Пошто је на сахрани старог пастира ридајући исплакала своје прелепе очи, младу, по лепоти надалеко чувену чобаницу, њене другарице питају зашто толико пати за неким ко је био тако стар и ружан?

-   Зар је био стар и ружан? - чуди се чобаница и додаје: -  Ја то нисам приметила. У његовим очима сам видела само одраз моје лепоте и ризницу његове мудрости и доброте...

Као што сам већ написао знао сам да ћу се читању "Београђанке" од Косте Димитријевића, издавач Прометеј Београд, враћати али нисам очекивао да ће то бити тако брзо, већ сутрадан.

Присетио сам се оног мишљења да се уживање догађа као резултат појачаног улагања пажње. Сад сам имао и прилику да се у тачност тог става непосредно уверим. Тек читајући по други пут ову изванредну књигу схватио сам смисао оног поднаслова "Роман о једном сметењаку", мада  би се могло написати и у множини -  роман о сметењацима, јер у овој књизи не запазих ни један лик који не спада у ту врсту људи. Мада ко зна. Можда приликом неког следећег читања са мало више "појачаног улагања пажње" наиђем и на неког витеза без мане и страха.

Желим да одам признање аутору што се није устручавао да праву ствар, у правом тренутку и на правом месту назове правим именом, јер би сваки еуфемизам деловао извештачено, па и јадно, кукавички, као хипокризија. А што се тиче еротике илити порнографије, ја је ни у последњем поглављу нисам нашао. Јер то што је тамо описано не делује на мој либидо потстицајно, стимулативно... Не бих могао пожелетги да се нађем на месту било којег од оних силних јебача.

Пре би се могло рећи да је то, мада делује крајње реално па дакле и истинито, дакле уверљиво, једна врста суноврата, понора у којем се сви ти ликови узалуд копрцају, као да немају снаге да се искобељају, спасавају.... А познато је да ако немаш снаге да се извучеш из понора, имаш довољно способности да у њега не упаднеш. Костина јунакиња Мала очигледно није на прави начин ни покушала да се извуче из брлога у којем се нашла, па зато код читаоца и не изазива минимум саосећања за своју судбину, јер "за црва у корену рена његов живот је сладак!"

Сложени роман "Београђанка" са вишетруком поруком вреди прочитати, ако не баш као ја - више пута, бар једном али са појачаним улагањем пажње.

Марко Смуков

Кад сам се већ нашао у књижари Дерета одбројим 864 динара и купим најновију књигу мог уредника у икздавачкој кући, Прометеј Београд, Косте Димитријевића "Београђанка", решен да мало угађам уреднику, ред је, неким афирмативним приказом. Кад погледам, а оно књижица ни мање ни више него 469 ситно куцаних страница, скоро без дијалога, тешко читљива за моје очи, нападнуте глаукомом. Онда видим "Београђанка" је нешто као кућни љубимац међу читалачком публиком, добро се продаје. Како и не би са таквим педигреом. Шта ћу јој ја...

Јес' да ми наочари више одмажу него што ми помажу, али ипак сам јуначки догурао до краја. Ремек дело, нема се шта друго рећи. Поготово што видим да су рецезенти познатији и бољи од мене већ написали шта је имало да се напише. Ја ту немам шта  ни да додам ни да одузмем. Могао бих само да покварим, па је боље да се уздржим. Јес' да је текст мало преозбиљан за мој укус, али и Толстој и Достојевски су писали без зрнца хумора. Уосталом, Коста је пет година млађи од мене. Кад дође у моје године можда ће и он писати ноншалантније, сажетије, са мало више зајебанције. Ух, тај мој стил. Ето, омакло ми се. А толики паметни литерати су ме упозоравали да мало упристојим свој речник. Узалуд. Старост  -  лудост.

Укратко, књига Косте Димитријевића "Београђанка" вреди свих 864 динара, мада бих ја дао још толико да је требало. Волим што ћу је имати у својој кућној библиотеци, да је могу с времена на време прелистати. Барем делимично, онако с брда с дола. А нашег заједничког издавача, Прометеј  и писца Димитријевића молим да ми опросте ако им овај мој текст није сасвим по вољи. Јер са моје 84 године могло је да испадне и горе. Уз велико уважавање. Смуков

Слажем се да "нема бесплатног ручка", али цене су различите.

***

-   Госпођице, јел'мож'за хиљаду евра?

-   Пааа, може, како не би могло!

-   Добро, а за педесет?

-   Како вас није срамота! Знате ли ви ко сам ја?

-   То смо већ утврдили. Сад разговарамо конкретно о цениSmile

-  Приметити или измишљати?

-  Гледати или халуцинирати?

-  Проживети или сањати?

... а читаоца?

   Шта ће ти моји снови кад имаш своје, које још увек не успеваш да протумачиш?Embarassed

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Паметна жена никад неће од мужа тражити дозволу за било шта. Она ће га промишљеним потезима навести да и он пожели исто што и она;

-  Отпор жене је боље схватити као одраз њеног искуства;

-  Кад открије да су јој све хаљине постале тесне, пре него што предузме нешто како би своју телесну тежину вратила на ранији ниво, жена ће најпре кренути у акцију да открије да ли су њене познанице гојазније од ње;

-  Једна славна лепотица тврди да колико она познаје мушкарце, било је потребно да му покаже како је привлачна отпозади да би он тек затим обратио пажњу и на лепоту њеног лица

-  Чувај се жене која те превише воли. Што те више воли све више је уверена да јој не узвраћаш довољно;

-  Она никад свесно не лаже, напротив уверена је да истину збори и искрено се чуди што јој нњ верујемо;

-  Тврди се да је високе потпетице измислила жена коју су љубили у чело;

-  Паметна жена са поштењем, као ни са парфемом, неће претеривати