо, зар не? Ево ти Ирис, ту је видим и Тамара, само да је мало раскравиш, да се опусти, па уживајте утроје. Наша Тамарица може много тога да ти покаже, она већ зна све што је требало да научи и да зна...

Опширније: Илда

Роман Марка Смукова СТАРАЦ И СУНЦЕ - уводни одломак


Клизајући се и посрћући по залеђеном асфалту, прекривеним сасвим танким слојем свеже нападаног снега, два кршна младића у перјаним јакнама и са црним капуљачама на глави и преко већег дела лица, једну, наизглед крхку девојку покушавали су да убаце кроз широм отворена врата црног мерцедеса. Она, иако слабије физичке грађе, млатарајући ногама, упорно се одбијала од каросерије аута, тако да су њихови напори били узалудни. Девојка вришти и дозива у помоћ. Мирко се осврће око себе. Снежно бела улица је без иједног пролазника. Нигде никог. Ледена, бела пустиња у недоглед. Професоров поглед се сусреће са очајничким, вапијућим погледом несрећне девојке. Било је само питање тренутка кад ће њен отпор попустити, па да се нађе у колима са нежељеним сапутницима, где не може да доживи ништа добро. Само силовање, а можда и сакаћење или убиство. Највероватније све то, заједно.»Трговина људима, бело робље...» Све то и још тога црног и још црњег брзином муње протутња свешћу професора.
Он се осврће лево десно, али бела улица је потпуно пуста. Нигде никог, па ни полиције сад у овом тренутку, кад је најпотребнија.
«Али ја нисам никакав херој. Ја сам само писао о јунацима, да бих се тако, макар у машти, поистоветио са снагаторима», хтео је да довикне несрећној девојци. Да се оправда. Међутим, пробуђена савест му није дала мира:»Зар ћеш тако да се окренеш и одеш, бедо од човека. Како ћеш после тога да наставиш живот са самим собом, таквим какав си» скоро да је дословно чуо глас из своје подсвести. Мирку из сећања се заискрише стихови из неке песме: Има насладе у боју и страшном понору на крају... Од како је света и века јунаци су били то што јесу. Нити су бирали прилике, нити непријатеље, а нису улетали у борбе само када би за противнике имали слабије од себе, те ако би следсствено томе могли бити сигурни у победу. Будући да за мудровање и колебање није било времена он, не препознавши ни самог себе, викну на оне момке:
«Одмах да сте пустили ту девојку!»

Опширније: Уводни одломак Старац и сунце

Из романа "На раскрсници без путоказа" алтернатива:


- Ватра је привидно укроћена звер која никад не заборавља своје исконско, дивљачко порекло;
- Љубав се догађа и старима, али само међу младима цвета оно најлепше пријатељство, кад се свесрдно деле победе и порази, задовољства и невоље;
- Наметање среће води само у несрећу;
- У рату је заиста све дозвољено, нарочито ако се не мисли о последицама које ће да сносе они недужни;
- Неко жели да буде јунак, а некоме је јунаштво изнуђено;
- У љубави као и у религији блажени су они који не постављају питања него верују и у оно што је невероватно;
- Пријатељства престају кад се људи упознају;
- Мајчино срце је оаза усред пустиње;
- Очи слепе од љубаи непогрешиво проналазе свој пут;
- Кад је љубав стварност слобода може бити само привид;
- Свака птица своме јату стреми;
- Неко рече да је неверовање мајка мудрости и - погреши;
- Какви истражитељи, таква истрага;
- Рат и љубав - ватра и вода. Познато је ко побеђује;
- Какве судије, таква правда;
- Не качите се са заљубљеном женомн, бићете поражени;
- Љубав покреће ратове, прекраја светове, она води нас против свих светова
- За страдалн ика у беспућу свака стазица је пут наде;
- Хроми ће проходати, слепи ће наћи свој пут и угрожени своје прибежиште уз помоћ лозинке - Боже помози!

Случајан избор књиге

Italijanski kroz humor"Италијански кроз хумор" је књига шала и вицева писана у форми двојезичног упоредног текста на српском и италијанском језику. Пошто се нова знања увек лакше прихватају кроз шалу или кроз учење које има шаљиву и опуштену ноту, ова књига је формаирана управо на тој основи. Читаоци ове књиге ће се на првом месту забављати њеним текстовима, али кроз њих и учити језик и повећавати речник новоусвојеним речима из ове књиге.

 

 

 

 

 

 

 

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

М.С.