Роман «Свингери» Марка Смукова (Елит Kалиграф 2008.) који се може набавити на сајту  www.prometej-beograd.rs, по ко зна који пут доказује да у свакој шали има и понеко зрнце истине. Али како је то фабула, као што стоји у поднаслову, «инспирисана истинским догађањима» треба поћи од самог повода: Наиме док је са својом женом водио љубав човек рече да јој за њен рођендан припрема изненађење и то у виду нове и до тада недоживљене секси позе. Жена се чуди: какво је то изненађење кад смо већ све испробали?» «Нисмо још пробали позу леђа уз леђа» -каже муж. «Их и то ми је па нека поза» -избаци презриво жена. «Да, али нисам ти рекао да сам позвао један симпатичан брачни пар да нам се придружи...» Жена која је до тада, онако рутински, са значајном дозом досаде, само глумила сексуални занос, одједном је планула и звучно и физички препустила се уживању на вољи, а оргазми су се низали серијски, један за другим у бурном, до тада недоживљеном заносу... То се онда преносило и на њеног мужа, којем је, несвесна шта чини, заривала нокте у леђа, па врискала, врискала и врискала. Заједнички су доживљавали нешто до тада недоживљено. Затим је та прича данима узбуркавала средовечни, брачни пар, све док нису до краја исцрпли своја маштања и напокон одлучили да са фантазије пређу на дело.

Дакле, писац треба само да наћули уши и да слуша и прати шта се око њега догађа, па не мора превише да измишља да би написао за читање занимљиву књигу.

Ипак писац Смуков је учинио корак даље и то не само један и не само у једном правцу. Тако сазнајемо да се Дарвинова наука о еволуцији врста не односи само на видљиве екстремитете хомо сапијенса, него вероватно и на његову психу, те шта је то депресија, како се све она испољава и куда све може њоме оптерећену јединку и докле далеко да је одведе. Јер суочавамо се и са понирањем у најмрачније поноре човечје душе. Читамо о, на науци, заснованим могућностима бизарности о којима Смуков пише без устручавања, схватајући да се на тај начин игра, како рече Маријана Миросављевић једне врсте «руског рулета», које опажање није без основа, јер је већ доживео да су га неки читаоци позивали телефоном да би му изразили своје негодовање, што је после низа «генијалних дела» написао једно које им се смучило.

Ваљда се неко препознао па се сам себи на тај начин није свидео.

Али поставља се питање – зашто и да се лажемо? Затварање очију пред оним што нас окружује, прећуткивање онога што се догодило и догађа, зар није такође једна врста лажи? Зар на расправи пред судом председавајући заклињући сведока да говори све што зна, («истину и само истину, и ништа осим истине») овоме такође не скреће пажњу и да «не сме ништа прећутати». Јер и прећуткивање је врста лажи. Сматра се лажним сведочењем. Дакле, ја само нисам хтео да вас лажем, а ви се, барем неки од вас, драги моји читаоци, љутите на мене због тога! А да ли је то поштено?

Уосталом, ја се не идентификујем са ликовима из мојег романа, па не морате ни ви. Мада можда не би било лоше ако би смо тај свет упознали изнутра. Чега се бојимо? Да ће нам се то свидети? Па ако би се то и догодило, зашто унапред паничити? Да ли би тиме некога угрозили, учинило неко кривично дело? Или било шта друго, кажњиво? Знам, да је ово доба средњевековне инквизиције, моје књиге би гореле на ломачи, а можда и ја сам. А за једно сто година, они који дођу ако буду ово читали, питаће зашто толико фрке ни око шта? Вероватно ћемо изгледати смешни у очима тих наших потомака. Јер не верујем да ће они дозволити, као ми данас, да поред њих протичу било какве тајне, да опстају било какви табуи.

Као врхунски императив биће прокламована слобода, апсолутна слобода, само што нас ових и оваквих, нажалост, више бити неће да у у том ослобођењу тријумфујемо и да у њему несметано уживамо, до саме границе могућности.

 

Марко Смуков


Случајан избор књиге

MarijanaИз рецензије уредника:

“Роман Маријана је необична и бајковита повест о једној лепој и храброј девојци која је веома рано остала без родитеља, али је захваљујући несвакидашњој искрености и смелости успела да победи на свим животним бојиштима.”

Милијана Грегорић:

“На ненаметљив, занимљив начин писац нам шаље поруку да и из одрастања у суровим околностима може да стаса особа изузетно храбра и хумана, као и да су деца врхунска срећа и утеха. Последње прибежиште...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако си слеп од љубави, ожени се, прогледаћеш;

- Боље је спавати под ведрим небом, него са јежом под истим јорганом;

- У браку је као и у спору пред судом - једна страна је увек незадовољна;

- Ако је превише волиш ожени се њоме, мање ћеш је волети;

- На питање зашто се тако висок и крупан, оженио малом и ситном, одговара да је од два зла бирао мање

М.С.