Макијавели, парафразирано: Неутралност у сукобу између два ривала је најгора опција јер неопредељени ће се замерити побеђеном што му није помогао у невољи, а победнику што му се није придружио док је исход био неизвестан, па је тако изразио сумњу у исправност победничког става. Дакле, губи наклоност обе стране!

Марко Смуков

Пензионер у пекари:
- Могу ли да добијем један жу-жу?
- 'Оћете да вам запакујем? Мислим, очигледно имате госте, па...
- Не, хвала. То ћу одмах да смажем.
- Зар цео? Толико сте гладни?
- Не, то је мој уобичајен оброк за доручак.
- Баш сте расипни. А овамо се прича како пензионери тешко живе...
 - Лаж! Непријатељска пропаганда западних сила. Мада је, зна се, за све крива Русија, кажу. Не знају како и чему се та кривица браће Руса конкретно састоји, али сви се слажу да је тако. Па, 'оћул коначно добити тај жу-жу?
- Ево, изволите.
- Ммм, ммм.
- Види стварно! Одједном оде цео. Баш сте били гладни. Само господине убудуће кад желите одједном цео жу-жу, молимо вас да то наручите барем два дана раније. Знате, толика количина... хм.

- Сине, она је неоспорно лепог изгледа и држања, а уме и да се дотера, обуче како ваља. Али уверена сам да крај ње нећеш бити срећан. Осим сада док се још забављате, јер сваки почетак је диван и обећавајући као што се десило и у мом промашеном браку. У ствари, ти данас потпуно заслепљен ниси у стању да реално сагледаш... да је она својеглава и мисли да је увек у праву...
- Уместо да ми захвалиш што ти лепо гледам кућу која блиста од чистоће, као и дечицу, ти ме стално прекореваш - одговори Гордана повишеног гласа. - Други би били срећни да имају тако марљиву супругу. Комшије ти завиде на лепој и верној жени, а колики су ми се већ удварали да не говорим...
Мала: - Хеј, немој да губимо време, подметни ми јастук под гузу, може се Газда вратити из града и прекинути нашу идилу. А ја сам неколико ноћи мислила на овај тренутак а богме и сањала...

Београђанка, Коста Димитријевић

М.С: Ко не слуша резон и искуство мајке слушаће олују и завршити код продавачице секса на парче!

Основно, неприкосновено правило за писца је да пише тако како би обрадовао свога читаоца. Јер се књиге и пишу за читаоце, а не да би украшавале неке полице и сведочиле о писмености свога власника , зар не? Е, па овај роман Марка Смукова ТРАПЕЗ је једна таква, ретка  књига, коју мајке препоручују својим ћеркама, али и ћерке својим друговима и другарицама, што је веће чудо него чињеница што је преведена на енглески и што се као TRAPEZE продаје у Њујорку и Лондону. Па уживајте ако успете да тај распродати роман још негде нађете...

Кад ми поставе питање да ли сам био заљубљен ја занемим. Не знам шта да одговорим, па испадам чудак. Јер свако је уверен да је доживео љубав. То осећање са највише копија, како он односно она замишља љубав. 
 Нећу да сметам. Остављам вам ваше илузије, али ако баш желите да видите шта је истинска љубав прочитајте овај роман "На раскрсници без путоказа", можда ће помоћи да схватите како изгледа та сабласт, идеална љубав, о којој сви говоре, а нико је није видео. Ваш Марко Смуков.

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.