Према изводу из рецензије уреднице издања књиге "Свако своју причу ... да исприча" Марко Смуков ..." се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице, али и неизбежан коментар писца који са великом љубављу и разумевањем представља своје јунаке."

Са оваквом оценом могао бих се сложити али само делимично, јер ја не стојим иза онога што чине и причају моји јунаци. То су њихове приче, а не моје. Ја јесам аутор али моје ауторство се своди само на одабир занимљивих случајева и угла посматрања, па снимања онога што нас окружује, што се око нас догађа, а да тога извесно нисмо ни свесни. Или одбијамо то да приметимо, а поготово да му дамо такав значај да би се о томе написала једна оваква књига.

А ето, та књига се нашла у библиотеци Америчког универзитетског цента у Берклију, што је мене наравно веома изненадило, јер нисам ништа учинио да би се тако нешто десило, а не верујем да је томе допринео, на било који начин, ни мој издавач, јер се он није потрудио ни да се та књига, нађе у продаји. Наиме, кад је лист "Глас јавности" објавио о томе врло ефектно срочен чланак, са фотографијом моје маленкости у гро плану, уследили су бројни коментари на Интернету са питањем читалаца где се може купити та књига пошто је у књижарама мојег издавача, а самим тим и дистрибутера, није било могуће наћи. На моје инсистирање где нестаде та књига од издавача добијам одговор да је у њиховом магацину у Батајници дошло до поплаве, па да су уништене многе књиге. Изгледа нека селективна поплава, пошто су "уништене" највише тражене и најпродаваније књиге, а ипак опстале оне које су имале слабију прођу на тржишту књига.

Али ја сам одавна усвојио гесло - према добром добар, а ни са ким зао. Тим пре кад су у питању бивши сарадници и пријатељи, који представљају мог првог и најплоднијег издавача, онда о ономе што је било и прошло само све најбоље.

Но кад је у питању приказ који је о тој књизи "Свако своју причу ... да исприча" објавио "Глас јавности" - мислим да сам ја питан наслов не би био "САД открива Србију" него "Америка открива Србију", као узвратна акција ономе што се говори и пише да је Колумбо открио Америку, а нигде не стоји да је открио САД. Али шта је ту је. Не могу се увек испуњавати очекивања других.

Е, сад што књига "Свако своју причу ... да исприча" није у толикој мери тражена док није објављена вест да ју је открила и одабрала Америка, то је питање на које би могли да одговоре посленици писане речи ове земље, којима неко из иностранства треба да укаже шта вредно или само занимљиво, могу и овде да нађу. То се и иначе догађало, догађа се и догађа ће се, све док биологија не учини своје и не развеје овај смог стереотипа који нас притиска и дави. Где се, могу без претеривања то да тврдим, пише и говори зихерашки само о онима о којима је већ писано и говорено.


Случајан избор књиге

Svako svoju pricu da isprica
“Ево још једне занимљиве збирке прича коју потписује Марко Смуков! После романа Маријана, писац се окреће краћој форми и наизглед лаганијој и необавезујућој тематици која се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице...”

Из рецензије уредника

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.