Пошто је на сахрани старог пастира ридајући исплакала своје прелепе очи, младу, по лепоти надалеко чувену чобаницу, њене другарице питају зашто толико пати за неким ко је био тако стар и ружан?

-   Зар је био стар и ружан? - чуди се чобаница и додаје: -  Ја то нисам приметила. У његовим очима сам видела само одраз моје лепоте и ризницу његове мудрости и доброте...

Као што сам већ написао знао сам да ћу се читању "Београђанке" од Косте Димитријевића, издавач Прометеј Београд, враћати али нисам очекивао да ће то бити тако брзо, већ сутрадан.

Присетио сам се оног мишљења да се уживање догађа као резултат појачаног улагања пажње. Сад сам имао и прилику да се у тачност тог става непосредно уверим. Тек читајући по други пут ову изванредну књигу схватио сам смисао оног поднаслова "Роман о једном сметењаку", мада  би се могло написати и у множини -  роман о сметењацима, јер у овој књизи не запазих ни један лик који не спада у ту врсту људи. Мада ко зна. Можда приликом неког следећег читања са мало више "појачаног улагања пажње" наиђем и на неког витеза без мане и страха.

Желим да одам признање аутору што се није устручавао да праву ствар, у правом тренутку и на правом месту назове правим именом, јер би сваки еуфемизам деловао извештачено, па и јадно, кукавички, као хипокризија. А што се тиче еротике илити порнографије, ја је ни у последњем поглављу нисам нашао. Јер то што је тамо описано не делује на мој либидо потстицајно, стимулативно... Не бих могао пожелетги да се нађем на месту било којег од оних силних јебача.

Пре би се могло рећи да је то, мада делује крајње реално па дакле и истинито, дакле уверљиво, једна врста суноврата, понора у којем се сви ти ликови узалуд копрцају, као да немају снаге да се искобељају, спасавају.... А познато је да ако немаш снаге да се извучеш из понора, имаш довољно способности да у њега не упаднеш. Костина јунакиња Мала очигледно није на прави начин ни покушала да се извуче из брлога у којем се нашла, па зато код читаоца и не изазива минимум саосећања за своју судбину, јер "за црва у корену рена његов живот је сладак!"

Сложени роман "Београђанка" са вишетруком поруком вреди прочитати, ако не баш као ја - више пута, бар једном али са појачаним улагањем пажње.

Марко Смуков

Кад сам се већ нашао у књижари Дерета одбројим 864 динара и купим најновију књигу мог уредника у икздавачкој кући, Прометеј Београд, Косте Димитријевића "Београђанка", решен да мало угађам уреднику, ред је, неким афирмативним приказом. Кад погледам, а оно књижица ни мање ни више него 469 ситно куцаних страница, скоро без дијалога, тешко читљива за моје очи, нападнуте глаукомом. Онда видим "Београђанка" је нешто као кућни љубимац међу читалачком публиком, добро се продаје. Како и не би са таквим педигреом. Шта ћу јој ја...

Јес' да ми наочари више одмажу него што ми помажу, али ипак сам јуначки догурао до краја. Ремек дело, нема се шта друго рећи. Поготово што видим да су рецезенти познатији и бољи од мене већ написали шта је имало да се напише. Ја ту немам шта  ни да додам ни да одузмем. Могао бих само да покварим, па је боље да се уздржим. Јес' да је текст мало преозбиљан за мој укус, али и Толстој и Достојевски су писали без зрнца хумора. Уосталом, Коста је пет година млађи од мене. Кад дође у моје године можда ће и он писати ноншалантније, сажетије, са мало више зајебанције. Ух, тај мој стил. Ето, омакло ми се. А толики паметни литерати су ме упозоравали да мало упристојим свој речник. Узалуд. Старост  -  лудост.

Укратко, књига Косте Димитријевића "Београђанка" вреди свих 864 динара, мада бих ја дао још толико да је требало. Волим што ћу је имати у својој кућној библиотеци, да је могу с времена на време прелистати. Барем делимично, онако с брда с дола. А нашег заједничког издавача, Прометеј  и писца Димитријевића молим да ми опросте ако им овај мој текст није сасвим по вољи. Јер са моје 84 године могло је да испадне и горе. Уз велико уважавање. Смуков

Слажем се да "нема бесплатног ручка", али цене су различите.

***

-   Госпођице, јел'мож'за хиљаду евра?

-   Пааа, може, како не би могло!

-   Добро, а за педесет?

-   Како вас није срамота! Знате ли ви ко сам ја?

-   То смо већ утврдили. Сад разговарамо конкретно о цениSmile

-  Приметити или измишљати?

-  Гледати или халуцинирати?

-  Проживети или сањати?

... а читаоца?

   Шта ће ти моји снови кад имаш своје, које још увек не успеваш да протумачиш?Embarassed

Случајан избор књиге

Boje sutonaРецензија издавача:

После мноштва прозних остварења Марко Смуков се јавља својом првом песничком збирком. Једноставним стиховима и римама покушава да прикаже сву сложеност људског живота. Читалац ће осетити да је у стихове стао читав један век живота. Сам писац каже: "Све што имам на снове сам свео". У књизи Боје сутона Марко Смуков говори о вечитим песничким темама: о путовањима, женама, љубави, срећи и несрећи...

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.