Трактат о љубави из романа САХАРА (одломак)


Имао сам чудан осећај да су ми године невероватном брзином, некако поред мене, пролетале једна за другом, док су се дани лењо вукли као претоварен, теретни воз. Чудно врло чудно, дани дужи него године. И могу без претеривања рећи да скоро ни један није протекао, а да мојим сећањима није искрио лик, осмех, баршунасти глас моје Илде барем на кратко. Па да ли је то љубав? Кад ми поставе то неизбежно питање – да ли сам био заљубљен – ја просто не знам шта да одговорим. У мом вокабулару појам „љубав“ никако да добије свој прави смисао. Кад год чујем да неко негде изговори ту реч ја се сетим оне, не знам одакле покупљене мисли која ми је остала урезана у сећању да је истинска љубав као сабласт о којој сви говоре а нико је није видео.
А доживео? Па не каже се ваљда без разлога да је љубав појам са највише копија.... Прочитам ту и тамо, некад видим у неком филму, а имао сам прилике и да чујем понеког старца да узвикне: „Ма волео сам је мајку јој јебем!“ Па зашто је онда псујеш ако си је волео, идиоте... Претпостављам да је код тог човека за собом оставила неке неизбрисиве трагове али не и лепе успомене.

Опширније: Шта је љубав?

Пошто сам завршио рукопис овог романа примим решење Вишег суда у Београду Рех.бр.26/11 од 27.априла 2012. године којим се „УТВРЂУЈЕ да је решење Народног одбора Реона града Цетиња број 6/1949 од 25.01.1950. године ништавно од тренутка доношења и да су ништавне све његове правне последице, рехабилитовано лице Марко С. Смуков СМАТРА СЕ НЕОСУЂИВАНИМ.“
Дакле, после 63 године сазнајем који државни орган, за мене до сад невидљив и непознат, је донео решење које је запечатило моју судбину али са закашњењем од више месеци. Јер ухапшен сам 1949. године и без икаквог решења, па и без објашњења зашто ме хапсе, за шта сам оптужен, а сад видим да је потпис функционера, органа који је донео решење, као и потпис лица које је издало налог за хапшење и свих других актера у том безакоњу, замрљана су црном, непрозирном тинтом! А у тој документацији такве лажи, да сам рекао ово или оно, без навођења где када и коме сам то рекао. Дакле, нешто што нисам никад ни помислио, да данима нисам могао да дођем себи од беса. Ипак, у тој документацији, која је стигла на захтев овдашњег Вишег суда у Београду, нашао сам и нешто истинито, где се описује моје држање на издржавању казне, „...није се залагао у раскринкавању оних који су задржали непријатељски став.“ Ето, напокон, званичног објашњења зашто сам тамо, у голооточком паклу, задржан осамнаест уместо осам месеци, колико сам кажњен.

Опширније: Роман САХАРА (одломак)

Напокон, једне од многих непроспаваних ноћи, брига и стрепње, догодило се оно што он ни у својим најгорим, ноћним морама није могао сањати. Док је поред досадног ТВ програма, бројао ситне, послепоноћне сате, брижно очекујући да му се ћерка врати са прославе рођендана њене другарице Јелене, она се појавила отеклог лица, свег у модрицама. Само је пројурила поред оца, побегла у своју собу, кратко му одбрусивши, тоном којим му се никад раније није обратила:
«Ништа немој да ме питаш...»
Мирко је скочио са кауча на којем је седео и покушао да уђе код ћерке да се објасне али врата су била закључана. Викао је да он то не може да поднесе, да мора да зна шта се десило, али Мирјана му је само нешто блажим, скоро молећивим тоном, кроз затворена врата одговорила да није ништа страшно, да се смири, да она сада мора да спава и да ће му сутра све објаснити.
Наравно, Мирко није могао ни помислити на спавање. Нестрпљиво је чекао да сване следећи дан и да се негде око једанаест сати појави Мирјана са оним истим модрицама које су сада већ попримиле неку жућкасту нијансу. Пошто се умила, глумећи добро расположење, спустила се на кауч поред оца, загрлила га, више пута пољубила и тек тада заплакала:
«Тата, смири се и само ме пажљиво саслушај. Уосталом, и немаш шта друго да учиниш. Ти си ту потпуно немоћан, а твоја помоћ ми овог пута и не треба. То што ми је учинио, заслужила сам. Али ја га волим, а и он воли мене. Удаћу се за њега...»

Опширније: Роман СТАРАЦ И СУНЦЕ (одломак)

Напокон је, уздрхталим гласом, ваљда први пут, од како смо се срели, процедила:

-  Волим те, Маки. Много те волим...

- Хеј, Илда, шта ти то сада значи? Зар нам, и без тога, није било лепо, прелепо! Нећу да сада све то јединствено, незаборавно, сведемо на ниво те излизане флоскуле.    

-  Добро, а љубав? Зар мислиш да то не постоји?

- Како могу да видим, постоји као љубомора, посесивност, моногамија, неслобода, патња... Нешто чудно, ближе мржњи него пријатељству. Што више љубави, то више очекивања од оног, наводно, вољеног. Ономе који воли никад довољно одговарајућег узвраћања. Просто да никад не пожелиш да будеш превише вољен и на тај начин вечити, неизбављиви дужник... Стални сукоб између стварности и фантазије, неуротичност? Не треба нама то.

ПОКАЖИ ШТА ЗНАШ

Тачка је завршена. Громогласно је тражено да игра поново исто, на бис. Илда је села поред мене, за наш сто. Прилази нам изузетно дотерана жена, трiдесетих, сва окићена златом и драгим камењем, око врата, око руку, на прстима, као божићна јелка, па пита мене да ли бих пристао да девојка игра за њу и њеног мужа, Швабу, који не зна српски али је опчињен игром.

-  Како може да игра за твог мужа, кад се овде игра за целу салу?

 -  Тако што ће да гледа у нас и само у нас, док игра. Јер њене очи, њен смешак, израз њеног лица говори више него цела њена игра.

 -  Девојка је слободна. Питајте њу - рекох.

-  Може за хиљаду марона! - лупи Илда и оста жива.

Жена се врати свом Шваби, овај потврдно климне главом, па дама поново приђе нашем столу:

-  Договорено!

Опширније: Одломак из романа у припреми "Сахара"

Случајан избор књиге

Italijanski kroz humor"Италијански кроз хумор" је књига шала и вицева писана у форми двојезичног упоредног текста на српском и италијанском језику. Пошто се нова знања увек лакше прихватају кроз шалу или кроз учење које има шаљиву и опуштену ноту, ова књига је формаирана управо на тој основи. Читаоци ове књиге ће се на првом месту забављати њеним текстовима, али кроз њих и учити језик и повећавати речник новоусвојеним речима из ове књиге.

 

 

 

 

 

 

 

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Неуспех је понекад уско брвно за прелаз преко набујале реке ка успеху;

- Без обзира шта предузимаш увек ће се наћи неко ко ће ти рећи да грешиш. За успех је најважније имати самопоуздања, а некима као да је једина брига како тога да те лише;

- Треба имати на уму да су људи углавном презаузети размишљањем о себи, тако да су закључци које изводе о теби, површни, те следствено томе и њихова мишљења непоуздана, па им не треба придавати одлучујући значај;

- Познато је да прилика ствара лопова, а кад је у питању прељуба значи да се у правом тренутку, на одговарајућем  месту нашла погрешна особа;

- Стално слушамо да је политика курва, а сви смо до гуше у њој, па да ли то онда значи смо сви ми курвари?

- Ако себе хипнотишемо нетачним уверењима не треба да се чудимо што имамо проблеме;

- Не морамо се волети, али ни мрзети, зар не?

- Мржња не убија оне које мрзе него оне који мрзе;

- Неподношљиво је мрска љубав која се нуди ако на њу не можемо да узвратимо;

Мали подстрек сујети младе особе може да буде од користи за развој њеног самоуздања, без којег нема успеха у животу али је штетно ако тако надувани его постане сам себи сврха...

М.С.