Predvečerje poslednjeg dana stare godine je možda interesantniji deo novogodišnjeg ludila nego i sam doček. Jer sve je u nekom isčekivanju, nečeg nemoguće lepog, nečeg neobičnog, predivnog. Tada su sva nadanja realna, sve fantazije na dohvat ruke, treba samo dohvatiti i uzeti sve što ti duša želi. Tada se ni bukvalno govoreći ne pita za cenu a o posledicama ko bi tada bio lud i da pomisli.

Jedne takve večeri na Terazijama u Beogradu našli su se Mirko i Vlada, stari i provereni dugogodišnji drugari. Mirko je bio poznati beogradski zavodnik i srcelomac koji je kao leptir leteo od jednog ženskog cveta do drugog, dok je Vlada tu negde kaskao iza njega. Ni njemu kao plejboju broj dva nije bilo loše: sve što bi mu dosadilo ili preteklo Mirko mu je velikodušno ustupao. Tako je bilo dobro i jednom i drugom, a ni devojke koje bi Mirko posle upotrebe odbacivao nisu baš sasvim loše prolazile jer su na Vladinom ramenu mogle da se isplaču do mile volje, pa i da se uteše..

Dakle, za doček u Mirkovom stanu njega je tamo čekala njegova aktuelna simpatija sa kojom je "bio u šemi" već za njega rekordnih godinu dana, ali problem je bio Vlada: on nije imao partnerku za tu čarobnu noć.

"Pa to ti nije nikakav problem" - hrabri ga Mirko - "eno ti one crnke pored izloga. Priđi joj i pozovi je pa idemo kod mene, moja Gordana nas sigurno nestrpljivo isčekuje…"

"Hajde obradi je ti, molim te. Učini mi to, ti si u tome nenadmašan" - gurka Vlada Mirka.

Опширније: SREĆNA NOVA GODINA!

Pričica LIDO nagrađena svojevremeno, vredi li pomena, sa šest hiljada dinara:
Ko ima para kupa se u moru, a ko nema dobro mu je (možda čak i bolje) na zemunskoj plaži Lido. Topao i čist pesak, a Dunav na tome mestu napokon čist bez motornog ulja koje su ranijih godina rasipnički za sobom ostavljali vlasnici brojnih čamaca.
A Dunav kao da se ulenjio ili umorio pošto je protekao celom Evropom, pa tu na tome čarobnom mestu zastao, kolebajući se da li da nastavi svoj dosadni put do Crnog mora ili da se pretvori u ogromno jezero i stane da tu miluje obnažena tela beogradskih lepotica. Takvih kakve nije imao prilike da grli kroz celu severnu i srednju Evropu.
Jer ako ova balkanska zemlja ima čim da se podiči onda je to sigurno i ovaj buket prelepih beogradskih devojaka.
Ali kao što je poznato u svakom buketu ruža nađe se neka koja se izdvaja svojom svežinom i lepotom.
Pošto je završio sa ispitima a nije mu se išlo kući u zabačenu i dosadnu selendru na jugu Srbije, student filozofije Igor, je svojem ocu poslao telegram sledeće sadržine: Dragi ćale položio nisam pao šalji pare. Njegov otac budući da nije studirao filozofiju i da nije bio upućen u pravopis i značaj interpukcije, a naročito važnosti zareza u tekstu, tu poruku je protumačio tako kako svi i tumačimo kada smo u neizvesnosti: onako kako nam je lepše i prijatnije pa je sinu ipak poslao pare.

Опширније: ЛИДО

Motor je parkirao pored nekog restorana sa senovitom baštom. Tu je izabrao sto i zauzeo položaj koji mu je omogućavao pogled na ulicu i prolaznike. Ljudi, žene, nestašna i vesela dečica, poneki starac i starica... Neki pogureni, poštapajući se, prolazili su. Svaki zanet nekim svojim brigama, željama, težnjama. Svi nekud žure, obave neki poslić, pa se vraćaju svojim kućama, svojim bližnjima. “Ovi bar neće morati da beže i da se spašavaju u kolonama nesrećnika. Ovaj narod ovde živi svoj uobičajeni život, kao da se tamo negde, na samo par stotina kilometara udaljenosti, ne događa egzodus. Ovde životna reka teče svojim uobičajenim tokom. Samo on u ovom gradu, kao ni bilo gde na planeti, nema ni kuće, ni kućišta. Niti bilo koga bliskog. Mada, ko zna...

            Sa jednog panoa pozivao ga je neki oglas: poljoprivredno-voćarsko dobro “Na-Mi” traži radnike za sezonski posao branja voća, posebno šljive ranuše i trnovače. Tristan pretražuje svoj ruksak, pronalazi ono pismo u kojem je njegova sada pokojna majka opisala svoj dolazak u Užice i gle – nema sumnje, radi se baš o imanju njegovog nedokučivog oca, Nenada Mandića. Sada mu je već bilo jasno da ovaj naziv poljoprivredno - voćarskog dobra čine početni slogovi imena njegovih polusestara. “Za prvi slog mojeg imena tu nema mesta. A izgleda da se ne bi baš ni moglo sinhrono, milozvucno uklopiti. Delovalo bi suviše rogobatno, remetilački “ – nasmejao se na tu pomisao, više zadovoljan nego tužan.. Srce mu zaigra pri pomisli na mogućnost da tako lako uspostavi kontakt sa svojim misterioznim roditeljem i njegovom porodicom. Ali ne i direktno. Više sa strane, kroz sezonski, najamni rad. Baš fino. Kao poručeno. Anonimno i neupadljivo, koliko god to bude moguće. Pa da onda, u zavisnosti od razvoja situacije na kraju  ipak odluči da li da se otkrije ko je i šta je, ili da tako skrivenog identiteta ostane do kraja. Jer njemu više nikakav otac nije bio potreban, a pogotovo tek takav koji je njegovu majku i njega bezobzirno napustio i pre nego što se rodio. Tako da i ne zna za njegovo postojanje.

Опширније: Roman TRAPEZ - odlomak

Одломак из романа Марка Смукова, КОНТРА КОД у припреми:

 БОГОУГОДНИ ДИЈАЛОГ

 Људи по инерцији журе у стадо, где јесте загушљиво,

али је безбедније и лакше, јер не мора да се мисли својом главом.

 - Ви сте Петар Панков, магистар психолошких наука са познатим ,

осталим личним подацима да их не понављам, и са неким безбожничким, богохулним ставовима. Је ли тако или није тако ?

 - Нешто је тако а нешто није. Напротив, ја сам најпобожнији човек у овом безбожничком друштву, претварања и лажи.

 - Пре свега, не ради се ни о каквој оптужби, нико вас ни за шта не терети, ово је више један информативни разговор између двојице равноправних грађана, који стреме истом циљу, просперитету народа коме припадају. Наиме, ви сте објавили онај измишљени интервју без наслова па га морамо цитирати:

 - Прича се да играте тенис сами са собом. Како то успевате?

Опширније: КОНТРА КОД

Како нас возе или возају наши политичари, спасавајући саме себе, наводно тражећи спас за нас... Претпостављам да не треба тумачити метафоре

Putnici u jednom avionu, gledajući van kroz prozore, zapaziše da je jedan od motora eksplodirao. Iznenada, drugi motor je isto ekssplodirao i stjuardese nisu uspevale da duže vreme zadrže kontrolu nad panikom koja je zahvatila putnike.
Pilot izađe iz pilotske kabine i krene da putnicima uliva samopouzdanje, uveravajući ih da nema razloga za brigu. Putnici se umiriše i opušteni ponovo sedoše na svoja sedišta.
Pilot podigne nekoliko paketa ispod sedišta i podeli ih članovima posade. Gledajući njihove pokrete jedan od putnika zapita:
“Nisu li to padobrani?”
Pošto je pilot odgovorio potvrdno putnik nastavi:”Ali, zar niste rekli da ne treba ništa da brinemo?”
“Jesam,” odgovori pilot dok je i treći motor prestao da radi. “I dalje tvrdim da nema razloga za brigu. Čekajte ovde i opustite se, a mi odosmo po pomoć.”

Опширније: ПРЕТЕЖНО ВЕДРО - одломак

Случајан избор књиге

PosrtanjeИз рецензије уредника:

“Радња је бескрајној занимљива и динамична, ликови сурово реални, не можемо а да се не запитамо да ли се све то стварно догодило...”

Импресије читалаца са интернета:

Ана Марић, студенткиња права:

“Овај роман Марка Смукова препоручујем, пре свега, студентима права, адвокатским приправницима и уопше читаоцима који имају неког посла у правосуђу или их само интересује шта се тамо догађа, какви су међусобни односи посленика права... Може бити од користи. Да се научи и нешто чега нема у уџбеницима Правног факултета. Штиво питко и трезвено срочено.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.