Према изводу из рецензије уреднице издања књиге "Свако своју причу ... да исприча" Марко Смуков ..." се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице, али и неизбежан коментар писца који са великом љубављу и разумевањем представља своје јунаке."

Са оваквом оценом могао бих се сложити али само делимично, јер ја не стојим иза онога што чине и причају моји јунаци. То су њихове приче, а не моје. Ја јесам аутор али моје ауторство се своди само на одабир занимљивих случајева и угла посматрања, па снимања онога што нас окружује, што се око нас догађа, а да тога извесно нисмо ни свесни. Или одбијамо то да приметимо, а поготово да му дамо такав значај да би се о томе написала једна оваква књига.

А ето, та књига се нашла у библиотеци Америчког универзитетског цента у Берклију, што је мене наравно веома изненадило, јер нисам ништа учинио да би се тако нешто десило, а не верујем да је томе допринео, на било који начин, ни мој издавач, јер се он није потрудио ни да се та књига, нађе у продаји. Наиме, кад је лист "Глас јавности" објавио о томе врло ефектно срочен чланак, са фотографијом моје маленкости у гро плану, уследили су бројни коментари на Интернету са питањем читалаца где се може купити та књига пошто је у књижарама мојег издавача, а самим тим и дистрибутера, није било могуће наћи. На моје инсистирање где нестаде та књига од издавача добијам одговор да је у њиховом магацину у Батајници дошло до поплаве, па да су уништене многе књиге. Изгледа нека селективна поплава, пошто су "уништене" највише тражене и најпродаваније књиге, а ипак опстале оне које су имале слабију прођу на тржишту књига.

Али ја сам одавна усвојио гесло - према добром добар, а ни са ким зао. Тим пре кад су у питању бивши сарадници и пријатељи, који представљају мог првог и најплоднијег издавача, онда о ономе што је било и прошло само све најбоље.

Но кад је у питању приказ који је о тој књизи "Свако своју причу ... да исприча" објавио "Глас јавности" - мислим да сам ја питан наслов не би био "САД открива Србију" него "Америка открива Србију", као узвратна акција ономе што се говори и пише да је Колумбо открио Америку, а нигде не стоји да је открио САД. Али шта је ту је. Не могу се увек испуњавати очекивања других.

Е, сад што књига "Свако своју причу ... да исприча" није у толикој мери тражена док није објављена вест да ју је открила и одабрала Америка, то је питање на које би могли да одговоре посленици писане речи ове земље, којима неко из иностранства треба да укаже шта вредно или само занимљиво, могу и овде да нађу. То се и иначе догађало, догађа се и догађа ће се, све док биологија не учини своје и не развеје овај смог стереотипа који нас притиска и дави. Где се, могу без претеривања то да тврдим, пише и говори зихерашки само о онима о којима је већ писано и говорено.


Случајан избор књиге

TabuКао рецензија уредника:

“Ми волимо кога хоћемо, не мрзимо никога. Ми радимо оно што желимо, не гледамо шта раде други. Ми живио живот, не призивамо смрт. Ми не крадемо, оно што немамо то нам и не треба. Ми можемо све, не морамо ништа. Ми живимо данас, не занима нас шта је било и шта ће бити. Ми немамо све што волимо, па волимо оно што имамо. Ми уживамо, не бринемо бриге. Ми господаримо собом, не потчињавамо друге. Ми обуздавамо жеље, па немамо проблеме. Ми живимо своје животе, не мешамо се у туђе. Ми смо срећни, јер смо тако хтели. Ми смо Еросова копилад, неукротива. Ми не лажемо, мачку називамо мачком...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;

- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;

- Неке жене немају среће зато што за њом  јуре у штиклама;

- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;

- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;

- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.